Gde je ta „klimatska kriza“ o kojoj aktivisti stalno govore?
Histerija zbog klimatskih promena je stalna tačka društvenih sporova najmanje od 1980-ih. Poslednjih 40 godina, zapadne zemlje nemilosrdno bombarduju propagandom globalnog zagrevanja i predviđanjima ekološke kataklizme. Mnogi ljudi su svoje detinjstvo i školske godine proveli indoktrinirani pričama o kataklizmi – Svet u kome se okeani uzdižu desetinama metara, a kopnene mase gutaju talasi. Svet u kome eksponencijalno rastuće temperature stvaraju haos dok milioni ljudi umiru od uragana, tornada, poplava i suše.
Kao što mnogi od nas sada znaju, sve ove tvrdnje su se ispostavile na kraju da su bile lažne. Glečeri i polarne ledene kape se nikada nisu topile. Kopno nije prekriveno morem. Jedina glad koju imamo danas je rezultat ekonomske katastrofe, a ne klimatske katastrofe. I većina ugroženih vrsta nije nestala sa planete. Ali, klimatski naučnici koji jure milijarde dolara za finansiranje od vlada i globalističkih istraživačkih centara i dalje kažu da dolazi vremenska apokalipsa; grešili su 40 godina, ali sada im treba verovati. „Debata je završena“, kažu, a mi se moramo prepustiti „stručnjacima“.
Ali gde su dokazi o ovoj klimatskoj krizi o kojoj ovi dobro finansirani naučnici i aktivisti stalno govore? Gde su vremenski uticaji? Mogu se videti vrlo opipljivi rezultati naše tekuće ekonomske krize; inflacija i visoke cene, posrtanje potrošača koji se oslanjaju na kreditne kartice, masovna otpuštanja u tehnološkoj industriji koja se šire na druge sektore, itd. Ljudi doživljavaju pad i mogu sami da vide posledice. Ako klimatski kult želi da ih ljudi shvate ozbiljno, moraće da pokažu neku vrstu vidljivog dokaza da je globalno zagrevanje stvarno i legitimna pretnja.
Problem je u tome što nemaju dokaze, pa su prinuđeni da svaki pojedinačni vremenski događaj nepošteno povezuju sa „klimatskim promenama“ kao sredstvom da uplaše javnost. Hajde da pogledamo stvarne vremenske podatke i vidimo da li navodno opasne emisije ugljenika koje je napravio čovek na neki način doprinose vremenskim nepogodama.
SAD se često navode kao primarni zagađivač ugljenikom (iako zemlje poput Kine proizvode 30% globalnih emisija ugljenika, dok SAD proizvode samo 14%). Hajde da pogledamo rezultate američkih vremenskih podataka i vidimo da li možemo pronaći znake predstojeće katastrofe. Ako je problem globalan, onda bi svakako trebalo da bude vidljiv po američkom vremenu koliko i u bilo kojoj drugoj zemlji.
Šta je sa uraganima? Svaki put kada uragan pogodi obalu Meksičkog zaliva, mejnstrim mediji govore o klimatskim promenama kao uzroku. Ali da li je došlo do značajnog porasta uragana u SAD? Ne, prema dugoročnim podacima nema. Oluje se formiraju brzinom koja je u skladu sa istorijskim rekordima.
🔶 Njujork Tajms podneo tužbu protiv Evropske Komisije zbog Ursule fon der Lajen i sumnjivih kupovina vakcina od Pfizer-a https://t.co/xBL0U0hF1U
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 15, 2023
Šta je sa velikim poplavama? Da li je bilo još pljuskova i besnih reka? Ne, nije. Poplave se danas ne dešavaju sa većom učestalošću ili većom jačinom nego u prošlim decenijama. Čak su i klimatski naučnici prinuđeni da priznaju da je šteta od poplava u SAD u globalnom opadanju decenijama. To pokazuju podaci o šteti kao proporciji BDP-a.
Da li to znači da se suočavamo sa sve većim uslovima suše? Sigurno je da globalno zagrevanje nanosi značajnu štetu gubitkom padavina? Ne, ni to se ne dešava. Najgore suše u novijoj istoriji SAD desile su se 1930-ih i 1950-ih.
Možda možemo da vidimo primetan pomak u tornadu i lošem vremenu u unutrašnjosti? Da li danas ima smrtonosnijih tornada nego pre mnogo godina? Ne, ne postoje. U stvari, opasnih tornada je sve manje.
Histerija o klimatskim promenama često se oslanja na teoriju temperaturnih „tačaka preokreta“ kao osnovu za svoje argumente. Zvanični podaci o temperaturi sežu samo do 1880-ih, dajući nam mali prozor za analizu klime i upoređivanje današnjih podataka sa podacima iz prošlosti. Prema NOAA, globalne temperature su porasle za manje od 1°C za 100 godina. Oni tvrde da je potrebno samo povećanje od 1,5°C da bi se pokrenuo događaj „prelomne tačke“ koji bi mogao da uništi Zemlju kakvu poznajemo. Ne postoje dokazi koji podržavaju teoriju prelomne tačke, niti postoji istorijski presedan. Sigurno je da nema dokaza o vremenskim prilikama, a skeptici teško pronalaze bilo kakve naznake da je katastrofa na pomolu.
Ako ništa drugo, podaci dokazuju da emisije ugljenika koje je napravio čovek nemaju uticaja na vremenske prilike. Dakle, ako smo na ivici uništenja globalnog zagrevanja, to nije zato što je ljudska industrija to izazvala.
Istina je da su klimatske promene postale religiozna ideologija, produžetak obožavanja Zemlje zasnovanog na veri, a ne na činjenicama. I kao i svakoj religiji, klimatskom kultu je potrebna mitologija Apokalipse, slika o kraju sveta da bi se stado držalo pokorno. Svake decenije prizivaju nove priče o neizbežnoj destrukciji osim ako ne sledimo njihova pravila i ne povinujemo se njihovim hirovima. Tužan je pokušaj da se nauka kooptira kao oruđe za fanatizam.
