Kovid milijarde postaju municija: Evropski novac za pandemiju sada ide na oružje za Kijev
Evropska komisija sada dozvoljava državama članicama da preusmere sredstva iz fonda za oporavak od pandemije, koja su do sada teško uspevale da iskoriste, ka bezbednosnim i odbrambenim inicijativama na nivou cele Unije – uz znatno manje nadzora i birokratskih prepreka.
EU je 2021. godine osnovala Mehanizam za oporavak i otpornost (Recovery and Resilience Facility – RRF), vredan 650 milijardi evra, kako bi podržala projekte usmerene na zelenu energiju i ekonomski rast posle pandemije kovida. Međutim, da bi države dobile ta sredstva, morale su da dokažu da njihovi projekti ispunjavaju određene kriterijume.
Oko polovine tog fonda i dalje nije iskorišćeno, a Komisija je u saopštenju u sredu upozorila da rok za dostavljanje „dokaza“ ističe u septembru 2026. godine.
Vreme razotkrivanja: U toku je političko čišćenje Srbije | Ilija Vuksanović | Mario Zna, 332 Uživo
Kako bi lakše osigurale svoj deo preostalih sredstava pre isteka roka, države sada mogu ta sredstva podržana iz RRF-a da usmere na razne „odbrambene“ projekte EU, poput Evropskog programa za odbrambenu industriju (EDIP) ili satelitskih komunikacija, preneo je Politiko u sredu.
„Ove alternative mogu pomoći da Mehanizam za oporavak donese dodatne značajne koristi u skladu sa zajedničkim evropskim prioritetima, uključujući oblast bezbednosti i odbrane“, izjavio je evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis.
🐔 Ptičiji grip u industrijskim farmama: Panika, vakcine i kolaps prehrambenog sistemahttps://t.co/k5LtnGRZGt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 5, 2025
U dokumentu Komisije se navodi da će „određeni projekti kasnije biti odabrani i podržani kroz EDIP, u korist konkretne države članice, a realizacija će se odvijati na duži vremenski period.“
Kijev je posebno naveden kao jedan od glavnih korisnika EDIP-a, inicijative koja je osmišljena da subvencioniše odbrambenu industriju EU i unapredi „zajedničku nabavku za Ukrajinu“, navodi se u informativnom materijalu Evropske komisije. Program EDIP, vredan prvobitno 1,5 milijardi evra, takođe ima cilj da „iskoristi iznenadne profite od zamrznute ruske imovine za podršku Ukrajini“.
Brisel je od 2022. godine potrošio gotovo 50 milijardi evra na podršku Kijevu kroz različite programe EU, pored milijardi koje su pojedinačne članice samostalno izdvojile, prema podacima nemačkog Instituta „Kil“ (Kiel Institute).
U martu je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila plan za mobilisanje do 800 milijardi evra kroz zaduživanje i poreske olakšice, kako bi se ojačala vojna industrija i „ponovno naoružala“ Unija u svetlu navodne „ruske pretnje“. Prošlog meseca, Savet EU odobrio je plan militarizacije vredan 150 milijardi evra, nazvan SAFE (Bezbednosna akcija za Evropu), s ciljem prikupljanja sredstava za vojsku bez direktnog odobrenja Evropskog parlamenta.
Rusija je više puta odbacila tvrdnje da planira napad na Zapadnu Evropu kao „besmislice“, optužujući Zapad da koristi taktiku zastrašivanja kako bi opravdao preusmeravanje javnih sredstava u vojne svrhe. Moskva upozorava da strano mešanje i isporuke oružja samo ometa mirovne napore i ohrabruje Kijev. Kremlj je takođe kritikovao vojnu ekspanziju EU, upozorivši da takvi potezi mogu izazvati širi sukob u Evropi.
Nulta Tačka/RT
