Hiljade ljudi koji jedu bube dobijaju nove neizlečive bolesti, upozoravaju lekari
Hiljade ljudi koji jedu bube širom sveta razvijaju retke i neizlečive bolesti, kažu lekari koji upozoravaju da je čin jedenja insekata štetan za ljude.
Kako je potrošnja buba u ishrani porasla u popularnosti poslednjih godina zahvaljujući nastojanju WEF-a da se meso zameni insektima, ljudi koji jedu bube sve češće dobijaju dijagnozu užasnih bolesti kao rezultat.
Infowars.com izveštava: Biblija nas u Levitskoj 11: 20-23 upućuje da ne jedemo insekte, sa izuzetkom pravokrilaca, posebno skakavaca i cvrčaka. Čak i tako, dozvola da se ovo jede nije uputstvo da se to čini, i svakako se ne pominje da su Izraelci jeli insekte, ili da je Isus ohrabrivao svoje učenike da ih jedu.
Jesti ih u situaciji preživljavanja — poput one kod Jovana Krstitelja — je jedna stvar, ali da se insekti diskretno dodaju u našu hranu, ili da se reklamiraju kao budućnost ljudske ishrane, kao što se dešava u Evropi, Severnoj Americi i inostranstvu, predstavlja pretnju po naše zdravlje i odvratno je. Ovde ću raspravljati o tri vrste toksičnosti od jestivih insekata: alergija, kontaminacija i mehanička toksičnost delova egzoskeleta insekata, koja proizilazi iz njihovog oblika.
Kontaminacija hrane na bazi insekata
Dokumentovano je da se bioakumulacija otrovnih teških metala kao što su olovo, arsen, kadmijum i drugi, kao i pesticida uključujući herbicide, javlja kod insekata koji se koriste za hranu. To znači da kako insekti rastu i razvijaju se u kontaminiranoj sredini, ili ako jedu kontaminiranu biljnu materiju, toksični teški metali ili drugi toksini se nagomilavaju u njihovim telima tokom vremena. Zbog toga proizvođači moraju pažljivo nabaviti hranu za insekte i osigurati da okruženje za uzgoj ne sadrži zagađivače.
„Dizajnirao sam, izgradio i upravljao komercijalnim prostorijama za uzgoj medicinskog kanabisa, za koje sam zahtevao stroge protokole za ulazak radnika, i koristio specijalnu opremu i druge mere, kako bih sprečio ulazak i razmnožavanje štetočina i biljnih bolesti. Ako štetočine kao što su insekti ili grinje uđu u takvo kontrolisano okruženje, mogu se razmnožavati nesputano prirodnim faktorima kao što su vremenske fluktuacije. Iz tog razloga, postavio sam vazdušne zavese velike snage na dva odvojena vrata kroz koja je trebalo uzastopno proći da bi ušao u prostorije za uzgoj, držao specijalizovanu prostirku sa plitkim bazenom rastvora za izbeljivanje ko uđe na glavni ulaz, koristio sam kompjuter- nadgledana/kontrolisana klimatizacija i odvlaživanje vazduha, korišćene lepljive zamke za praćenje štetočina i oslobađanje korisnih predatorskih insekata, grinja i nematoda u prostorijama za uzgoj i hidroponskim sistemima kako bi se sprečile najezde štetočina.
Vlasti Velike Britanije uvode zakon o EUTANAZIJI – Lekari će vam pomoći da umrete ukoliko to želite https://t.co/CYHPtFwiXP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 28, 2024
Uprkos mojim preventivnim merama, otkrio sam infestaciju zrnastih grinja na listovima biljaka u dve prostorije za uzgoj, o čemu se do sada inače ne izveštava o kanabisu. Pažljivim istraživanjem identifikovao sam grinje i utvrdio da potiču od žitarica koje se koriste za ishranu larvi indijskog brašnastog moljca. Dobavljač je zauzvrat koristio larve indijskog brašnastog moljca za hranjenje predatorskih grinja Hipoaspis milja koje sam kupio i pustio u prostorije za uzgoj, kako bi sprečio infestaciju gljivica. Gljivice su takođe bile problematične, kao što je uobičajeno u uzgoju kanabisa u zatvorenom. Gljivični komarci su u objekat ušli u vrećama sa mešavinom za saksije koja se koristi za uzgoj matičnih biljaka, što je podstaklo kupovinu mašine za termičku obradu mešavine za saksije.
