Fauči i CIA: Pojavljuje se novo objašnjenje

Knjiga Džeremija Farara iz avgusta 2021. je relativno iskrenija od većine izveštaja o početnoj odluci da se urade zaključavanja u SAD i UK. „Teško je odbiti noćne pozive o mogućnosti curenja iz laboratorije i vratiti se u krevet“, napisao je on o tajnim telefonskim pozivima koje je dobijao od 27. do 31. januara 2020. Oni su već upozorili FBI i MI5.

„Nikada ranije nisam imao problema sa spavanjem, nešto što proizilazi iz karijere radeći kao lekar u intenzivnoj nezi i medicini. Ali situacija sa ovim novim virusom i mračnim upitnicima oko njegovog porekla delovala je emocionalno uznemirujuće. Niko od nas nije znao šta će se dogoditi, ali stvari su već prerasle u međunarodnu vanrednu situaciju. Povrh toga, samo nekoliko nas – Edi [Holms], Kristijan [Anderson], Toni [Fauči] i ja – sada smo bili upoznati sa osetljivim informacijama koje bi, ako se pokažu da su istinite, mogle da pokrenu čitav niz događaja i to bi bilo daleko veće od bilo koga od nas. Osećao sam se kao da dolazi oluja, sila iznad svega što sam doživeo i nad kojom niko od nas nije imao kontrolu”.

U toj tački putanje događaja, obaveštajne službe sa obe strane Atlantika bile su upozorene. Entoni Fauči je takođe dobio potvrdu da je novac iz Nacionalnog instituta za zdravlje kanalisan u laboratoriju u Vuhanu, što je značilo da je njegova karijera na kocki. Radeći ubrzanim tempom, čuveni papir „Proksimalno poreklo“ proizveden je u rekordnom roku. Zaključeno je da nije bilo curenja iz laboratorije.

U neverovatnoj seriji otkrića ove nedelje, saznali smo da je CIA bila umešana u pokušaje da izvrši isplate tim autorima (hvala uzbunjivaču), plus čini se da je Fauči posetio sedište CIA-e, najverovatnije u isto vreme.

Odjednom dobijamo neku moguću jasnoću u onome što je inače bila veoma mutna slika. Anomalija koja je do sada tražila objašnjenje je kako se Fauči predomislio tako dramatično i upravo zbog zasluga zaključavanja zbog virusa. Jednog dana je savetovao smirenje jer je ovo bilo nalik gripu, a sledećeg dana je podigao svest o predstojećoj izolaciji. Taj dan je bio 27. februar 2020., isti dan kada se New York Times pridružio uz alarmantnu propagandu svog glavnog reportera o virusima Donalda G. McNeil-a.

Fauči je 26. februara pisao: „Ne dozvolite da strah od nepoznatog… iskrivi vašu procenu rizika od pandemije za vas u odnosu na rizike sa kojima se svakodnevno suočavate… nemojte se prepustiti nerazumnom strahu.

Sledećeg dana, 27. februara, Fauči je pisao glumici Morgan Fairchild – verovatno najistaknutijoj uticajnoj osobi koju je poznavao sa nebeskog svoda – da „bude spremna da ublaži epidemiju u ovoj zemlji merama koje uključuju socijalno distanciranje, rad na daljinu, privremeno zatvaranje škola, itd.”

Istina, prošlo je više od dvadeset dana između vremena kada je Fauči upozorio obaveštajne službe i kada je odlučio da postane glasnik za zaključavanje. Ne znamo tačan datum sastanaka sa CIA-om. Ali generalno do sada, veći deo februara 2020. bio je zamagljen u pogledu vremenske ose. Nešto se dešavalo, ali nismo znali šta.

Hajde da napravimo razliku između bliskog i drugog uzroka zaključavanja.

„Inicijativa pouzdanih vesti“ je alat za ispiranje mozga https://t.co/dJvUEAGEco

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 29, 2023

Neposredni uzrok je strah od curenja iz laboratorije i podražavanje strategije Vuhana da se svi drže u svojim domovima kako bi se zaustavilo širenje. Možda su verovali da će ovo uspeti, na osnovu legende o tome kako je SARS-1 kontrolisan. CIA je imala posla sa Vuhanom, kao i Fauči. Obojici je bilo u interesu da negiraju curenje iz laboratorije i zaustave širenje. SZO im je dala pokriće.

Drugi razlozi su komplikovaniji. Ono što se ovde ističe je mogućnost quid pro quo. CIA plaća naučnike da kažu da nije bilo curenja iz laboratorije i na drugi način nalaže svojim izvorima u medijima (Njujork tajms) da nazovu curenje iz laboratorije teorijom zavere krajnje desnice. Sve mere bi bile raspoređene da se Fauči ne bi smeo zalagati za njegovo finansiranje laboratorije u Vuhanu. Ali ova saradnja bi morala da ima svoju cenu. Fauči bi morao da učestvuje u stvarnoj verziji igara sa virusima (Događaj 201 i Crimson Contagion).

