Fajnenšel tajms: „Hemijski tragovi NISU zavera – pomažu u borbi protiv klimatskih promena“
Financial Times je priznao da prskanje chemtrails-a(hemijskih tragova) NIJE teorija zavere kao što su se mejnstrim mediji pretvarali godinama – već je to stvarna pojava koja pomaže da se suprotstave takozvanom „globalnom ključanju“.
U novom članku objavljenom u ponedeljak pod naslovom „Geoinženjering je vredan rizika – pod uslovom da ga pravilno regulišemo“, Fajnenšel tajms tvrdi da će veštačko snižavanje temperature Zemlje putem geoinženjeringa pomoći da se spreči buduća katastrofa izazvana klimatskim promenama.
Ft.com izveštava: Ako se ispune sva globalna obećanja i posvećenosti klimatskim akcijama, doživećemo povećanje od 2,4 do 2,6C do kraja veka. Ovo je mnogo niže od povećanja od 4C bez klimatskih akcija, ali i mnogo više od predviđenih 1,5C Pariskog sporazuma.
Još gore, izgleda da je prekoračenje ovog cilja neizbežno, pošto je svet dostigao godišnju prosečnu temperaturu od 1,45°C iznad predindustrijskih nivoa prošle godine. Brzo smanjenje emisija, snažniji napori za adaptaciju i povećano uklanjanje ugljen-dioksida i dalje su ključni za ograničavanje najgorih uticaja globalnog zagrevanja. Ali s obzirom da su rizici već visoki i alarmantno rastu, ne možemo sebi priuštiti da ignorišemo bilo koje postojeće metode. To uključuje kontroverzne, kao što je geoinženjering – konkretno, modifikacija sunčevog zračenja (SRM), koja uključuje reflektovanje malog dela sunčeve svetlosti nazad u svemir kako bi se planeta ohladila. Tokom proteklih nekoliko meseci, SRM je postao popularan u naučnim krugovima, međunarodnim medijima i među različitim klimatskim akterima.
Nećemo još dugo čekati, stižu dani konačnog obračuna | Miloš Dimitrijević | Mario Zna, 292 Uživo
SRM je veoma eksperimentalan i nije bez klimatskih, zdravstvenih i etičkih rizika. Uključuje tehnike kao što je ubrizgavanje aerosola u stratosferu koje bi uključivalo oslobađanje sićušnih čestica u gornju atmosferu da bi raspršilo sunčevu svetlost, oponašajući efekte hlađenja koji se vide nakon velikih vulkanskih erupcija, ili osvetljavanje morskog oblaka u kojem bi se morska voda raspršivala u vazduh kako bi se povećala reflektivnost niskih oblaka. Ove metode bi potencijalno mogle brzo i jeftino smanjiti globalne temperature. Oni takođe mogu imati ozbiljne štetne posledice i poremetiti regionalne vremenske obrasce, oštetiti ozonski omotač i dovesti do kiselih kiša.
Značajna zabrinutost je što SRM ne rešava osnovni problem emisije gasova staklene bašte. Iako bi SRM mogao privremeno da ohladi planetu, on ne bi smanjio nivoe ugljen-dioksida u atmosferi niti bi ikada u potpunosti vratio klimu u njeno predindustrijsko stanje. Pored toga, SRM bi mogao da stvori scenario „šoka prekida“, gde bi iznenadni prekid SRM aktivnosti doveo do brzog i potencijalno opasnog zagrevanja. Rizik da zemlje ili privatni subjekti uvedu SRM doprinose ovim zabrinutostima.
Iako je SRM kontroverzan, stoga, naš kolektivni neuspeh da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5°C ostavlja nam malo izbora osim da ga istražimo i pažljivo procenimo da li može doneti bilo kakvu korist i da li možemo realno da ublažimo sve njegove rizike.
Novi udar na privatnost: Povratak teme o zabrani privatnih poruka u EU https://t.co/z2Oey37atb
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 5, 2024
Da bi ovo funkcionisalo, potrebni su neki čvrsti principi. SRM ne treba smatrati zamenom za smanjenje emisija i treba ga razmatrati tek nakon temeljnog istraživanja i pažljivog upravljanja.
Prvo, ovo bi moglo doći samo kroz globalni okvir upravljanja za upravljanje SRM. Trenutno ne postoji obavezujući međunarodni okvir za regulisanje istraživanja ili primene SRM. Ovo povećava rizik od preuranjene ili nepromišljene upotrebe ovih tehnologija. Drugo, svaka zemlja treba da primeni moratorijum na primenu SRM-a i eksperimente velikih razmera dok se ne uspostavi dovoljno naučno razumevanje i strukture upravljanja. Treće, potrebno je prošireno istraživanje SRM-a, sa fokusom na transparentnost (uključujući i resurse) i globalno učešće, uključujući zemlje u razvoju.
Skupština UN za životnu sredinu-7 i COP30 sledeće godine nude prave mogućnosti za donošenje odluka o složenim rizicima i prednostima SRM. Više od godinu dana, ima dovoljno vremena za široke konsultacije koje uključuju vlade, međunarodne organizacije, civilno društvo i druge zainteresovane strane, kako bi se SRM-om postupalo sa najvećom pažnjom, odgovornošću i saradnjom. Ovde se ne radi o preduzimanju prečica u klimatskim akcijama, a SRM bi trebalo da bude samo poslednje sredstvo. Ali odbacivanje mogućih odgovora na trenutnu vanrednu situaciju globalnog zagrevanja bilo bi krajnje nemarno.