Uzgoj insekata u zatvorenom prostoru suočava se sa sličnim izazovima kao kod uzgoja kanabisa u zatvorenom, uključujući probleme sa invazivnim insektima i grinjama i patogenima insekata. Ljudi mogu pretpostaviti da bi uzgoj insekata u zatvorenom prostoru mogao lako da obezbedi čiste uslove bez štetočina i bolesti, ali to nije slučaj. Gljivice kao što je Beauveria bassiana parazitiraju na insektima, što zahteva kontrolu parametara okoline kao što su temperatura i vlažnost, a štetočine uključujući grinje napadaju insekte, čak šireći viruse insekata kao što je virus deformisanih krila, koji prenose Varoa grinje. Potencijalne poteškoće u kontroli takvih problema čini verovatno da će proizvođači insekata pribeći upotrebi miticida, insekticida specifičnih za vrstu, fungicida, itd., za koje možda nedostaju vladini propisi u različitim zemljama, i mogu kontaminirati jestive insekte, i moraju se uzeti u obzir posledice zbog sigurnosti hrane.
Evo hipotetičkog scenarija o tome kako može doći do kontaminacije insekticidima: bubašvabe mogu napasti objekte za uzgoj ili preradu insekata, što dovodi do upotrebe insekticida za kontrolu ili sprečavanje zaraze bubašvabama i potencira kontaminaciju insekata insekticidima u hrani. Na primer, insekticid Termidor (aktivni sastojak fipronil) označen je za upotrebu za suzbijanje bubašvaba i mnogih drugih štetočina koji napadaju zgrade, kao što su srebrna ribica, pauci, stonoge, vaši i muve. Termidor se prenosi više puta kontaktom od insekata do insekata. Ako se koristi za suzbijanje štetočina u objektima za uzgoj jestivih insekata, ova vrsta akcije širenja po kontaktu bi bila jedan od primera kako insekticid, ili proizvodi razgradnje insekticida koji su subletalni za insekte, mogu kontaminirati insekte namenjene za ishranu, i pokazuje potrebu za dalje proučavanje i razvoj najboljih praksi upravljanja i razumne regulative objekata za uzgoj i preradu, koji nedostaju.
Larve brašnara (Tenebrio molitor), pune fekalija, i navodno pogodne za jelo.
Jedan od najalarmantnijih potencijalnih problema proizvodnje insekata hrane je kontaminacija pre ili posle obrade Aspergillusom, uobičajenom gljivicom koja oslobađa mikotoksin poznat kao aflatoksin. Kuvani i sušeni insekti mogu ponovo da apsorbuju vlagu i mogu da rastu Aspergillus, kao i prethodno obrađeni insekti. Aflatoksin je toplotno stabilan i ne može se eliminisati kuvanjem insekata kontaminiranih Aspergillusom. Mpuchane et al. (1996) identifikovali su aflatoksin kod jestivih skakavaca u koncentraciji do 50 mikrograma/kg. Evropska unija [EU] dozvoljava maksimalno 15 mikrograma aflatoksina po kilogramu u biljnoj hrani***, ali uznemirujuće je to što EU nema propise za aflatoksin u hrani životinjskog porekla, uključujući insekte. Aflatoksin je jedna od najkancerogenih hemikalija poznatih čoveku. Ovaj problem se mora rešiti, ali nažalost, svako ko vas ohrabruje da jedete insekte uopšte ne vodi računa o vašem zdravlju.