To bi bila najveća uloga u Faučijevoj dugoj karijeri. Morao bi da odbaci svoje principe i medicinsko znanje o, na primer, prirodnom imunitetu i standardnoj epidemiologiji u vezi sa širenjem virusa i strategijama ublažavanja. Staru knjigu o pandemiji trebalo bi razbiti u korist teorije zaključavanja koja je izmišljena 2005. godine, a zatim isprobana u Vuhanu. Na SZO se mogao pouzdati da će reći da je ova strategija funkcionisala.

Fauči bi morao da bude na televiziji svakodnevno da bi nekako ubedio Amerikance da se odreknu svojih dragocenih prava i sloboda. Ovo bi trebalo da traje još dugo, možda sve do izbora, koliko god ovo zvučalo neuverljivo. Moraće da progura vakcinu za koju je već sklopio dogovor sa Modernom krajem januara.

Iznad svega, trebalo bi da ubedi Trampa da pristane. To je bio najteži deo. Oni su razmatrali Trampove slabosti. Bio je germafob, tako da je to dobro. Mrzeo je kineski uvoz, tako da je bilo samo pitanje opisa virusa na ovaj način. Ali on takođe ima dobro poznatu slabost da se povinuje visoko kompetentnim i artikulisanim profesionalnim ženama. Tu na scenu stupa veoma pouzdana Debora Birks: Fauči bi bio njen vođa koji bi ubedio Trampa da da zeleno svetlo za zaključavanje.

Šta CIA ima od ovoga? Ogromna obaveštajna zajednica bi morala da bude zadužena za odgovor na pandemiju kao kreator pravila, vodeća agencija. Njene ispostave kao što je CISA bi se bavile pitanjima vezanim za rad i koristile bi svoje kontakte u društvenim medijima da bi kurirali um javnosti. Ovo bi omogućilo obaveštajnoj zajednici da konačno suzbije tokove informacija koji su počeli 20 godina ranije, a kojima do sada nisu uspeli da upravljaju.

CIA bi stavila na kocku američkog predsednika, koga je mrzela. I što je najvažnije, postojao je njegov problem sa Kinom. On je upropastio odnose kroz svoje tarifne ratove. Što se njih tiče, to je bila izdaja jer je sve to uradio sam. Ovaj čovek je bio potpuno van kontrole. Trebalo ga je staviti na svoje mesto. Ubediti predsednika da sopstvenom rukom uništi američku ekonomiju bio bi krajnji državni udar za CIA.

Zaključavanje bi ponovo pokrenulo trgovinu sa Kinom. To je u stvari i postiglo.

Kako bi Fauči i CIA ubedili Trampa na zatvaranja i da ponovo pokrene trgovinu sa Kinom? Iskorišćavanjem ovih i drugih slabosti: njegove ranjivosti na laskanje, njegove želje za predsedničkim uveličavanjem i njegove čežnje da se moć nalik Siu nad svima sprovede, a zatim raširi na celu zemlju. Onda bi naterali Trampa da kupi preko potrebnu ličnu zaštitnu opremu od Kine.

Konačno su dobili svoj put: negde između 10. marta ili možda čak 14. marta, Tramp je dao saglasnost. Konferencija za novinare od 16. marta, posebno onih magičnih 70 sekundi u kojima je Fauči pročitao reči nalažući blokadu jer se Birks pokazao previše gadljivim, bila je velika prekretnica. Nekoliko dana kasnije, Tramp je razgovarao sa Sijem i tražio opremu.

Pored toga, takvo zatvaranje bi se veoma dopalo industriji digitalne tehnologije, koja bi doživela ogroman porast potražnje, plus velike korporacije poput Amazona i VolMarta, koje bi ostale otvorene dok su njihovi konkurenti zatvoreni. Konačno, to bi bila ogromna subvencija farmaciji, a posebno samoj tehnologiji platforme mRNA, koja bi imala zasluge za okončanje pandemije.

Ako je ceo ovaj scenario tačan, to znači da je sve vreme Fauči samo igrao ulogu, predvodnika mnogo dubljih interesa i prioriteta u obaveštajnoj zajednici koju predvodi CIA. Ovaj široki pregled daje smisao zašto se Fauči predomislio o zaključavanju, uključujući i vreme promene. Još mnogo detalja treba znati, ali ovi novi fragmenti novih informacija vode naše razumevanje u novom i koherentnijem pravcu.

Džefri A. Taker je osnivač i predsednik Braunston instituta. Takođe je viši ekonomski kolumnista za Epoch Times, autor 10 knjiga, uključujući Liberty ili Lockdown, i hiljada članaka u naučnoj i popularnoj štampi. Široko govori o temama ekonomije, tehnologije, socijalne filozofije i kulture.

Nulta Tačka/ZeroHedge/Džefri A. Taker