Globalno zagrevanje?! Arktički morski led nastavlja da se uvećava
Arktički morski led nastavio je svoj snažan oporavak prošlog meseca, zabeleživši 24. najviši nivo u 45-godišnjem modernom satelitskom rekordu. Kako je ranije objavljeno u Daily Sceptic-u, led se 8. januara popeo na 21-godišnji maksimum. Dobre vesti, naravno, za ljubitelje leda i polarne medvede, ali iskreno, mala katastrofa ako predviđate buduće toplotne katastrofe na Severnom polu kako biste promovisali kolektivističku agendu Net Zero. Ko se mača lati, od mača će poginuti – ako odaberete naučni zapis da kažete da se klima urušava, moglo bi se pomisliti da imate nešto da objasnite kada se trend vrati na normu. Samo pitajte koralne alarmiste o dve godine rekordnog rasta na Velikom koralnom grebenu. Nažalost, objašnjenja nema, samo zaglušujuća, zapanjujuća tišina.
Arktički morski led je dugo bio plakat za klimatski Armagedon. Ali nauka nam kaže da je to ciklično i da je pod velikim uticajem okeanskih struja i atmosferske razmene toplote. Čini se da su ove haotične promene van sposobnosti bilo kog računara da to obradi, iako velika, dobro finansirana industrija modela kaže da može. Oporavak arktičkog morskog leda bio je stabilan, iako spor, što je omogućilo da se alarmi zadrže u glavnim naslovima. Naravno, moglo bi da krene u rikverc, niko zapravo ne zna, a ponajmanje ser Dejvid Atenboro koji je gledaocima Bi-Bi-Sija rekao 2022. da bi letnji led mogao da nestane do 2035. Oslonio se, nepotrebno je reći, na kompjuterski model.
Većina mejnstrim klimatskih novinara samo štampa ono što im se kaže ne gledajući previše pažljivo u izvor informacija. Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu (NSIDC) sa sedištem u SAD je izvor tumačenja trendova u polarnom ledu, ali treba biti oprezan kada čitate njegove često sumorne mesečne sažetke. Prema NSIDC-u, januarski rast morskog leda bio je „niži od proseka“ tokom većeg dela meseca. Svoj izveštaj je naslovio: „Ništa brzo u vezi sa januarskim morskim ledom.“ Dostupna su i druga tumačenja. Razmotrite donji grafikon koji prati obim leda za januar u odnosu na satelitski zapis.
Evropska unija hoće da uvede sankcije Takeru Karlsonu zbog intervjua sa Vladimirom Putinom https://t.co/1w0FsASNuw
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 8, 2024
Statističari mogu da raspravljaju o tome kada je morski led počeo da se oporavlja, ali nije bilo mnogo pada od otprilike 2007. U ovom slučaju januar pokazuje sličan trend kao u septembru, mesec sa najnižim obimom morskog leda. Linija pokretnog proseka od sredine prošle decenije bi pokazala očigledan porast. Ali NSIDC reprodukuje ovaj grafikon za svaki pojedinačni mesec i godinu sa silaznim linearnim trendom od 1979. godine, što je primećena vrhunska tačka za nedavni morski led. Grafikon se naširoko koristi na društvenim medijima kako bi se suprotstavio svim sugestijama da se led oporavlja.
Imajte na umu i da NSIDC tvrdi da je stepen rasta u januaru bio „ispod proseka“. Pa zavisi od toga koji prosek koristite. NSIDC koristi uporedni prosek od 1981. do 2010. godine, uprkos tome što su dostupni podaci iz novije decenije. Nije teško shvatiti zašto preferira 1981-2010, jer uključuje više nivoe 1980-ih i isključuje niže nivoe 2010-ih. Uzimanje proseka za 1991-2020 verovatno bi dovelo do mnogo više zapažanja „iznad proseka“. Podaci pre 1979. godine nisu toliko tačni, ali nivoi koji sežu do 1950-ih sugerišu mnogo manje površine morskog leda. Prekinite pomisao da bi trebalo napraviti poređenja sa ovim podacima ili zapažanjima o očiglednom cikličnom trendu koji se vidi ovde i u istorijskim zapisima koji sežu do ranih 1800-ih.
