Globalno istraživanje predviđa: Više od polovine odraslih biće gojazno do 2050. godine
Alarmantno novo istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet, upozorava da će više od polovine odraslih i trećina dece i mladih ljudi širom sveta biti gojazni do 2050. godine ako se trenutni trendovi nastave.
Studija, koju je predvodio Institut za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) sa Univerziteta u Vašingtonu, ističe globalnu zdravstvenu krizu izazvanu lošim ishranama, sedentarnim načinom života i nedostatkom odgovarajućih politika. S obzirom na to da je gojaznost povezana sa ozbiljnim zdravstvenim problemima kao što su dijabetes, srčane bolesti i rak, stručnjaci pozivaju na hitne akcije kako bi se preokrenuo ovaj alarmantni trend.
Zapanjujuće statistike otkrivaju loše zdravlje
Studija otkriva da je 2,11 milijardi odraslih osoba starijih od 25 godina i 493 miliona dece i mladih ljudi između 5 i 24 godine trenutno gojazno. Ovi brojevi su drastično porasli od 1990. godine, kada je bilo 731 milion odraslih i 198 miliona mladih gojaznih osoba.
Do 2050. godine, istraživači predviđaju da će 3,8 milijardi odraslih i 746 miliona mladih ljudi biti u ovim kategorijama, što predstavlja porast od 121% u gojaznosti među decom.
Sjedinjene Američke Države spadaju među najteže pogođene zemlje, sa 172 miliona odraslih koji su u 2021. godini bili gojazni. Ovaj broj će porasti na 214 miliona do 2050. godine. Južni delovi zemlje, posebno Misisipi i Teksas, suočavaju se sa najvišim stopama gojaznosti i među odraslima i među mladima.
Rastuća kriza među decom
Možda najtragičniji deo studije je fokus na decu. Stope gojaznosti među mladima su se više nego udvostručile od 1990. godine, a predviđa se da će svako treće dete i adolescent do 2050. godine biti gojazno. Ovaj trend je posebno izražen u regionima poput Severne Afrike, Bliskog istoka i Latinske Amerike, gde se očekuje da će 130 miliona mladih ljudi biti pogođeno.
„Neviđena globalna epidemija gojaznosti i prekomerne težine je duboka tragedija i monumentalni društveni neuspeh“, izjavila je glavna autorka studije, prof. Emanuela Gakidou. Ona je naglasila da deca dobijaju na težini brže nego prethodne generacije, što povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i drugih hroničnih bolesti u mlađem uzrastu.
Gojaznost nije samo lični zdravstveni problem — to je društveni problem.
Ovaj poremećaj je povezan sa ozbiljnim zdravstvenim problemima kao što su srčane bolesti, moždani udar i određeni oblici raka. Ove bolesti izazivaju ogroman pritisak na zdravstvene sisteme, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde su resursi već ograničeni.
Studija poziva na hitnu akciju
Autori studije upozoravaju da će ekonomski i društveni troškovi gojaznosti biti ogromni ukoliko se ne preduzmu hitne mere.
„Na kraju, kako globalne stope gojaznosti nastavljaju da rastu, potrebno je mnogo jače političko angažovanje kako bi se transformisale ishrane unutar održivih globalnih sistema hrane“, izjavila je dr. Džesika Ker, koautorka studije sa Instituta za istraživanje dečjih bolesti u Australiji.