Alergije
Alergije se mogu javiti u ranom uzrastu ili se mogu razviti ponovnim izlaganjem supstanci. Zbog toga postoji rizik od razvoja alergijskog odgovora na jedenje insekata, čak i kod ljudi koji su ih prethodno dobro tolerisali. Iako se ovo može reći za mnoge druge namirnice, posebno je uobičajeno da ljudi budu alergični na školjke ljuskare kao što su rakovi, škampi i jastozi. Poput ovih rakova, insekti imaju egzoskelet sastavljen prvenstveno od hitina. Posle celuloze, zvane „vlakna“ u ishrani, koja je primarna komponenta zidova biljnih ćelija, hitin je drugi najzastupljeniji biološki polimer na Zemlji. Ljudskom telu nedostaju enzimi za razgradnju celuloze tokom varenja; nasuprot tome, ljudi prave enzime koji razgrađuju hitin, iako se hitin široko smatra nesvarljivim, i poput celuloze, može delovati kao dijetetska vlakna. Iako su neke studije pokazale da hitin aktivira inflamatorne imune odgovore povezane sa alergijskim reakcijama, kontradiktorne studije su pronašle potencijalnu primenu hitina u borbi protiv alergija.
Specifičan tip tropomiozina, a ne hitin, je primarni alergen kod rakova, a vrlo slični oblici prisutni su i u egzoskeletima insekata i grinja. Vong et al. (2016) su pokazali dokaze da hronična izloženost grinjama dovodi do toga da ljudi imaju preosetljiv (alergijski) odgovor na rakove, zbog međusobnog prisustva sličnih tropomiozina. Suprotno tome, studija na islandskoj populaciji pokazala je da je dugotrajna izloženost škampima izazvala alergiju na grinje. Ovo sugeriše da alergijske reakcije na insekte, uključujući koprivnjaču, astmu, angioedem (otok očnih kapaka, jezika, larinksa, itd.), rinitis i dermatitis, takođe mogu biti uzrokovane egzoskeletnim tropomiozinom.
Alergije su veoma slične autoimunim bolestima. Imuni sistem je odgovoran za oba, iako su uključena različita bela krvna zrnca T-ćelija. Zanimljivo je da su Das i njegove kolege (1993) otkrili da 95% pacijenata sa ulceroznim kolitisom, vrstom autoimune bolesti, ima antitela u krvi koja su reaktivna na tropomiozin.
Postoji mnogo različitih tipova tropomiozina, uključujući više od 40 tipova kod sisara i gljiva, tako da je važna razlika u tome što specifičan tip povezan sa alergijama na grinje, školjke i insekte ne uključuje sve tropomiozine. Po mojoj proceni, tropomiozin specifičan za egzoskelet pomaže da se objasni zašto neko ko ima alergiju na školjke, insekte ili grinje možda nije alergičan na jedenje pečuraka, iako je hitin veoma prisutan u svim ovim.
Rad iz 2017. objavljen u Clinical Toxicology predstavio je dokaze o trovanju histaminom od insekata, u tri slučaja na Tajlandu, uključujući epidemiju koja je pogodila 118 pacijenata, i još jedan incident koji uključuje 19 studenata. Rad se fokusirao na direktne dokaze u drugom slučaju u kojem je 28 od grupe od 227 studenata bilo bolesno, i zaključio da su uzrok histamini prisutni u skakavcima i lutkama svilene bube koje su jeli na seminaru. Istraživači su analizirali ostatke hrane i šta je jelo 28 bolesnih i ostalih 199 učenika i naveli da su umešani histamini, koji su, poput tropomiozina, toplotno stabilni (otporni na razgradnju kuvanjem). Simptomi bolesnih učenika uključivali su osip, glavobolju, mučninu, povraćanje, dijareju i probleme sa disanjem (bronhospazam i dispneja).
