Genetičari na putu da stvore genetski modifikovan sudnji dan za poljoprivredu
Bajerovi modifikovani mikrobi u tlu mogli bi da izazovu genetski modifikovan sudnji dan za poljoprivredu. Da li je to ono što Bajer želi? Ako vam se ne sviđa toksično zagađenje od sintetičkih azotnih đubriva i pesticida u industrijskoj poljoprivredi, Bajer i njegov partner, Ginkgo Bioworks, imaju rešenje za vas.
Kažu da će zameniti neke od starih agrohemikalija na bazi fosilnih goriva za genetski modifikovane mikrobe. Nismo ljubitelji pesticida i sintetičkih đubriva, ali hajde da ne skačemo sa tiganja u vatru! Nekontrolisano širenje genetski modifikovanih mikroba moglo bi da kontaminira zemljište u tolikom obimu da bi to mogao biti kraj poljoprivrede!
Ne morate da nam verujete na reč, samo pročitajte Ginkgoov sopstveni izveštaj Komisiji za hartije od vrednosti. To je kao ideja pisca naučne fantastike o zapletima za film katastrofe:
„Oslobađanje genetski modifikovanih organizama ili materijala, bilo nenamerno ili namerno, u nekontrolisano okruženje moglo bi imati neželjene posledice…
Genetski modifikovani organizmi i materijali koje razvijamo mogu imati značajno izmenjene karakteristike u poređenju sa onima koji se nalaze u divljini, a potpuni efekti primene ili puštanja naših genetski modifikovanih organizama i materijala u nekontrolisana okruženja mogu biti nepoznati.
Konkretno, takva primena ili oslobađanje, uključujući neovlašćeno oslobađanje, može uticati na životnu sredinu ili zajednicu uopšte ili na zdravlje i bezbednost naših zaposlenih, naših kupaca i potrošača proizvoda naših kupaca.
Pored toga, ako se u našoj industriji dogodi kršenje biološke bezbednosti visokog profila ili neovlašćeno oslobađanje biološkog agensa, naši kupci i potencijalni kupci mogu izgubiti poverenje u bezbednost laboratorijskog okruženja u kojem proizvodimo genetski modifikovane organizme i materijale, čak i ako nisu direktno pogođeni.
Svaki negativan efekat koji proizlazi iz takvog oslobađanja, od strane nas ili drugih, mogao bi imati materijalno negativan uticaj na javno prihvatanje proizvoda iz projektovanih ćelija i na naše poslovno i finansijsko stanje…
Mogli bismo da sintetišemo sekvence DNK ili da se uključimo u druge aktivnosti koje su u suprotnosti sa zahtevima biosigurnosti, ili bi regulatorni organi mogli da proglase dalekosežnije zahteve za biosigurnost koje naša standardna poslovna praksa ne može da prihvati, što bi moglo dovesti do značajne pravne odgovornosti, ometati naše poslovanje i oštetiti naš ugled.
Federalni program odabranih agenata (FSAP) uključuje pravila kojima upravljaju Centri za kontrolu i prevenciju bolesti i Služba za zdravstvenu inspekciju životinja i biljaka koji regulišu posedovanje, upotrebu i prenos bioloških odabranih agenasa i toksina [eufemizam za biološko oružje] koji imaju potencijal da predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju, zdravlju životinja ili biljaka ili životinjskim ili biljnim proizvodima…
Mogli bismo da pogrešimo u poštovanju zahteva programa usklađenosti na način koji nas ostavlja u neusaglašenosti sa FSAP-om ili drugim pravilima o biološkoj bezbednosti… Treće strane mogu da koriste naše projektovane materijale ćelija, organizme i prateće proizvodne procese na načine koji mogu da naškode našoj reputaciji.
Rend Pol: Entoni Fauči mora da provede život iza rešetaka da bi se vratilo poverenje u vladuhttps://t.co/lMuVHqAGUR
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 19, 2024
… ako smo uspostavili program biosigurnosti … kako bismo osigurali da treće strane ne dobiju naše projektovane ćelije ili druge biomaterijale u zlonamerne svrhe, ne možemo garantovati da će ove preventivne mere eliminisati ili smanjiti rizik od domaćih i globalnih mogućnosti za zloupotrebe ili nemarnu upotrebu naših konstruisanih materijala ćelija, organizama i proizvodnih procesa…”
Ginkgoova prijava SEC-a jasno pokazuje kako bi oslobađanje Frankenmikroba u životnu sredinu moglo da izazove pustoš, ali ako to vas ne uveri, ova zastrašujuća istinita priča dr Elejn Ingam hoće. (Takođe možete pogledati kratak film o tome na Protect Nature Now i pročitati originalnu naučnu publikaciju iz 1999. ovde.)
