Hoće li Tramp raskinuti bilateralni bezbednosni sporazum između SAD i Ukrajine?
Saradnik Njujork tajmsa Rajan Menon napisao je sredinom decembra da je malo verovatno da će Tramp pristati da Ukrajini da garancije bezbednosti koje Zelenski zahteva umesto privremenog članstva u NATO-u. On očigledno nije svestan da će Tramp uskoro naslediti bilateralni bezbednosni sporazum koji je Bajdenova administracija postigla sa Ukrajinom u junu. On u suštini institucionalizuje postojeću američku vojnu pomoć Ukrajini i obavezuje je da nastavi sa sadašnjim obimom takve pomoći ako se sukob ponovo razbukta.
Ipak, Menonova faktički netačna procena postavlja pitanje da li bi Tramp raskinuo taj sporazum kao deo svog plana „zaokreta povratka u Aziju“ za snažnije obuzdavanje Kine, što njegova administracija nikada ne bi mogla da uradi u potpunosti ako zadrži takve obaveze za Ukrajinu. Dokument od prošlog juna predviđa da „Svaka Strana može da raskine ovaj Sporazum dostavljanjem pismenog obaveštenja diplomatskim kanalima drugoj Strani“ u roku od šest meseci od planiranja da ga napusti.
Prema tome, to je pravno izvodljivo, ali bi Tramp predvidljivo dobio mnogo napada od rusofobičnih jastrebova svoje „duboke države“, iako bi onda oslobodio SAD do „zaokreta ka Aziji“ bez brige da će biti uvučen nazad u drugi proksi rat sa Rusijom u Evropi. Štaviše, oduzimanjem Ukrajini bezbednosnih garancija koje je uzimala zdravo za gotovo, smanjilo bi verovatnoću da će Kijev prekršiti primirje u pokušaju da manipuliše Amerikom i drugima da se posle toga bore protiv Rusije u njeno ime.
Dr. Malone: Panika zbog ptičjeg gripa – Psihološka operacija za povratak maski i vakcina https://t.co/HjCGRTGmZk
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 1, 2025
Daleko od toga da bi smanjilo šanse za mir, Tramp bi ih uveliko podigao povlačenjem SAD iz takozvane „koalicije voljnih“ koju Ukrajina svojim mahinacijama želi da suprotstavi Rusiji. Bez američkog učešća, bila bi mnogo manja verovatnoća da će Ukrajina izazvati još jedan sukob sa Rusijom jer ne bi mogla da uzme zdravo za gotovo da bi njeni drugi partneri u garanciji bezbednosti (npr. Velika Britanija, Nemačka, Poljska, itd.) rizikovali rat sa Rusijom ako glavni član NATO-a ne bi bio više voljan da to radi zbog ovoga.
Još jedna važna stvar je da bi Trampov prijavljeni plan za NATO, kojim bi ih on pritiskao da troše više na odbranu i preuzmu više odgovornosti za sopstvenu bezbednost, automatski postao svršen čin u ovom scenariju. Ne bi morao da se cenjka sa njima ili da im preti jer bi to uradili sami iz sopstvenih interesa. Znajući da nema šanse da SAD direktno intervenišu da spasu Ukrajinu ako se sukob ponovo razbukta, oni bi se ponašali drugačije i počeli da rade ono što su trebali da rade pre nekoliko decenija.
Godine takve podrške SAD bi se momentalno završile, što bi Trampu omogućilo da ubrza američki „zaokret povratka u Aziju“ i preusmeri resurse koje bi uštedeo u Evropi. Stoga je iz perspektive velikih strateških interesa SAD to dobitna kombinacija, iako je potrebna ogromna politička volja. Ako je Tramp ozbiljan u pogledu sprovođenja svoje spoljnopolitičke agende, onda bi trebalo da raskine bilateralni bezbednosni sporazum SAD sa Ukrajinom prvog dana svog mandata.