Sumnjam u validnost zaključaka istraživača u radu iz 2017, jer je uzrok prijavljenih simptoma sumnjiv. Oni su verovali da su simptomi uzrokovani trovanjem histaminom, koje je rezultat lošeg skladištenja insekata što je dovelo do mikrobne degradacije histidina prisutnog u lutkama skakavaca i svilenih buba, čime se histidin pretvara u histamin. Ovo je svakako moguće, i poznato je da se javlja u mnogim namirnicama kao što je riba tunjevina, ali je problematično za njihov zaključak, ljudsko telo proizvodi histamine kao odgovor na alergene supstance kao što je tropomiozin, a takođe, što je još važnije, kao odgovor na mehaničku povredu. I upadljivo, nivoi histamina koje su istraživači pronašli u ostacima insekata bili su oko 8 mg i 10 mg na 100 g kukuljica skakavaca i svilenih buba, respektivno, a ovo je samo polovina koncentracije od 20 mg histamina na 100 g hrane koju EU dozvoljava u svežoj ribi. Smatra se da je opasan nivo histamina 50 mg na 100 g hrane, što je pet puta više nego što je pronađeno kod insekata. Moguće je da bi osetljiva osoba mogla da reaguje na tako nizak nivo histamina koji je pronađen, ali je malo verovatno da 28 učenika ima istu osetljivost.
Takođe je u suprotnosti sa njihovim zaključkom, da se trovanje histaminima koji se nalaze u hrani (tj. za razliku od histamina proizvedenih u telu kao odgovor na alergene ili povrede) obično dešava u roku od nekoliko minuta nakon jedenja zaražene hrane. Nasuprot tome, istraživači su prijavili da se početak simptoma kod 28 studenata javljao u proseku 4 sata nakon jedenja insekata. Štaviše, simptomi trovanja histaminom podsećaju na simptome alergijske reakcije na alergene posredovane IgE antitelima kao što je tropomiozin. Nizak nivo histamina koji se nalazi u ostacima insekata, u kombinaciji sa odloženim pojavom simptoma, sugeriše još jedan uzročni faktor koji u najmanju ruku doprinosi – ako ne i skoro isključivo odgovoran za – bolesti, kao što su alergeni u insektima (verovatno tropomiozin) ili mehanička abrazija/oštećenje sluzokože za varenje delovima insekata.
Ovaj slučaj je značajan jer su autori pokušali da krive loše skladištenje, što je faktor koji se može sprečiti, ali ako je uzrok zapravo inherentan u insektima, to pobija narativ „jedenje insekata je odlično“. Međutim, čak i ako su njihovi zaključci pogrešni, autori su ipak istakli važnu zabrinutost za skladištenje insekata koju treba uzeti u obzir. Kako su istakli, studija iz 2007. otkrila je koncentraciju histamina u lutkama svilene bube od 87,5 mg na 100 g, što je skoro duplo više od opasnog nivoa.
Podstaknut da napišem ovaj članak zbog široko rasprostranjene i dobro opravdane reakcije na insistiranje na jedenju insekata i tvrdnje protivnika da je hitin egzoskeleta toksičan za ljude. Ono što je posebno izazvalo moje interesovanje je to što sam kao naučnik hortikulture znao iz svog povezanog proučavanja mikologije (gljive) i entomologije (insekti) da su, poput egzoskeleta insekata, ćelijski zidovi gljiva, uključujući pečurke, takođe pretežno napravljeni od hitina. Volim da jedem pečurke i koristim nekoliko vrsta pečuraka u prahu u jutarnjoj kafi zbog njihovih ogromnih zdravstvenih prednosti. Dakle, slušanje mog omiljenog voditelja vesti / voditelja emisije, Aleksa Džonsa, kako govori o toksičnom efektu jedenja egzoskeleta insekata i impliciranju hitina, nateralo me je da dalje istražim ovo pitanje.