Dok je dr Ingam bila vanredni profesor na Državnom univerzitetu Oregon, vodila je studiju o genetski modifikovanoj bakteriji u tlu koja je promenila tok njene karijere — i ugrozila ceo biljni svet na Zemlji.
Devedesetih godina prošlog veka, evropska biotehnološka kompanija (nismo uspeli da odgonetnemo koja, ali u izveštajima je identifikovana kao nemačka, poput Bajera i BASF-a), spremala se da komercijalizuje genetski modifikovanu bakteriju u zemljištu pod nazivom Klebsiella planticola. U svom prirodnom obliku, planticola pomaže u razgradnji biljnih materija.
Genetski modifikovana verzija imala je za cilj da pretvori biljni otpad u alkohol, koji bi se mogao koristiti za đubrivo ili gorivo. Ali kada su dr Ingam i njen tim odlučili da sprovedu sopstveni test na bakteriju koja proizvodi alkohol, otkrili su da ona ne samo da je ubila sve testirane biljke, već ima potencijal da ubije sve kopnene biljke.
Njena otkrića su na kraju sprečila komercijalizaciju genetski izmenjene bakterije, ali su takođe dovela do prekida njene povezanosti sa Državnim univerzitetom Oregon, institucijom koju finansira biotehnološka industrija.
To što je dr Ingam izgubila posao na univerzitetu kada je spasila svet od GMO mikroba koji je mogao da ubije svaku biljku na planeti govori nam sve o namerama biotehnoloških divova poput Bajera. Prema „Prijateljima Zemlje“:
„Bajer je prikupio kolekciju od najmanje 125.000 divljih sojeva mikroba i 2019. godine stvorio krovnu granu za srodne proizvode pod nazivom Biološka sredstva kompanije Bajer. Kompanija je brzo proširila svoje aktivnosti u ovoj oblasti putem akvizicija.
Između 2012. i 2014. Bajer je kupio tri biološke kompanije i 2022. uspostavio strateško partnerstvo sa Ginkgo Bioworks, startap kompanijom koja je dobila 15 milijardi dolara investicija za razvoj platforme za automatizaciju genetskog inženjeringa hiljada mikroba odjednom. Bajer takođe kupuje i prodaje pojedinačne mikrobne proizvode od drugih kompanija.
Najistaknutiji mikrobni proizvodi koje je kompanija do sada objavila su fungicidi zasnovani na bakterijama, kao i neki proizvodi koji podstiču rast biljaka.
Bajer se obavezao da će „smanjiti uticaj zaštite useva na životnu sredinu za 30 procenata bez žrtvovanja prinosa i zdravlja žetve“ do 2030. Istina je da Bajer ne planira da smanji prodaju pesticida. Ono što želi da uradi je da stvori dodatne proizvode pored onih koje već prodaje.
Bajer radi sa Pivot Bio-om koji podržava Bil Gejts na genetski modifikovanim bakterijama koje fiksiraju azot. Obećanje je da bi to moglo da smanji upotrebu sintetičkih đubriva, ali nema dokaza za to. Pivot ne dozvoljava nezavisnim naučnicima da procene svoje tvrdnje.
Ista je priča sa Poncho/VOTiVO, hibridnim hemijskim/biološkim insekticidnim proizvodom koji je prvobitno kreirao Bajer, a sada prodaje BASF. Umesto da se genetski modifikovane Bt bakterije VOTiVO plasiraju na tržište kao alternativa neonikotinoidnom insekticidu Poncho (koji ubija pčele), oni se prodaju zajedno – i samo zajedno – kao jedan proizvod. Na ovaj način kompanije mogu da povećaju prodaju kod poljoprivrednika, a ako proizvod ne funkcioniše kako je reklamiran, niko ne zna ko je kriv.
