Hitlerov EvroRajh- Ovo je plan Švaba i Rotšilda oko Ukrajine i ZELENE agende

Ponovo smo u 1941. Opet nacisti, samo ne nemački, već ukrajinski šljam; opet Anglosaksonci, koji huškaju sa radosnim osmehom Evropljane, koje smo sredili 1945, nedonoščad poraženog Hitlerovog Evrorajha

Sa Andrejom Iljičem Fursovom, profesorom Univerziteta Lomonosov MGU i direktorom instituta ISAN, razgovarao Ilja Titov.

– Andreje Iljiču, na Postzapadu „zelenu agendu“ i Švabovu koncepciju kritikuju najčešće istraživači i analitičari koji, da tako kažem, nisu iz mejnstrima. Da li ima izuzetaka?

ANDREJ FURSOV: Izuzetaka ima, i nije ih malo. Ograničiću se na jedan primer. U SAD radi vrlo poznati ekonomista Branko Milanović, autor knjiga „Usamljeni kapitalizam“ (Capitalism Alone), „Globalna nejednakost“ (Global Inequality) i drugih, a takođe i velikog broja članaka, objavljenih, između ostalog, i u zvaničnom ultraglobalističkom časopisu Foreign Affairs. To jest, on ni u kom slučaju nije marginalac, nije kritičar sistema. Dakle, krajem 2021. godine izneo je svoje viđenje novog, normalnog „zelenog sveta“ (na mom jeziku to je svet bio-eko-tehno fašizma), i ta slika je direktno povezana sa problemom Meta-univerzuma.

Milanović piše da su danas najbogatiji, tj. 10% svetskog stanovništva, odgovorni za emisiju 46-47% gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (napominjem da su nedavno, na takozvani Klimatski samit doleteli predstavnici svetske vrhuške sa 400 privatnih aviona koji su otrovali atmosferu kao što je otruje prosečan Amerikanac za godinu dana) i da troše ogromni deo svetskog bruto proizvoda.

Zaista, uzmite SAD. Sa 4% svetskog stanovništva oni troše 40% proizvoda stvorenih u svetu. To jest, oni „jedu“ deset puta više nego što treba. Jasno, ovo je prosek, a „jedu“ pre svega oni na vrhu. Milanović piše: „Postoje dva načina smanjenja potrošnje. Normiranje, koje se odnosi na sve: od vrha do dna.“ To jest, toliko litara benzina (na jednog čoveka), toliko kilograma mesa mesečno, toliko kilovata električne energije. Jasno je da će u tom slučaju nastati „crno tržište“ u svetskim razmerama, no, bogata vrhuška svoje potrebe neće, ni u kom slučaju, smanjiti. Oni će se postarati da nateraju na to druge – niže i srednje slojeve, „midlove“. Zato će, prema Milanoviću, biti realizovana, pre svega, druga varijanta: uvođenje poreza na, navodno, opasne za klimu proizvode i usluge, na primer, proizvodnju nafte, gasa. Pri čemu će to biti porezi i za pojedince i za države.

Jasno je da će udariti pre svega po siromašnim, osobito po srednjim slojevima. U zavisnosti od zemlje udeo „midlova“ u stanovništvu je različit. U SAD i bogatim zemljama Evrope to je oko 50%, u Rusiji – ne više od 10%. Snaga udara će biti različita u zavisnosti od sloja, a takođe i od konkretne zemlje. Posebno teško će biti slabo razvijenim zemljama. Na primer, Meksiku, Alžiru ili Nigeriji naložiće da plate ogromne poreze. Ako ih uplate sve što su zaradili prodajom nafte – izgubiće. Ako ne prodaju naftu, uleteće u krizu, počeće protesti, bunt, itd.

Dakle, ako budu uvedeni porezi o kojima govorim, propašće turizam, a sa njim – ugostiteljski biznis, a sa njim – avio-prevoz. Uzgred, 2020. godine on je opao za 60%. Ako se smanji avio-prevoz, to znači „zbogom avio-industriji“. I, naravno, „zbogom gradovima“ koji žive na račun turizma. Na primer, Firenca. Mnogi evropski gradovi (ne samo evropski) počeće da liče na ono što je naslikao francuski umetnik iz XIX veka, Iber Rober. Na primer slika „Pogled na zamišljenu galeriju Luvra u ruševinama“ ili razvaline drugih evropskih gradova u budućnosti.

