Globalisti iz Davosa smatraju Putina i Trampa „pretnjom“ – analitičar sa Volstrita

Ruski predsednik Vladimir Putin je, kao i republikanski predsednički kandidat Donald Tramp, „anatema za globaliste u Davosu“, rekao je za Sputnjik analitičar Volstrita Čarls Ortel, ističući da je tajming intervjua Putina i Karlsona bio savršen.

Intervju Takera Karlsona sa Vladimirom Putinom privukao je preko 200 miliona pregleda na X (bivši Tviter) od objavljivanja.

„Mislim da je bila sreća što je intervju održan mnogo pre početka izborne sezone, tako da su glasači imali fer priliku da sami vide interakciju na forumu dugog formata koji, na sreću, nije bio prekinut dosadnim reklamama“, Čarls Ortel, rekao je za Sputnjik, analitičar Volstrita i istraživački novinar.

„Pretpostavljam da je ulazak u Putinov kalendar za tako dug intervju bio izazov, pa pretpostavljam da je obema stranama odgovaralo da se ovaj video objavi mnogo pre konvencije o nominovanju demokrata i opštih izbora. Bilo bi sjajno imati jedno ili čak više obraćanja u narednim mesecima“, dodao je on.

„Takođe mislim da je kontrast između Putinovih odmerenih i promišljenih perspektiva, pošto je već četvrt veka bio svetski lider — i nedostatka gravitacije da se uljudno izrazim o Džou Bajdenu, Kamali Haris i mnogim drugima u obe stranke koji su na istaknutom nivou, donatori, specijalisti bio je zapanjujući. Ovaj kontrast je bio izvanredan s obzirom na Bajdenov slom posle intervjua ispred onog što je ostalo od „štampe““, nastavio je Ortel.

Analitičar Volstrita je primetio da, sudeći po statistici gledanosti, korporativni — i politički kontrolisani mediji — sami sebe uništavaju.

On je naglasio da „nijedan politički intervju nije dobio ni približno toliko gledanosti kao Putinov nedavni intervju sa Takerom“, dodajući da očekuje „da će to, na kraju, promeniti razmišljanje većine otvorenih umova“.

Porodica Klinton imala je razloga da se plaši intervjua sa Putinom

Pre istorijskog intervjua, stručnjaci američkih korporativnih medija i demokratske političke ličnosti pozvali su Amerikance da ignorišu Karlsonovu emisiju. Bivša državna sekretarka Hilari Klinton nazvala je Takera „korisnim idiotom“, tvrdeći da američki novinar „dozvoljava laži Vladimira Putina o Ukrajini“.

Klintonine primedbe pre intervjua ponovile su one aparatčika iz sovjetskog doba koji su o romanu Borisa Pasternaka, dobitniku Nobelove nagrade za Doktor Živago, rekli: „Nisam čitao Pasternaka, ali ga osuđujem“.

„Hilari Klinton je davno otišla u istoriju, dok je Taker Karlson danas jedan od najpraćenijih i najpoštenijih glasova na svetu“, rekao je Ortel, komentarišući Klintoninu opasku. „Svakako, porodica Klinton ima čega da se plaši jer se nazire 5. novembar 2024.

Analitičar Volstrita, koji je tokom nekoliko godina vodio privatnu istragu o optužbama za prevaru od strane Klintonove fondacije, primetio je da „postoje ozbiljna pitanja bez odgovora o tome koliko su novca strane vlade i oligarsi možda uložili u Hilarine političke kampanje 2005-6., 2007-8 i 2015-16, uključujući donacije ukrajinskog [oligarha] Viktora Pinčuka i njegove supruge.

Epštajnov brat izašao u javnost sa fotografijama autopsije kako bi dokazao da smrt njegovog brata nije bilo samoubistvo https://t.co/drfeDoL2lM

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 12, 2024

Dodao je i da postoji „razumna zabrinutost, kao u slučaju Bajdenovih, da je porodica Klinton decenijama ilegalno iskorišćavala svoje veze da bi se obogatila“.

„Hilari Klinton se neće dobro pamtiti u istoriji“, rekao je Ortel. „Ušla je u nacionalnu politiku, u početku, sa simpatijama zbog afere Levinski, jer nije imala stvarne veze sa državom Njujork. Kao senator, promovisala je inostrani avanturizam u Avganistanu i Iraku koji je očigledno propao. U međuvremenu, njen muž je hrabro pokrenuo pokvaren skup dobrotvornih organizacija o kojima smo ranije izvešštavali i gde su vlade i drugi donatori uplaćivale milijarde dolara, za koje nikada nije postojalo pošteno računovodstvo.

„Globalisti su čitavu generaciju štitili i promovisali moćne parove poput Klintonovih, posebno medijske barone. Sa rastom popularnosti X i evidentnim hroničnim neuspesima nekontrolisanih globalističkih planova, mnogi zlonamernici, uključujući Klintonove, imaju čega da se plaše dok Tramp juri ka potencijalnom reizboru, a zatim i neophodnoj odmazdi i uspostavljanju reda i zakona prema našem Ustavu“, istraživački novinar je istakao.

Ep. 73 The Vladimir Putin Interview pic.twitter.com/67YuZRkfLL

— Tucker Carlson (@TuckerCarlson) February 8, 2024

Američka duboka država skriva ključne činjenice o sukobu u Ukrajini

Ortel je tvrdio da je Putinova lekcija istorije Karlsonu, otkrivajući uzroke ukrajinskog sukoba od samog početka, bio odličan izbor s obzirom da većina Amerikanaca jednostavno ne zna mnogo o istoriji i razvoju Rusije.