NSIDC može da okreće svoje brojke koliko god želi znajući da je malo verovatno da će u eri „uređene“ nauke o klimi to biti široko osporeno. Ozbiljnije rečeno, ova nespremnost da dovedemo u pitanje percipirani autoritet i da se uključimo u naučni proces dala nam je zloglasni grafikon „hokejaške palice“ Majkla E. Mana iz 1998. godine. Ovo je navodno pokazalo opadanje temperature tokom 1.000 godina praćeno naglim nedavnim porastom izazvanim sagorevanjem ugljovodonika što je delo ljudi. Može se reći da je bespogovorno prihvatanje u mejnstrim medijima, nauci i politici uklonilo koncept prirodne klimatske varijabilnosti za jednu generaciju i dovelo mnoge zapadne zemlje na put ludila Net Zero. Sada je „hokejaška palica“ u centru pažnje u suđenju za klevetu u Vašingtonu, koje je pokrenuo Man, koji se žalio da je novinar Mark Stejn označio njegov rad kao prevaru.
Profesor Abraham Viner je istaknuti statističar na Manovom univerzitetu u Pensilvaniji. Upitan na tribini da li je Manov „hokejaški štap“ koristio manipulativne tehnike, on je odgovorio „da“. On je sugerisao da je moguće da, ako znate gde želite da stignete, možete da se dovedete do zaključka koji se razlikuje od nekog ko je išao drugačijim nizom puteva.
U ranijim sudskim dokumentima, Man je pogrešno tvrdio da je dobitnik Nobelove nagrade, što je činjenica zabeležena tokom suđenja. Njegov „hokejaški štap“ ukinuo je period srednjovekovnog zagrevanja, dok su kasniji procureli mejlovi Climategate-a upućivali na „trik Majke prirode“. Ovo je bila praksa korišćenja najpogodnijih proksi ili temperaturnih merenja da bi se uklopilo u željenu priču.
Tokom svog svedočenja, dr Vajner je izneo komentare koji pogađaju u srž toliko toga što nije u redu sa „ustaljenim“ naučnim izjavama koje se naizgled ne mogu osporiti ili čak o njima raspravljati.
I tako, ono što se dešava jeste, a ono što se dešava danas u statističkoj analizi… mi smo u krizi. Kriza poverenja i replikacije jer se toliko rezultata za koje se smatralo da su istiniti ispostavilo da nisu istiniti i tačni, sada su se vratili ili pokušano je da se repliciraju i to nije funkcionisalo. Mnoge stvari za koje smo mislili da su istinite ispostavilo se da nisu istinite. To je kriza. Problem koji je kolega identifikovao je zbog zaista loših statističkih skupova metoda koji vam omogućavaju da se izvučete sa izborima koji bi dali sasvim drugačiji rezultat ako biste to uradili drugačije.
Ono što su nam poslednje dve decenije pokazali je da će aktivisti koristiti bilo koje vremenske nepogode ili prirodnu katastrofu da tvrde da se klima urušava ili da Zemlja „ključa“ u neobičnom univerzumu koji zauzima generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Statistički podaci su „iskrivljeni“ kako bi se uklopili u željenu priču, bilo da se radi o prirodnom rastućem i opadanju nivoa leda ili mlaznjacima koji sleću u blizini mernog uređaja koji pokazuje „rekord“ temperature od 40,3°C od 60 sekundi u RAF Koningsbiju. Net Zero počinje da se razotkriva nit po nit, i vreme je da se svetla reflektora pojačaju do maksimuma kako bi se osvetlila sva lukava nauka koja se koristi za promovisanje ovog užasnog resetovanja ljudskog društva.