Da bi ljude, primećuje Milanović, „brže psihološki potčinili, lokdaunima će ih terati de facto u kućni pritvor“, i dodaje da su kovid-lokdauni učenje i privikavanje prola, uopšte siromašnih, a takođe i „srednjaka“ na oskudan život u svetu buduće „zelene“ ekonomije, u svetu koji će, saglasno Švabu, postati za većinu „velika Patagonija“.

Uopšteno, svet „zelene“ ekonomije predstavlja, zapravo, realizaciju jedne od verzija sveta iz mašte. Pri čemu ne u pastoralnoj varijanti „Gospodara prstenova“ Dž. R. Tolkina, već u surovoj varijanti sveta „Igre prestola“ Dž. R. Martina ili „Točkova vremena“ R. Džordana. Po planovima ultraglobalista, ljudi bez posla, koji sede kući, dobiće bazni prihod da se ne bi bunili i biće potopljeni u virtuelnu realnost. Pogoršanje zdravlja će ih prinuditi da kupuju neprestano lekove i na taj način plaćaju danak Big Farmi.

Osim virtuelnih „prizora“ obezbediće im i „hleb“, tj. jelo ali veštačko, ili od insekata, crva itd. Uzgred, u Evropskoj uniji su već odobrili proizvodnju proizvoda od insekata. A u SAD na Dan zahvalnosti 2021. prvi put su izvajali ćurku od soje. Već vidim: ponedeljak – bez mesa, „škorpioni u utorak“, „soja sredom“. Ali, potrebne su i slike u koje će čovek uroniti dok sedi kod kuće, i odvikava se od normalnih socijalnih kontakata, a samim tim i od saradnje u borbi za svoja prava.

Postoji još jedan uzrok zahteva za stvaranje Meta-univerzuma. Mislim da je to odgovor, iako ranije isplaniran, na pritisak koji na eksiste vrši državna birokratija i finansijalisti.

– Objasnite, molim vas, ko su „eksisti“?

ANDREJ FURSOF: „Eksisitima“ (od engl. reči access – pristup) se nazivaju vlasnici velikih socijalno-informativnih platformi, koji kontrolišu osnovna sredstva za proizvodnju postkapitalističkog uređenja: informacione tokove, socijalne mreže, individualno i grupno ponašanje (nametanjem potreba, ciljeva, mišljenja). Eksisti teže da se učvrste na vrhu piramide globalne ekonomije. Upravo su oni – glavni neprijatelj industrijskog kapitala, onog dela finansijskog sektora koji ovaj kapital opslužuje i državne birokratije.

Sledeći sprat piramide, iza eksista, pripada finansijalistima (ne treba ih mešati sa finansijskim kapitalom HH veka). To su pobesnele finansije, koje nisu više novac, već nešto drugo. Dalje, sledi ono što je Zbignjev Bžežinski nazvao tehnotronikom, zatim – industrija i agrarni sektor. U Trampovoj paroli „Učinićemo Ameriku ponovo velikom!“ „velika Amerika“ je industrijska Amerika 1930-1980-ih godina. Trampizam predstavlja pokušaj industrijskog kapitala i sa njim povezanih finansijskih i državno-birokratskih grupa, da povrate izgubljene pozicije. Finansijalisti, nadnacionalna birokratija i eksisti su ih potisnuli. Ipak, odmah posle anti-trampovskog državnog prevrata napisao sam da će sada između pobednika otpočeti sukob za prevlast u pobedničkom „trouglu“. Već u leto 2021. finansijalisti i birokrate su započeli napad na eksiste – institucionalni i propagandni – na primer, kampanju protiv Cukerberga: takoreći, „pustio je krila“, treba smiriti mladića. Najava Meta-univerzuma je odgovor, imperija eksista uzvraća udarac.

Državna birokratija na Postzapadu i u Kini dobro je shvatila da digitalizacija predstavlja direktnu i očiglednu pretnju državi i njihovim pozicijama. Zato, na primer, u Kini sama država teži da se pretvori u subjekt digitalizacije, ne ustupajući prostor onima koji pokušavaju da postanu lokalni eksisti.

