Globalna recesija biće dublja i duža nego što analitičari predviđaju
Dok svet prati sukobe među državama, malo ko obraća pažnju na ekonomske probleme koje one dele. Finansijski i trgovinski poredak koji je dominirao poslednjih nekoliko decenija sada se urušava, a novi globalni balans donosi ozbiljne posledice.
Svet na prekretnici: kraj ere hiper-globalizacije
Od kraja Drugog svetskog rata, SAD su bile ključni stub globalnog ekonomskog poretka, ali sada taj sistem sve više deluje kao teret, a ne kao korist. Američki izlazak iz uloge tržišta za globalne viškove proizvodnje označava prekretnicu u svetskoj ekonomiji – i mnogi je tumače kao znak da se Vašington ponaša kao „neposlušna supersila“.
Gospodari života i smrti: Vreme je za najopasniju priču ikada | Goran Jeremić | Mario Zna, 323 Uživo
Ali realnost je jasna: nijedna država ne deluje nesebično, već isključivo u sopstvenom interesu. Isto važi i za globalne korporacije, koje istovremeno veličaju svoje proizvode i optimizuju profite. Kada međunarodne ekonomske strukture prestanu da budu korisne, države ih napuštaju.
Ova preraspodela ekonomskih i političkih interesa događa se u trenutku kada svet istovremeno pogađaju problemi koji prevazilaze trgovinske sukobe: ogromni javni i privatni dugovi, nestašice resursa, korupcija, loše investicije, visoka inflacija, stagnirajuće ekonomije, starenje populacije, smanjenje radne snage i rastući socijalni i zdravstveni troškovi.
Dug, inflacija i ekonomska nestabilnost
Jedan od najvećih problema modernih ekonomija je dug koji raste brže od BDP-a i prihoda, dok istovremeno rastu i kamatne stope. Ovaj trend je vidljiv u Sjedinjenim Državama, ali i u mnogim drugim zemljama, koje sve teže održavaju fiskalnu stabilnost.
Ubrzano raste i svest o rizicima zavisnosti od drugih država kada su u pitanju ključne sirovine, proizvodi i tržišta. Protekcionističke mere poput carina verovatno su samo početak – istorija pokazuje da bi zabrana uvoza iz određenih zemalja mogla postati neizbežna kako bi se zaštitili nacionalni ekonomski interesi.
Za zemlje koje zavise od izvoza, ovo će značiti gubitak ključnih tržišta, što će usporiti domaći ekonomski rast. S druge strane, države koje pokušavaju da postanu samodovoljne suočiće se s velikim pritiskom na javne i privatne investicije, dok će nestanak jeftinog uvoza dodatno podstaći inflaciju.
Ako su vesti lažne—zamislite kakva je onda istorija?! 🗞⏳ https://t.co/QcCaVbSR0p
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 31, 2025
Stagflacija i ekonomska nesigurnost
U takvom okruženju, stagflacija – kombinacija usporenog rasta i visoke inflacije – postaće sve veći problem. Smanjena državna potrošnja i stroža fiskalna politika dodatno će otežati privredni oporavak. Istovremeno, globalni kapital će imati sve manje sigurnih mesta za ulaganje, jer će zemlje uvoditi strože kontrole kapitala i menjati pravila igre preko noći.
Čak i kada bi postojale dobre investicione prilike u zemljama u razvoju, ogromne količine kapitala koje kruže globalnim tržištima neće moći da se plasiraju u relativno mala tržišta. U suštini, sistem kakav poznajemo više ne funkcioniše, a rešenja koja su do sada korišćena sve su manje efikasna.
Kako je svojevremeno primetio Imanuel Valerštajn, kapitalizam možda više nije privlačan ni samim kapitalistima. Dok svet ulazi u eru nepredvidivih promena i pokušaja da se kompleksni problemi reše improvizovanim rešenjima, globalna recesija će biti dublja i dugotrajnija nego što većina analitičara očekuje.