Gastrointestinalni poremećaj je nedavno izbacio NBA igrača Džimija Batlera, koji je svojim saigračima rekao da je jeo cvrčke u Meksiko Sitiju pre bolesti. Navijači i drugi spekulisali su da su uzrok bili cvrčci, iako se to nije moglo dokazati. Međutim, prijavljeni simptomi nisu nužno indikativni za alergijski odgovor, za razliku od gore navedenih učenika sa klasičnijim simptomima alergije kao što su koprivnjača i problemi sa disanjem. Može li postojati drugi uzrok?
Mehanička toksičnost može nastati usled iritacije, abrazije ili drugih oštećenja izazvanih oblikom hemijskih jedinjenja prisutnih u hrani. Na primer, biljke iz porodice Araceae sadrže kristale kalcijum oksalata pod oštrim uglom, koji kada se progutaju, mogu izazvati svrab, utrnulost, peckanje i rane u ustima, grlu i digestivnom traktu, pa čak mogu biti i fatalni. Monstera deliciosa (Araceae), ukrasna loza koja se popularno uzgaja na hrastovima u centralnoj Floridi, sa velikim listovima ukrašenim rupama ukrašenim ‘švajcarskim sirom’, ima izvanredno jestivo voće za koje većina ljudi nije svesna. Voće ima ukus kao kombinacija ananasa i banana (ili manga), otuda i naziv vrste deliciosa; ali ako se jede pre nego što je potpuno sazrelo, voće sadrži kristale kalcijum oksalata koji mogu izazvati probavne smetnje. Još jedna biljka u istoj porodici, koja takođe sadrži kristale kalcijum oksalata, je tradicionalni polinezijski osnovni usev taro (Colocasia esculenta), koji se koristi za pravljenje čorbe, hrane nalik pire krompiru pod nazivom poi, koja se jede u havajskim luausima. Taro je toksičan ako se jede sirov; ključanje je potrebno da bi se razbili kristali kalcijum oksalata.
Monstera deliciosa lišće i voće.
Taro (Colocasia esculenta) lišće
Taro koren
Kalcijum oksalat je takođe ono od čega su kameni u bubregu*, čiji bol naglašava činjenicu da oblik hemijskih jedinjenja može biti štetan. Drugi primer oblika hemijskog jedinjenja koje izaziva povredu su kristali mokraćne kiseline koji izazivaju giht, bolnu bolest** zglobova. Kristali gihta su izduženi i oštri i na taj način izazivaju oštećenje i upalu tkiva.
Oštri kristali mokraćne kiseline koji izazivaju giht u uzorku (sinovijalne tečnosti?) svetlosnog mikroskopa
Egzoskeleti insekata imaju oštre izbočine napravljene od hitina, uključujući bodlje, mamuze i krute „dlake“ koje se nazivaju setae. Kao što je primetio Mezes (2018), šiljasti oblik ovih izbočina može dovesti do toga da budu mehanički toksični, oštećujući digestivni trakt. Ovo nije hitin sam po sebi koji izaziva toksičnost; umesto toga, to je oblik struktura formiranih od hitina koji dovodi do toksičnosti.
Bodlje su usko konične, krute, fiksne izbočine, koje se nalaze na nogama skakavca, na primer. One su slične bodlji, ali su u obliku koji omogućava kretanje. Setae su poput dlaka i sadrže nervne završetke za senzornu percepciju. Dlake na nogama muve su primer setae. Sve ove strukture su veoma male i nepraktične/nemoguće za uklanjanje obradom, kao što se može videti na elektronskom mikrografu ispod, na primer, koji prikazuje aparat za disanje sa strane tela cvrčka, okružen brojnim setama.
Slika sa elektronskim mikroskopom (uvećanje od 342x) sitnih seta na telu cvrčka, na i oko ventila za disanje (otvor za disanje).