– Što se tiče borbe između onih koji su pobedili Trampa, treba se prisetiti da je krajem novembra 2021. godine mesto glavnog izvršnog direktora „Tvitera“ napustio Džek Dorsi, koji je, simbolično, uništio Trampa. I nije samo otišao. Otišao je, očigledno, da se bavi kriptovalutnim berzama. Mnogi su se orijentisali prema njemu kao istaknutom investitoru. A on je napustio jednu od najvećih i najuticajnijih IT kompanija da bi se bavio finansijama budućnosti…

ANDREJ FURSOV: Finansije budućnosti su, uprošćeno govoreći, ono što su eksisti spremni da suprotstave finansijalizmu. Kraće rečeno, postoji finansijski kapital, postoji finansijalizam i ono što možemo nazvati finansijama budućnosti, koje su povezane sa eksizomom.

Ono što ste rekli povodom „Tvitera“ i odlaska u kriptovalute je vrlo zanimljivo. U toku je žestoka borba, pri čemu, sa tradicionalne tačke gledišta, gotovo nevidljiva. Ili vidljiva kao mačevi džedaja: samo na tren nešto blesne. Zanima me kada će se svemu ovome pridružiti, u punom obimu, specijalne službe i kriminalni sindikati.

– Poslednjih meseci pitanje pandemije nije nestalo iz agende, ali kao da je otišlo u drugi plan.

ANDREJ FURSOV: To je prirodno. Iako ne treba sasvim isključiti drugi dolazak pandemije, u principu, sada zadatke, koje je prema planovima ultragobalista trebalo da reši proglašenje pandemije, rešavaju energetska (što znači, aktivacija „zelene agende“) i prehrambena (što znači nasilni prelazak nižih i srednjih slojeva na „ekološku“ hranu od insekata, crva i drugih gadosti) – kriza. I, iako s vremena na vreme lopovi iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i njihova lokalna agentura pokušavaju da plasiraju priče o novim, još strašnijim sojevima virusa, to već nije ono što je bilo. Nakon priče o omikronu objavljenoj u londonskom časopisu The Economist krajem 2021. efekat nije isti.

– Šta imate na umu?

ANDREJ FURSOV: Naslov članka objavljenog u The Economist je glasio „Pandemija će nestati 2022. godine“. Rečju „nestati“ preveo sam izvorno will fade away – doslovno: izbledeće, ugasiće se. Časopis pripada delom Rotšildima, delom Fabijanskom društvu i ne predstavlja sredstvo informisanja, već idejno-politički organ za formulisanje stavova koji izražavaju interese dela svetske vrhuške. Pojava članka sa direktivama znači: dalji nastavak pandemije, bar u onom obliku i razmerama u kojem se odvijala od proleća 2020. do jeseni 2021. godine, nije poželjan, ne odgovara interesima onih moćnih sila koje stoje iza, nekada vrlo pristojnog časopisa, The Economist.

Gotovo istovremeno sa objavljivanjem ovog članka pojavio se Gejts i takođe izjavio da će se 2022. godine pandemija, najverovatnije, završiti. SZO je, uzgred, porekla da je objavila pandemiju. Njihova zvanična pozicija je sada sledeća: mi ništa nismo objavljivali, samo smo neformalno upozorili, a sve što je urađeno, uradile su vlade konkretnih zemalja.

Sve je to laž, mi se odlično sećamo da je SZO objavila pandemiju. Uzgred, sećamo se kako je nitkov Borelj pokušavao da izvrši pritisak na Lukašenka, nagovarajući ga i obećavajući 60 milijardi dolara ako se pridruži anti-kovid merama i ne održi paradu u Belorusiji. I, sada se od pandemije – uz sve realno obolele i umrle (to niko ne poriče) – odustalo. Istraga je završena – zaboravite. Verovatno na neko vreme. Tokom trajanja rata. Tokom rata, kao što je poznato, epidemije su retke, ali zato posle rata… Posle, epidemije dovršavaju ono što nije završio rat. Slučaj sa „španjolicom“ je klasika.

– Šta se desilo?