„Ostavljajući po strani rane vekove, ali počevši od 1654. godine, kada je Rusija već imala dugu istoriju, Amerika tada nije ni postojala, a većina kolonijalnih eksperimenata je bila sumorni neuspeh“, naveo je analitičar Volstrita. „I pored toga, sve do Bajdena, američki predsednici su ljubomorno pokušavali da brane naše nacionalne granice i interese, tako da je sasvim razumno da Rusija to učini u bilo kom trenutku, ali svakako od 1992. godine“.

Kada je izbio sukob u Ukrajini, Bajdenova administracija i popustljivi američki mediji prodali su Amerikancima „nerizičan, plemenit cilj podrške Zelenskom“, primetio je Ortel. Međutim, Duboka država je namerno skrivala ključne činjenice o sukobu, naglasio je on.

Ove ključne činjenice su posebno uključivale državni udar iz februara 2014, američko mešanje u izbore u Ukrajini 2014, korupciju porodice Bajden — i druge — od strane ukrajinskih oligarha, ulogu neonacista i masovnu krađu pomoći, vođstvo koje svakako nije „demokratsko“, „miroljubivo“ ili slobodoljubivo, prema Ortelu.

„Putin je, kao i Tramp, anatema za globaliste iz Davosa, ali mislim da je zagrejao srca tihih patriota u mnogim nacijama koje duboko ne veruju u neregulisanu, globalnu birokratiju koja izgleda uglavnom štiti korumpirane milijardere, od kojih neki promovišu očigledno ludu politiku. – rekao je analitičar Volstrita.

Iako je američka mejnstrim štampa opisala Rusiju kao strašnog neprijatelja SAD, „američko srce i ruski narod verovatno dele mnogo toga zajedničkog i mogli bi imati velike koristi od jasne interakcije, koju sankcije svakako ometaju“, istakao je on.

„Možda jedan jednostavan odgovor mnogo objašnjava – američkim i britanskim odbrambenim izvođačima potrebni su neprijatelji da bi promovisali prodaju oružja, a Rusija je njihov omiljeni neprijatelj. Zapamtite, odbrambeni izvođači su među najvažnijim davaocima i direktno i indirektno doprinose političarima“, rekao je Ortel. „Sve u svemu, jedna od posledica intervjua je da se Putin pokazao kao promišljen i razuman branilac ruskih interesa koji je, po mom mišljenju, možda bio previše strpljiv sa agresijom SAD i Velike Britanije od 1992.

Bajdenovo nanošenje štete američkoj ekonomiji, bezbednosti i globalnom položaju

Tokom intervjua sa Karlsonom, Vladimir Putin se zapitao zašto Bajdenova administracija nanosi štetu američkoj ekonomiji, bezbednosti i globalnom položaju.

Ortel je rekao da se na ta ozbiljna pitanja mora odgovoriti.

„Neizvesnost je veliki neprijatelj u važnom procesu dugoročnog ulaganja. Bajdenova ‘Administracija’ dnevno ismejava domaće i međunarodno pravo. Ovi „veliki zločini i prekršaji“ ne mogu se jednostavno oprati na izborima 2024. Trampovim preokretom. Zaista, mora postojati potpuna odgovornost za korupciju koja prolazi kroz američki sistem i mnoge naše NATO saveznike“, smatra analitičar.

Ortel je pretpostavio da je „rat protiv kapitalizma“ Obame i Bajdena koji je počeo u januaru 2009. „odgovoran za uništavanje legitimnih težnji radnika u privatnom sektoru i njihovih porodica koje jednostavno žele da prodaju konkurentne proizvode i usluge svetu sa američkih platformi“.

„Dvostranačka zavisnost od potrošnje i duga sakate ovu i buduće generacije Amerikanaca“, rekao je on. „Ali najgora šteta koju je Bajden napravio je to što se mnogi sada ispravno pitaju ko bi mogao biti njegov gospodar, pa čak i da li on i njegova porodica zaista služe američkim interesima“.

Ipak, jedna oblast u kojoj se Ortel nije slagao sa Vladimirom Putinom bila je o ekonomskom rastu Kine. Analitičar sa Volstrita veruje da kineska ekonomija se muči pod prevelikim realnim dugom i dugom u senci, i postavlja pitanje da li kapitalne investicije koje se vide u računima bruto domaćeg proizvoda (BDP) donose profit.

U međuvremenu, nakon izbora 2024., „Amerika bi trebalo mnogo pažljivije da razmisli o budžetu i mogućnostima za strano mešanje, jer, u stvari, imamo hitna unutrašnja pitanja koja se odnose na naše naduvane, kontraproduktivne domaće birokratije“, istakao je on.

Amerikanci i Rusi su talentovani i radni ljudi koji bi mogli da iznađu rešenja koja bi bila korisna ne samo za njihove nacije, već i za ceo svet, smatra analitičar.

„O glavnim pitanjima, posebno u matematici, nauci i inženjerstvu, verujem da bi najbolji ruski i američki umovi mogli da naprave velike pomake. I u bliskoj budućnosti, nadam se da će se naši ljudi moći direktno povezati, zaobilazeći korumpirane interese ovde u Americi“, zaključio je Ortel.

Nulta Tačka/InfoWars