Најуспешнији конзервативни активиста своје генерације, Чарли Кирк, убијен је у политичком атентату. Његов убица — 22-годишњи „антифашиста“ и транс-активиста Тајлер Робинсон — пуцао је са намером и сврхом: да ућутка човека који је био један од најзаслужнијих за победу Доналда Трампа на изборима 2024. године. Кирк није само повећао излазност младих — он је у кључним државама направио разлику од 15 до 24 одсто.
Није прошло ни неколико сати од убиства, а левичарске мреже — укључујући бројне професоре и наставнике — славиле су злочин. Исти они који су претходно величали Луиђија Мањонеа, богаташког „револуционара“ који је убио директора здравствене компаније, сада су аплаудирали новом „хероју“ левице.
Исти наратив. Иста мржња. Иста ћутања.
Ovo se čekalo! Najveći američki obaveštajac u bunkeru | Skot Riter | Mario Zna, EP. 357
Академски корени насиља
Када палестински активиста Елијас Родригез убије млади јеврејски пар у музеју у Вашингтону — академска левица то назове „отпором“. Када Робинсон убије Кирка, главни аналитичари са националних телевизија сугеришу да је он сам крив јер је био „поларизујућа личност“.
Да ли то значи да свако ко је „контроверзан“ — заслужује метак?
Да ли је то порука коју шаље елита: ако се не слажеш са наративом, мораш бити ућуткан — физички?
Политика као позив на линч
Илана Омар назива ожалошћене „гомилом срања“. Александрија Окасио-Кортез сугерише да је Кирк „сам крив“ јер није подржавао контролу оружја. Гавин Њусом, гувернер Калифорније, обећава да ће „ударити насилнике у лице“. Демократски лидери позирају са бејзбол палицама, позивају на уличну борбу.
Шта онда може да помисли нестабилни двадесетдвогодишњак, школован у окружењу које сваког конзервативца зове „фашистом“?
🚨 Левичарска цензура као претња слободи и стабилности друштваhttps://t.co/BFmuaN27kD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 14, 2025
Убиство Ирине Заруцке: истина која се не сме рећи
Док се Америка бави идеологијом, невини умиру. Ирина Заруцка, 23-годишња Украјинка, брутално је убијена у градском превозу. Напао ју је Декарлос Браун, 14 пута осуђиван, недавно пуштен из притвора. Пресекао јој је грло. Нико од присутних није реаговао. Нико није покушао да јој помогне. Људи су је заобилазили док је умирала на поду.
Када је на снимку убицу могуће чути како изговара: „Средио сам белу девојку“, медији одговарају: снимак је нејасан, можда је монтиран, не треба га узимати озбиљно.
Ћутање. Порука је јасна: ако причаш о томе — ти си расиста.
Судови без закона, правда без правника
Судија која је пустила убицу није завршила правни факултет. Нема положен правосудни испит. Води алтернативни центар за „третман“. Некада би то било незамисливо. Данас је то „различитост“. Данас је то „напредак“.
Ко је одговоран?
Да ли су за све криви медији, који бесомучно причају о „токсичним белцима“?
Да ли политичари сваког противника зову „фашистом“?
Или је извор отрова — универзитет?
Универзитети у САД су институционализовали расну поделу: одвојене спаваонице, одвојене дипломе. Ту се учи да је капитализам зло, да су мушкарци токсични, да су биолошке чињенице опресивне. Ту се учи да је Израел непријатељ, да је Јеврејин циониста, а циониста — непријатељ.
Ту се учи да је насиље „језик угњетених“.
Хуманистичке науке — мртве
Елитни универзитети више не подучавају филозофију, историју, логику. Подучавају „идентитет“. Нема више Сократа — има „привилегија“. Нема више Канта — има „системског угњетавања“. Студенти излазе индоктринирани, задужени, и без основних знања. Али зато знају да тврде да постоји „трећи пол“.
Европо, не понављај америчку грешку
Оно што се дешава у САД — поларизација, идеолошки терор, културна анархија — увелико стиже у Европу. Уколико не зауставимо овај талас радикализације, у име прогреса, будите сигурни: улицама Беча, Берлина и Париза корачаће генерације које не верују ни у ништа осим у сопствену мржњу.
И управо зато морамо поново да дефинишемо образовање. Или ће оно дефинисати нас.
Нулта Тачка/zerohedge.com