ANDREJ FURSOV: Možemo samo da nagađamo. Uzroka može biti nekoliko. Prvo, zahvaljujući pandemiji veoma i brzo su se obogatili određeni segmenti svetske vrhuške što je suviše ojačalo njihovu „pregovaračku poziciju“ u borbi za postkapitalističku budućnost, nauštrb drugih segmenata ili prosto narušilo neku ravnotežu. Drugo, otpor ljudi se pokazao mnogo snažnijim nego što je očekivano. Treće, verovatno je već bilo isplanirano da se učini sve kako Rusija ne bi mogla da izbegne vojni konflikt, pa je doneta odluka da se epidemija i rat ne kombinuju, već da se naglasak stavi na lokalni rat sa vanlokalnim posledicama kao sredstvo za rešenje ne samo geopolitičkih već i širih, sistemsko-istorijskih zadataka stvaranja „nove normalnosti“. Odlučili su i pojavio se članak sa instrukcijama u The Economist. A da bi smanjili beneficijentima pandemije mogućnost da se izvuku pušten je omikron.

– Kako je virus mogao da odigra ulogu u igri protiv beneficijenata pandemije?

ANDREJ FURSOV: Virus nije mogao, ali omikron, koji je, ispostavilo se, antivirus – mogao je. Još sredinom decembra 2021. godine A. J. Popova je sa iznenađenjem primetila da od soja omikron obolevaju u svim zemljama, pri tome i oni koji su se vakcinisani od kovida, bez obzira koju su vakcinu primili, ali letalnih ishoda, praktično nije bilo. A u januaru 2022. Gejts, sa žaljenjem koje nije mogao da sakrije, izjavio je da, po onome što se može videti, omikron deluje kao vakcina, tj. kao antivirus; zato, „pretpostavio“ je Gejts, sledeća pandemije neće biti kao korona, već mnogo strašnija (to je njegova omiljena „pesma“).

Slažem se sa onim analitičarima koji smatraju da je omikron svesno pušten (pri čemu skoro istovremeno u većini zemalja) kao sredstvo da se „poseče“, bar delimično, pandemija. No, u svakom slučaju, vlasti EU su požurile da donesu zakone o obaveznom, od 1. jula 2022. godine „zelenom kovid pasošu“ i o obaveznoj vakcinaciji: epidemija, ne epidemija – vakcinišite se i to više puta. U aprilu ove godine Obama je u svom govoru zvanično priznao: „Mi smo sproveli kliničko ispitivanje vakcina na milijardama ljudi u celom svetu“.

Ipak, u ovoj etapi plana stvaranja novog svetskog poretka prekidač „socijalna katastrofa“ je prebačen sa „pandemije“ na „rat“ i energetska kriza koju on može izazvati biće iskorišćena polifunkcionalno: i kao sredstvo za deindustrijalizaciju, i kao sredstvo za smanjivanje stanovništva, i kao sredstvo smanjivanja nivoa potrošnje i racionalisanja prehrane, i kao sredstvo pooštravanja socijalne kontrole.

Na primer, u Italiji počinju da razvijaju sistem „društvenog kredita“ usmeren na kontrolu „pravilnog ljudskog ponašanja vezanog za klimatske promene“, globalnog zagrevanja, navodno, izazvanog čovekovom delatnošću. I to uprkos tvrdnjama ozbiljnih, nepristrasnih naučnika koji, prvo, poriču katastrofalan uticaj čoveka na klimu; drugo, ubedljivo dokazuju da se nad nama nije nadvilo globalno otopljenje, već zahlađenje. NASA je potvrdila da se smanjuje broj i aktivnost sunčanih pega, što govori o nastupajućem zahlađenju. Periodi zahlađenja su uvek povezani sa smanjenjem prinosa poljoprivrednih kultura, rastom cena poljoprivrednih proizvoda, prema tome i opasnošću od gladi. A sada zamislite: u skladu sa dezinformativnim kampanjama ultraglobalista, orijentisanih na globalno zagrevanje, realizuje se čitav program mera, a onda nastupa zahlađenje. Rezultat je očigledan – glad velikih razmera.

