Велике америчке компаније и утицајни коментатори, међу њима Гугл и директор Сабстека Крис Бест, оштро су осудили британски Закон о онлајн безбедности, оцењујући да он прети да цензурише легалан говор, а да притом не чини интернет безбеднијим за децу.
Према њиховим оценама, закон нормализује дигитални надзор, ограничава отворену јавну расправу и отежава пословање глобалних платформи у Уједињеном Краљевству.
Њихови приговори објављени су у листу „Телеграф“, који је пренео текстове Криса Беста, као и истраживача Фондације Херитиџ Џона Пелуза и Мајлса Поларда, уз ново извештавање о званичном одговору Гугла на консултације које је водио регулатор Офком.
Те консултације, усмерене на то како технолошке компаније треба да спречавају ширење „потенцијално илегалног“ садржаја на интернету, завршене су у октобру, а Офком је достављене примедбе објавио у децембру.
У свом поднеску, Гугл је оптужио регулатора да промовише правила која би „подривала право корисника на слободу изражавања“ подстичући превентивно уклањање садржаја.
Офком је одбацио ове тврдње, истичући да „ништа у нашим предлозима не захтева да сајтови и апликације уклањају легалан садржај“. Ипак, Гугл није био усамљен: и друге америчке компаније и пословна удружења поднела су одговоре у којима су изразила сличне бојазни у вези са дометом и последицама овог закона.
Крис Бест је написао да је његова компанија у почетку покушала да се усклади са новим законом, али је убрзо открила да је он много инвазивнији него што се чинило. „Оно што сам научио јесте да он у пракси гура ка нечему много мрачнијем: систему масовне политичке цензуре каквог нема нигде другде у западном свету“, навео је он.
Бест објашњава да Закон о онлајн безбедности фактички приморава платформе да непрекидно класификују и филтрирају говор, унапред нагађајући шта би регулатори касније могли да прогласе штетним.
Поштовање закона, додао је, захтева „армије људских модератора или вештачку интелигенцију“ који би анализирали новинске текстове, коментаре, па чак и сатиру у потрази за потенцијалним ризиком.
Тај процес, наставља Бест, не значи само уклањање садржаја, већ и његово „ограђивање“ иза провера идентитета или старосне верификације, које често подразумевају скенирање лица или отпремање личних докумената.
„Ове мере технички не блокирају садржај“, каже Бест, „али га стављају иза корака који су у најбољем случају сметња, а у најгорем упад у приватност“. Он упозорава да такав систем одвраћа читаоце, смањује видљивост аутора и слаби отворену културну размену.
Бест, наглашавајући посвећеност Сабстека слободи штампе, сматра да закон погрешно дијагностикује проблем онлајн штете, јер се усмерава на говор уместо на процесуирање стварног злостављања и криминалног понашања.
„Тако се долази до ситуације ‘документа, молим’ за интернет“, написао је, упозоравајући да би овај закон могао постати модел који ће копирати и друге владе.
У свом поднеску, Гугл је навео да би Офкомово тумачење закона „угушило слободу говора“ наметањем нејасних обавеза платформама да контролишу објаве које су „потенцијално илегалне“.
Компанија је упозорила да би те мере „неизбежно довеле до тога да се легалан садржај ређе појављује пред корисницима“, чиме би се домет закона проширио изван онога што су законодавци намеравали када је усвојен 2023. године.
Офком је, са друге стране, као оправдање навео случајеве онлајн хаоса, укључујући објаве које су се шириле након убистава у Саутпорту и каснијих нереда и протеста.
Регулатор тврди да би системи за препоруке требало привремено да задржавају спорни садржај док га модератори не прегледају, како би се спречило да током криза штетан материјал постане виралан.
Међутим, овај пример је постао спорaн. После тих догађаја уследила су бројна хапшења, укључујући и хапшење Луси Коноли, по законима за које критичари тврде да су примењени претерано грубо, што је изазвало међународну осуду.
Позивање на немире у Саутпорту као оправдање за пооштравање контроле говора додатно је отворило питања о томе како влада тумачи и спроводи границе „илегалне“ онлајн комуникације.
Спровођење Закона о онлајн безбедности створило је нове тензије између Велике Британије и САД. Преговори о технолошком партнерству вредном 31 милијарду фунти недавно су замрзнути након што је Вашингтон изразио забринутост због правца којим Лондон иде у регулисању интернета.
Амерички потпредседник Џеј Ди Венс оптужио је Велику Британију да иде „мрачним путем“ када је реч о слободи говора, док је платформа Икс Илона Маска поручила да ће „слобода говора трпети“ под новим правилима.
Портпарол Офкома поновио је да је циљ регулатора заштита и безбедности и слободе на интернету, наводећи: „Ништа у нашим предлозима не захтева да сајтови и апликације уклањају легалан садржај. Закон о онлајн безбедности налаже платформама да посебно воде рачуна о значају заштите права корисника на слободу изражавања.“
Ипак, оваква одбрана заобилази суштину проблема. Иако Офком тврди да легалан материјал неће бити директно уклањан, његов приступ фактички приморава платформе да ограниче колико може такав садржај да се шири.
Обавезивањем компанија да унапред сузбијају „потенцијално илегалне“ објаве, пре било каквог јасног утврђивања њиховог статуса, ова политика би довела до масовног потискивања легалног говора.
Британски правни оквир већ криминализује одређене облике изражавања који би у Сједињеним Државама били заштићени уставом.
Због тога ће сваки аутоматизовани или масовни систем модерације направљен ради усклађивања са овим законом неизбежно блокирати и легалан садржај, како би се осигурало да ништа илегално не „промакне“.
Разлика између уклањања садржаја и гушења његове видљивости у стварности је много мања него што регулатор покушава да представи.
