Genetski modifikovani komarci: Kontroverzni eksperiment s vakcinom protiv malarije
Naučnici u Holandiji započeli su klinička ispitivanja vakcine protiv malarije koja se isporučuje putem genetski modifikovanih komaraca.
Ovaj pristup, izazvao je intenzivne rasprave o etičkim i potencijalnim rizicima.
Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | Ovo morate da vidite, ruski komandant poslao snažnu poruku Srbima
Istraživanja, sprovedena u dva univerzitetska medicinska centra, predstavljaju radikalan iskorak iz tradicionalnih metoda vakcinacije, podižući pitanja o granicama naučne eksperimentacije i posledicama narušavanja prirodnih procesa.
Prvi rezultati i etičke kontroverze
Prema nalazima objavljenim u časopisu New England Journal of Medicine, ispitivanja su pokazala određeni uspeh u stvaranju imuniteta na malariju – bolest koja svake godine odnosi stotine hiljada života, pretežno u Africi.
Međutim, metoda vakcinacije putem uboda komaraca koji prenose genetski modifikovane parazite naišla je na oštre kritike stručnjaka i etičara.
Malarija je uzrokovana parazitom Plasmodium falciparum, koji se prenosi na ljude preko ugriza zaraženih komaraca.
Naučnici sa Univerziteta u Leidenu i Radboud univerziteta genetski su modifikovali ovaj parazit, onesposobivši ključni gen odgovoran za izazivanje bolesti. Modifikovani parazit može zaraziti ljude, ali ne može završiti svoj životni ciklus u jetri, čime se sprečava pojava simptoma malarije.
Tokom ispitivanja, učesnici su bili izloženi ubodima komaraca koji su nosili modifikovani parazit, što je omogućilo isporuku vakcine kroz pljuvačku insekata. Cilj je bio izazvati snažan imuni odgovor u jetri bez izazivanja bolesti.
Prvi rezultati pokazali su da je 89% učesnika koji su primili modifikovanu vakcinu razvilo imunitet, u poređenju sa samo 13% u kontrolnoj grupi.
Strahovi od nepredviđenih posledica
Kritičari upozoravaju na potencijalne rizike, posebno u slučaju da se genetski modifikovani komarci oslobode u prirodu.
Dr. Piter Mekalou, jedan od vodećih kritičara ispitivanja, pozvao je na momentalni prekid ovakvih istraživanja, navodeći da ona prelaze opasne etičke granice.
Mekalou ističe da bi puštanje ovakvih komaraca moglo dovesti do masovne vakcinacije populacija bez njihovog pristanka, što bi ugrozilo pravo pojedinaca na slobodan izbor i izložilo ih nepoznatim rizicima.
Uz to, već su zabeleženi neželjeni efekti kod učesnika ispitivanja, iako detalji o tome nisu objavljeni.
Kritičari strahuju da bi nekontrolisana izloženost genetski modifikovanim komarcima mogla pojačati ove rizike, posebno u regijama gde je malarija endemska.
Takođe, potencijalne nepredviđene posledice – poput širenja modifikovanih parazita na nenamenske populacije ili narušavanja ekosistema – dodaju novu dimenziju zabrinutosti.
Nepromišljen korak ili naučni proboj
Eksperimenti sa genetski modifikovanim komarcima otvaraju mnoga pitanja, ne samo o etici, već i o potencijalnim posledicama ovog pristupa.
Iako se borba protiv malarije čini humanim, metode koje uključuju direktno manipulisanje prirodom mogu doneti više štete nego koristi. Kritičari s pravom upozoravaju na opasnost nekontrolisanog širenja modifikovanih organizama i rizike koje oni nose za ekosisteme i ljudsko zdravlje.
Nauka mora služiti ljudima, a ne stvarati potencijalne globalne katastrofe pod izgovorom napretka. Javnost, naučna zajednica i donosioci odluka moraju hitno otvoriti širu debatu o granicama koje ne bi trebalo prelaziti.