Sada, sredstva koja su proverena tokom pandemije, kao što je lokdaun, mogu biti korišćena i kao mera za borbu sa „antropogenim zagađivanjem prirodne sredine“. Na primer, krajem prošle godine u Nju Delhiju je uveden lokdaun, ali ne zbog korona virusa, već zbog zagađenja vazduha. Zajednički rezultati su – udarac po ekonomiji, pre svega po malom i srednjem biznisu. A nepovoljna ekološka situacija, smog i druge „prelesti“ su svakodnevnica, možemo reći, imanentna crta praktično svih megapolisa Juga: Lime, Bogote, Meksiko Sitija, Lagosa, Karačija, Dake i drugih. A to znači da su klimatski lokdauni za njih potpuno realni. Ako je na bogatom Severu, sa njegovom više ili manje povoljnom ekološkom situacijom (po svetskim standardima), lakše zasnovati epidemijski lokdaun, onda je na siromašnom Jugu „klimatsko-ekološki“ rezon mnogo ubedljiviji.

Koji god od tri pravca rušenja starog i stvaranja novog svetskog poretka pobedi: globalni fašizam – biološka izmena čoveka („bio-“), „zelena agenda“ („eko-“) ili digitalizacija („tehno-“) – (najverovatnije, sva tri odjednom, menjajući odnose u zavisnosti od okolnosti) – ultraglobalisti se neće pomaći s mesta – klasna suština svega ovoga ostaće ista. Osobenost postkapitalističkog uređenja koje su isplanirali, sastoji se u tome da njegovi proizvodni, socijalni odnosi i za njega karakteristična neravnopravnost, ne samo da predviđaju, već zahtevaju promenu biološke prirode čoveka. Nije slučajno Švab posebno istakao razliku „četvrte industrijske revolucije“ koju reklamiraju, od tri prethodne; izjavio je da ako su prve tri industrijske revolucije ono što smo mi (vi) radili sa svetom, onda je četvrta ono što rade sa vama. I dalje: „Ako primate nešto u sebe i postajete genetski modifikovani, onda se menja vaš identitet.“ To su snovi transhumanista – oni žele da završe epohu ljudi. Mene to podseća na „Gospodara prstenova“, kada na početku Saruman, a zatim i Ork Gotmog, radosno kliču: „Završila se era ljudi! Nastupa vreme Orkova!“

Uzgred, „orkova“ ne mora biti mnogo. Jedan od zadataka ultraglobalista jeste i brzo smanjivanje stanovništva planete. Programski minimum – 3 milijarde ljudi. Godine 2021. Roberto Čingolani, naučni direktor Italijanskog tehnološkog instituta u Đenovi, od 2021. godine ministar za ekološku transformaciju u vladi ultraglobaliste Marija Dragija, u intervjuu časopisu Corriere Quotidiano je izjavio: „Planeta je planirana za 3 milijarde ljudi, nas je suviše, mi smo paraziti“ (zahvaljujem Ekatarini Kovalenko koja mi je skrenula pažnju na ovaj intervju).

Kako ovde ne spomenuti pokojnog muža Elizabete II, Vojvodu od Edinburga, koji je više puta izjavio da u sledećem životu na Zemlji želi da bude smrtonosni virus kako bi smanjio višak stanovništva. A programski maksimum već nisu milijarde, nego 500 miliona ljudi.

Jasno je da dok postoji Rusija ovi planovi ne mogu da se ostvare potpuno, čak i u slučaju ako bi vrh Ruske Federacije delimično prihvatio neki od njih. Za „potpuno“ ultraglobalistima je potrebno ekskluzivno posedovanje nuklearnog oružja. A oni to nemaju. Nuklearno oružje ima i Rusija. Međutim, Rusija ima i uvek je imala i mnogo drugih iznenađenja za neprijatelje. Ovde se vraćam na konflikt u Ukrajini. Dugoročni, glavni zadatak Postzapada u njemu je – konačno rešenje ruskog pitanja. Bez toga, bez njihove pobede i našeg poraza u Ukrajini, novi svetski poredak neće zaigrati. Tako su se složili istorijski vektori – u Ukrajini se rešava sudbina novog svetskog poretka globalista. I oni to odlično shvataju.