Prevara sa mikrobom u tlu je samo još jedno u dugom nizu praznih obećanja o potencijalnim prednostima genetskog inženjeringa za hranu i poljoprivredu: čuli smo toliko laži o GMO.
GMO će „nahraniti svet“, ali Monsanto (koji se spojio sa Bajerom i povukao svoje zloglasno ime 2018.) nikada nije došao do genetski modifikovanih osobina koje bi povećale prinose. Upravo su kupili kontrolu nad svim sortama visokog prinosa – koje su sve bile konvencionalno uzgajane.
GMO je trebalo da „smanji upotrebu pesticida“, ali nema drugog razloga da se genetski modifikuju usevi da budu nepropusni za pesticide osim da se proda više pesticida – a to je upravo ono što je Monsanto uradio.
GMO su bili „bezbedni“, ali nikada nisu testirani na bezbednost. Monsanto je izbegao propise Uprave za hranu i lekove tako što je GMO proglasio za opšte priznato kao bezbedno (GRAS).
GMO će „koegzistirati“ sa organskim, ali Monsanto se pobrinuo da teret bude na farmerima koji ne koriste GMO kako bi se zaštitili od genetskog zagađenja i odnošenja pesticida. Kada se seme farmera kontaminiralo, Monsanto je uspešno tvrdio da farmeri kradu njegove GMO osobine.
GMO će učiniti poljoprivredu otpornijom na klimatske promene, ali Monsantov kukuruz „tolerantan na sušu“ bio je neuspešan. Bajer tvrdi da brine o oprašivačima, ali je izmislio neonikotinoidne insekticide koji truju oprašivače koji ubijaju ptice i pčele – i odbija da prestane da ih prodaje!
Bajer tvrdi da mu je stalo do farmera, ali je 11.000 farmera pirinča moralo da ga tuži kada je Bajer kontaminirao seme pirinča neodobrenim GMO osobinama, uzrokujući gubitak od 1,2 milijarde dolara. Bajer je na kraju platio 750 miliona dolara. Poljoprivrednici još uvek ne mogu da uzgajaju taj pirinač.
Prema istrazi Greenpeace-a, kontaminacija — koja je uključivala tri različite GMO sorte — uticala je na seme pirinča i 30 procenata zaliha pirinča godišnje, uključujući pirinač koji se izvozi u 30 zemalja.
Kontaminacija je otkrivena 2006, ali pirinač nije gajen od 2001. Neodobreni GMO pirinač se još uvek nalazio u meksičkim supermarketima 2010! Teško je poverovati da je bilo šta od ovoga nesrećan slučaj, posebno s obzirom na Bajerovu istoriju.
Bajer je koristio zatvorenike u eksperimentima u Buhenvaldu i Aušvicu. Aušvic je bio sedište industrijske proizvodnje Bajera i njegove matične kompanije I.G. Farben tokom Drugog svetskog rata, izgrađen od ropskog rada pod nacistima. Bajer je bio I.G. Farben divizija koja je prodavala ciklon B. Tokom rata, skoro sva prodaja bila je nacistima za njihov genocid u „gasnoj komori“.
Monsanto je sprovodio eksperimente sa zračenjem na nesvesnim, neobaveštenim građanima SAD – od svojih zaposlenih do stanovnika celih stambenih projekata – dok je radio kao izvođač u Pentagonu. Vodio je hemijsku stranu Projekta Menhetn, a zatim održavao američko postrojenje za proizvodnju nuklearnog oružja poznato kao Mound Laboratories.
Kada se rat završio, dve kompanije su skočile pravo iz Holokausta i napravile atomske bombe za ubijanje japanskih civila, pravo u spajanje koje su nazvali MoBay. Ta saradnja je rezultirala toksinom Agent Orange koji su SAD koristile u Vijetnamskom ratu.
Bajer je zao. Od Ziklona B do Agent Orange-a do herbicida na bazi glifosata kao što je Roundup do neonika koji truje oprašivače, kompanija nije uradila ništa osim pokušaja da nas ubije i uništi našu sposobnost da se prehranimo!
Zašto? Planiraju da zarade novac od tranzicije sa poljoprivrede kakvu poznajemo u svet u kome su laboratorijski uzgojeni i sintetički „proteini“ nova prerađena hrana. Moramo zaustaviti njegovu najnoviju zaveru da uništi naš sistem ishrane.
