Globalisti spremaju „RACIONALIZACIJU“ u stilu Drugog svetskog rata zbog borbe protiv tzv. klimatskih promena

Pošto nam stalno govore da štedimo, da se ne vozimo avionom, kolima, da eliminišemo krave, da ne jedemo meso, da jedemo bube… evo i „nove“ ideje. Racionalizacija u stilu Drugog svetskog rata mogla bi biti efikasan način za smanjenje emisije ugljenika, prema novom istraživanju Univerziteta u Lidsu.

U radu objavljenom u časopisu Ethics, Policy and Environment, akademici tvrde da bi racionalizacija mogla pomoći državama da brzo i pravedno smanje emisije gasova staklene bašte.

Kreatori politike razmatrali su i druge šeme za smanjenje emisija, uključujući poreze na ugljenik i šeme lične trgovine ugljenikom, ali istraživači kažu da to favorizuje bogate, koji bi mogli da kupe pravo da zagađuju ako bi trgovanje bilo dozvoljeno.

Autori tvrde da bi racionalizacija ugljenika umesto toga omogućila ljudima da dobiju pravičan deo resursa na osnovu njihovih potreba, čime bi delili napore da zaštite planetu.

Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka

Autori su bili bazirani na Interdisciplinarnom centru za primenjenu etiku Univerziteta u Lidsu, Institutu za istraživanje održivosti i Školi istorije kada su sproveli istraživanje.

Zajednički vodeći autor dr Nejtan Vud, koji je sada postdoktorski saradnik na Konzorcijumu Fair Energy Consortium Univerziteta u Utrehtu, rekao je: „Koncept racionalizacije mogao bi pomoći, ne samo u ublažavanju klimatskih promena, već i u odnosu na niz drugih društvenih i politička pitanja — kao što je trenutna energetska kriza“.

Pouke iz prošlosti

Zapisi iz Drugog svetskog rata pokazuju da bi obavezna racionalizacija hrane bila prihvatljivija za javnost u Ujedinjenom Kraljevstvu nego dobrovoljne promene u ishrani kada su resursi postali oskudni. Politika je imala za cilj da ravnomernije podeli dobra i terete, bez obzira na bogatstvo, što je bio važan deo njene popularnosti i uspeha.

Istorijske politike racionalizacije takođe su uvele kontrolu cena robe kako bi ključni resursi bili dostupni većini ljudi. Kao rezultat toga, stopa neuhranjenosti je opala tokom Drugog svetskog rata, uprkos nestašici.

Ključna razlika između racionalizacije u Drugom svetskom ratu i klimatske krize je percepcija javnosti, kažu istraživači. Dostupnost hiljada odevnih predmeta, gadžeta i robe pritiskom na dugme može stvoriti iluziju da su resursi dostupni u izobilju, ali stvarnost je potpuno drugačija.

Dr Rob Lavlor, zajednički glavni autor i predavač na Interdisciplinarnom centru za primenjenu etiku u Lidsu, rekao je: „Postoji ograničenje koliko možemo da emitujemo ako želimo da smanjimo katastrofalne uticaje klimatskih promena. U tom smislu, oskudica je veoma stvarna“.

👉MICROSOFT ograničava svoju veštačku inteligenciju nakon što je ChatBot otkrio svoje mračne namere https://t.co/SMdc95xQF6

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 20, 2023

Dr Vud je rekao: „Kriza troškova života pokazala je šta se dešava kada oskudica podiže cene, pri čemu cene energije naglo rastu ostavljajući ugrožene grupe nesposobnim da plate svoje račune. Trenutno, oni koji žive u energetskom siromaštvu ne mogu da koriste ni blizu svog poštenog udela snabdevanja energijom, dok su najbogatiji u društvu slobodni da koriste onoliko energije koliko mogu da priušte“.

Dr Lolor je dodao: „Čini se izvodljivim da se sveukupno smanje emisije čak i dok najniži emiteri, često u najgorem stanju, mogu biti u mogućnosti da povećaju svoje emisije – ne uprkos racionalizaciji, već zbog racionalizacije i kontrole cena“.

Kako bi mogla da izgleda pravična racionalizacija

Istraživači sugerišu da racionalizacija verovatno ne bi bila prvi korak. Umesto toga, promene politike mogle bi da počnu sa strožijim propisima i pratećom informativnom kampanjom kako bi se saopštile prednosti racionalizacije.

U početku bi vlade mogle da regulišu najveće zagađivače, kao što su nafta, gas i benzin, letovi na velike udaljenosti i intenzivna poljoprivreda, stvarajući oskudicu u proizvodima koji štete planeti. Racionalizacija bi se onda mogla postepeno uvoditi, kako bi se upravljalo nastalom oskudicom sa ciljem da se zadovolje svačije osnovne potrebe.

Akademici su identifikovali dve opcije za politiku racionalizacije. Kreatori politike bi mogli da uvedu sveobuhvatnu emisiju ugljenika, izdajući „karbonske kartice“ poput bankovnih kartica za praćenje i ograničavanje upotrebe. Alternativno, vlade bi mogle da uskrate(svedu na minimum) posebno odabranu robu, kao što su letovi, benzin, energija za domaćinstvo, pa čak i meso ili odeća.

Dr Lolor je rekao: „Mnogi su i ranije predlagali dodatke za ugljenik i kartice za ugljenik. Ono što je novo (ili staro, inspirisano Drugim svetskim ratom) je ideja da se dodacima ne bi trebalo trgovati. Još jedna karakteristika racionalizacije u stilu Drugog svetskog rata je da bi kontrola cena na takvu robu sprečila rast cena sa povećanom tražnjom, što bi koristilo onima koji imaju najmanje novca“.

Prema istraživačima, verovatno je da bi racionalizacija ubrzala prelazak sa fosilnih goriva na čistiju energiju i održiviji način života. Dr Vud je rekao: „Na primer, racionalizacija benzina bi mogla da podstakne veće korišćenje i ulaganje u javni prevoz sa niskim emisijama ugljenika, kao što su železnice i lokalni tramvaji“.

Istraživači se nadaju da će ovaj rad inspirisati kreatore politike da razmotre racionalizaciju kao ozbiljnu opciju za borbu protiv klimatskih promena. Nije ništa apokaliptično, samo se ponašajte kao da ste u Drugom svetskom ratu, ili je možda bolje to nazvati ratom protiv čovečanstva(uporedo sa drugim oblicima hibridnog rata), odnosno Trećim svetskim ratom.

Nulta Tačka/Phys