Druga razlika između hitina u insektima i hitina u pečurkama je u tome što su egzoskeleti odraslih insekata sklerotizovani. Sklerotizacija uključuje unakrsno povezivanje molekula hitina sa različitim proteinima i drugim molekulima, stvarajući tvrđi, čvršći materijal od samog hitina. Relativno meko telo gusenice je uglavnom napravljeno od čistog hitina, dok je hitin u egzoskeletu odraslog insekta sklerotizovan (iako gusenice obično imaju sklerotizovane izbočine kao što su bodlje, a njihovi usni delovi su sklerotizovani). Ovo je analogno celulozi u ćelijskim zidovima biljaka koja je prilično fleksibilna, osim ako nije lignificirana (drvo) ili suberizirana (pluta). Rakovi takođe imaju sklerotizovane hitinske egzoskelete.
Takođe se čini razumnim pretpostaviti, pa čak i teško zanemariti, da bi žvakanje egzoskeleta insekta proizvelo oštre fragmente koji bi mogli oštetiti sluzokožu jednjaka, želuca i creva. Slično tome, oštre čestice mogu nastati usled mlevenja insekata tokom obrade hrane.
Rezime i diskusija
Moguća kontaminacija je značajna opasnost po bezbednost povezana sa jedenjem insekata. Proizvođači treba da spreče kontaminaciju teškim metalima i hemikalijama kao što su herbicidi i insekticidi, pažljivim ispitivanjem metoda i hrane koja se koristi za uzgoj insekata.
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdila odgovarajuća najbolja praksa upravljanja za uzgoj i preradu insekata, i da bi se uspostavili sigurnosni propisi. Kontaminacija aflatoksinom sveprisutnim gljivama Aspergillus predstavlja veliku pretnju zbog koje bi upravna tela trebalo odmah da postave niske granice i zahtevaju testiranje za procenu u serijama hrane zasnovane na insektima.
Hitin je primarna strukturna komponenta u pečurkama i u zglavkarima uključujući insekte, grinje i školjke ljuskare. Neubedljiva istraživanja su implicirala hitin u alergijskim reakcijama, dok su takođe pokazala njegov potencijal za borbu protiv alergija. Šiljaste izbočine egzoskeleta insekata i oštri fragmenti egzoskeleta mogu da objasne zašto insekti mogu da razbole ljude bez izazivanja klasičnih alergijskih reakcija kao što su koprivnjača ili otok. Ove oštre strukture takođe mogu biti trag u razjašnjavanju razloga za mešovite nalaze u vezi sa alergijama na hitin. Važno je prepoznati primarnu ulogu tropomiozina povezanih sa egzoskeletom u alergijskim reakcijama na rakove i grinje, jer su tropomiozini slični egzoskeletima insekata. Ove kombinovane činjenice pomažu da se objasni zašto hitin iz pečuraka mogu dobro tolerisati ljudi alergični na školjke i insekte rakova ili na drugi način oboleli od njih.
Bog je imao razloga da nam naredi da ne jedemo većinu insekata. Pogrešno je verovati da će nauka verovatno u potpunosti razjasniti medicinske razloge za Božja uputstva u vezi sa hranom, posebno imajući u vidu mnoštvo faktora uključenih u ljudsko zdravlje koji komplikuju naučnu analizu ishrane, i ponekad odložene zdravstvene efekte koji se mogu pripisati različitim faktorima. Takođe treba da verujemo svojim instinktima. Čak i ovom zaljubljeniku u entomologiju, ideja o jedenju insekata je odvratna. Najbolja stvar koju možete da uradite je da odbijete da poslušate savete Klausa Švaba, šefa Svetskog ekonomskog foruma da „Jedete bube“.
*Napomena: Apatitna stena, napravljena od jedinjenja kalcijum fosfata, je prekursor za kristale kalcijum oksalata. Gazirane sokove koje sadrže fosfornu kiselinu mogu podstaći stvaranje kamenca u bubregu i bolesti bubrega stvaranjem jedinjenja kalcijum fosfata.
**Džon Milton, autor remek dela Izgubljeni raj, umro je od komplikacija od gihta 1674.
***Kikiriki je obično zaražen Aspergillusom, tako da nikada ne jedite pokvareni kikiriki (ili neki drugi orašasti plod).
Nulta Tačka/InfoWars