U aprilu, sadašnji naslednik britanske grane Rotšilda (zakletih neprijatelja Rusije, ko god njome da vlada: Romanovi, Staljin, Putin) Natanel Rotšild, obratio se pismom članovima vlade Velike Britanije. U njemu je Putina nazvao najopasnijim čovekom od poraza Hitlera (the most dangerous man since the defeat of Hitler), za njim sledi – Si Điping (uzgred, članak o Putinu je uklonjen sa veb-sajta Svetskog ekonomskog foruma). „Ukrajina – nastavlja Rotšild – je nešto toliko suštinski važno (essential piece) i ne možemo sebi dozvoliti da izgubimo na geopolitičkoj šahovskoj tabli… Ne treba da gajimo iluzije: ako dozvolimo Vladimiru Putinu da zauzme Ukrajinu to će biti signal našim neprijateljima – Iranu, Kini i Severnoj Koreji, pogotovo što ništa nećemo učiniti kada se suočimo sa napadom ove sile. U suštini, naše odbijanje da preduzmemo vojnu akciju znači da je naš globalni projekat mrtav (is dead on its feet). Insistiram (urge), vi ste dužni da angažujete više snaga protiv Rusije i njenih proksija, intenzivirate „informacioni rat“ da bi korigovali javno mnenje i pošaljete oružje našim prijateljima u Ukrajini. Bez Ukrajine svetski poredak ne može da opstane (might not survive)“.

U ovoj „poslanici“ postoje četiri važna mesta. Prvo, gospodar daje naredbu visoko postavljenim (on ih je visoko postavio) činovnicima da pojačaju vojna dejstva protiv Rusije. Drugo, Rusiju, poređenjem Putina sa Hitlerom, Rotšild proglašava za neprijatelja sveta (pod „svetom“ se ima u vidu deo planete koji se nalazi pod kontrolom ultraglobalista), a onda su protiv nje dozvoljene sve akcije. Treće, pobeda nad Rusijom je zamišljena kao vojna pobeda sa svim posledicama koje iz toga proističu. Četvrto, i najvažnije, Rotšild smatra da bitka u Ukrajini rešava – ni manje ni više – sudbinu globalnog poretka na čelu sa Zapadom i pobeda Rusije može dovesti propasti ovog poretka. – „Sve je propalo: gips skidaju, klijent odlazi!“ (Citat iz poznatog ruskog filma „Brilliantovaя ruka“, 1968. – prim. prev.)

Rotšild, jedan od gospodara svetske igre, još jednom je, pri čemu sa očiglednom dozom histerije, otvoreno i ne skrivajući demonstrirao da u Ukrajini mi, Rusija, ratujemo ne toliko sa ukro-nacistima koliko sa Postzapadom, sa novim svetskim poretkom koji se gradi (planirano – na našim kostima), iz koga današnji buržuji, kao nekada Hitler, žele da nas obrišu gumicom Istorije.

Ponovo smo se našli u 1941. godini. Opet nacisti, samo ne nemački, već ukrajinski šljam, neobanderovci; opet Anglosaksonci, koji huškaju sa radosnim osmehom Evropljane, koje smo sredili 1945. godine, nedonoščad poraženog Hitlerovog Evrorajha. Jasno je zašto sav taj ološ koji baštini nacizam želi da zatre 9. maj – našu Pobedu! Zato što je to pobeda nad njima, nad njihovim očevima i dedovima koji nisu samo legli pod Hitlera, već mu i služili ili radili za njegovu pobedu, kao Česi na „Herman Gering utvrđenju“ (predratna „Škoda“, trećina tenkova za Istočni front su napravljeni u njoj), ili su bili u sastavu nacističkih hordi koje su jurišale na našu zemlju (Mađari, Finci, pribaltički narodi, Rumuni, Španci, Italijani, Francuzi – gomila svega i svačega), da bi u njoj i ostale. I ostavili su potomcima mržnju prema Rusima i želju da ponove Drang nach Osten. I oni pokušavaju. Uveren sam da će se sve završiti kao u priči o Maljčiši-Kibaljčiši: „I u strahu je bežao poraženi Glavni Buržuj, gromko proklinjući ovu zemlju i njen zadivljujući narod.“ (Citat iz knjige Arkadija Gajdara „Skazka o Voennoй taйne, o Malьčiše-Kibalьčiše i ego tvёrdom slove“ – prim. prev.).

A mi, istovremeno sa rešavanjem glavnoburžujskog pitanja, treba ovde, u pozadini, da na miran informaciono-finansijski način konačno rešimo pitanje ko su dobri a ko loši „momci“.

NultaTačka/StanjeStvari