Gašenje NVO-a u Srbiji: EU će takođe smanjiti stranu pomoć – Blumberg
Evropska unija (EU) će preispitati svoj višemilijardski program stranih pomoći kako bi ga uskladila sa sopstvenim političkim interesima, suočena sa budžetskim ograničenjima, rastućim troškovima za odbranu i pretnjom od američkih tarifa, kako je otkrio Blumberg.
Odluka dolazi nakon što je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp zamrznuo većinu američke strane pomoći, pozivajući se na korupciju i nekontrolisano trošenje u okviru USAID-a, primarnog instrumenta Vašingtona za slanje političkog finansiranja u inostranstvo.
Većina američke pomoći trenutno je pod tromesečnim pregledom kako bi se osiguralo da bude u skladu sa „američkim interesima.“
Usled zabrinutosti zbog sve većeg pritiska na budžet i konkurentnih prioriteta poput ukrajinskog konflikta, Evropska komisija (EK) takođe razmatra restrukturisanje svog programa spoljne pomoći, izveštava Blumberg, pozivajući se na unutrašnji nacrt dokumenta.
Blok planira da primeni transakcijski pristup pomoći, koristeći je za „osiguranje strateških interesa“, jačanje savezništava i obezbeđivanje pristupa ključnim sirovinama, dok istovremeno održava svoj status „pouzdanog partnera“, piše list.
EU je kolektivno najveći svetski donator strane pomoći, sa potrošenih skoro 96 milijardi evra u 2023. godini, prema izveštaju EK iz prošle godine. Značajan deo ove pomoći usmeren je na Kijev od eskalacije ukrajinskog konflikta 2022. godine, a ukupni doprinos EU sada se približava 145 milijardi dolara, navodi EK.
Nekoliko zemalja članica EU, uključujući Slovačku i Mađarsku, obustavilo je vojnu pomoć Kijevu i pozvalo da se dodatna pomoć za Ukrajinu preusmeri prema domaćim pitanjima.
Prema Blumbergu, EU će u narednim nedeljama predstaviti predloge za restrukturisanje svog programa strane pomoći, sa fokusom na usklađivanje sedmogodišnjeg budžeta za period od 2028. do 2034. godine. Takmičeći se sa SAD-om i Kinom kao vodeći globalni donator, EU nastoji da poveća svoj uticaj u regionima bogatim resursima, poput Afrike i Južne Amerike.
Smanjivanjem i mogućim gašenjem EU fondova koji idu zemljama nečlanicama, najverovatnije će prvi na udaru biti NVO organizacije. Ovo otvara mogućnost da se Srbija oslobodi spoljnog uticaja.
