Gugl uvodi cenzuru kako bi uništio nezavisne medije
Gugl je najavio kampanju cenzure „pre-bunking“ za koju kažu da će eliminisati poslednje ostatke nezavisnih medija sa interneta pre izbora 2024. kasnije ove godine.
Kako prenosi Rojters, Gugl se sprema da pokrene agresivnu kampanju sa ciljem da ubije nezavisne medije i kreatore. Kampanja će početi u Evropi i proširiti se na Ameriku kasnije ove godine:
Građani EU će u junu izabrati novi Evropski parlament koji će donositi politike i zakone u regionu, a poslanici strahuju da bi širenje dezinformacija na internetu moglo da utiče na glasače.
Francuska, Poljska i Nemačka optužile su u ponedeljak Rusiju da je napravila razrađenu mrežu veb-sajtova za širenje proruske propagande.
Evropski zakon o digitalnim uslugama, koji stupa na snagu ove nedelje, zahtevaće da veoma velike onlajn platforme i pretraživači učine više u borbi protiv nelegalnog sadržaja i rizika po javnu bezbednost.
Od ovog proleća, Google-ova interna jedinica Jigsaw koja radi na suzbijanju pretnji društvima, pokrenuće seriju animiranih oglasa na platformama kao što su TikTok i YouTube u pet zemalja EU: Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Poljskoj.
Nadovezujući se na prethodne kampanje koje je kompanija testirala u Nemačkoj i centralnoj Evropi, Jigsaw je rekao da je novi projekat prilika da se dopre do građana u zemljama sa nekim od najvećeg broja glasača u EU, koristeći lokalnu ekspertizu kompanije u ovim regionima.
Kompanija GAVI koja je partner Bila Gejtsa želi da cenzuriše mimove https://t.co/uEDtpkoTKq
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 22, 2024
Oglasi će sadržati takozvane tehnike ‘pre-bunking’, razvijene u partnerstvu sa istraživačima sa univerziteta u Kembridžu i Bristolu, sa ciljem da pomognu gledaocima da identifikuju manipulativni sadržaj pre nego što ga sretnu…
„Proveli smo toliko vremena u ovim zaista polarizovanim debatama. Naša demokratija je u pitanju, a temperatura postaje sve viša i viša“, rekla je Bet Goldberg, šefica istraživanja u Jigsaw.
„Pokazano je da razotkrivanje i provera činjenica mogu biti neefikasni zbog stalnog uticaja dezinformacija: kada su ljudi izloženi laži, teško je to ispraviti (De keersmaecker & Roets, 2017; Levandovski et al., 2012). Sve u svemu, postoji nedostatak edukativnih materijala zasnovanih na dokazima koji bi podržali stavove i sposobnosti građana da se odupru dezinformacijama (Evropska unija, 2018; Vardle & Derakshan, 2017). Važno je da većina obrazovnih intervencija zasnovanih na istraživanju ne seže dalje od učionice (Lee, 2018).
Teorija inokulacije je okvir iz socijalne psihologije koji postavlja da je moguće preventivno pružiti psihološki otpor protiv (zlonamernih) pokušaja ubeđivanja (Compton, 2013; McGuire & Papageorgis, 1961). Ovo je prikladna analogija, jer se „lažne vesti“ mogu širiti slično virusu* (Kucharski, 2016; Vosoughi et al., 2018). U kontekstu vakcina, telo je izloženo oslabljenoj dozi patogena – dovoljno snažnom da pokrene imuni sistem – ali ne toliko snažnom da preplavi telo. Isto se može postići sa informacijama uvođenjem preventivnih pobijanja oslabljenih argumenata, koji pomažu u izgradnji kognitivnog otpora protiv budućih pokušaja ubeđivanja. Meta-analize su pokazale da je teorija inokulacije efikasna u smanjenju ranjivosti na ubeđivanje (Banas & Rains, 2010).“
*Dobro obučeni liberali podivljaju zbog svake takve analogije sa virusom, u kojoj se navodna društvena bolest magično pretvara pucnjem prstiju i propagandnim blickrigom u pseudo-javni zdravstveni problem.
Nulta Tačka/TPV
