Holanđani podržavaju Makronov plan za slanje NATO trupa u Ukrajinu
Reči francuskog predsednika Emanuela Makrona početkom nedelje koje su otvorile vrata evropskim „čizama na terenu u Ukrajini“ izazvale su šok, užasnutost i oprez čak i kod zapadnih saveznika. Sam NATO se trudio da uveri svet da ne planira da raspoređuje trupe unutar Ukrajine, a generalni sekretar Jens Stoltenberg je odbacio tu ideju u primedbama, s obzirom da bi to sigurno značilo automatski Treći svetski svet.
Prema CNN-u, „Makron je rekao novinarima na konferenciji za novinare da, iako se on i ostalih 21 prisutnih evropskih lidera nisu složili oko raspoređivanja vojnog osoblja, o perspektivi se otvoreno razgovaralo”. Čak su se i tipično ratno huškačke zemlje, Poljska i Velika Britanija, ogradile od takve mogućnosti.
Međutim, jedna mala zemlja NATO-a je istupila da podrži Makronove reči. Holandija je saopštila da neće isključiti slanje zapadnih trupa u Ukrajinu. Holandski načelnik odbrane, general Onno Ajhelšajm, rekao je za novinsku agenciju sa sedištem u Amsterdamu da, iako postoji mogućnost, to „još nije pogodno“ da se to uradi.“Mislim da bi trebalo da držite sve opcije otvorene da vidite kako najbolje možete podržati Ukrajinu“, rekao je Ajhelšajm.
Više iz holandskog intervjua:
Ukrajina nije tražila od Holandije da pošalje trupe i trenutno nema smisla razgovarati o tome, dodao je Ajhelšajm. Ako bi zapadne vojske krenule u Ukrajinu, morale bi da budu u koaliciji. „To bi moglo da se desi ili preko NATO-a ili preko alijanse od 10-15 zemalja.
„Bilo bi veoma čudno kada bi jedna ili dve zemlje to učinile“, dodao je on.
Zaista, odgovor predsednika Putina na Makronove reči odnosio se upravo na pitanje člana 5 NATO-a…
Vladimir Putin… “If Ukraine joins NATO, you won’t even have time to blink your eye when you execute Article 5”…🇷🇺🇺🇦 pic.twitter.com/4Z7Rdt9k6t
— Pelham (@Resist_05) February 27, 2024
„Ako Ukrajina uđe u NATO, nećete imati vremena ni da trepnete okom kada izvršite član 5“, rekao je Putin, što sugeriše da bi eventualno nuklearni odgovor mogao biti na stolu.
Moskva je od tada upozoravala na veliki direktan sukob sa Zapadom. Prema daljem odgovoru Kremlja: „Sama činjenica da se razgovara o mogućnosti slanja određenih kontingenata u Ukrajinu iz zemalja NATO-a je veoma važan novi element… u tom slučaju, ne bismo morali da govorimo o verovatnoći, već o neizbežnosti (od direktnog sukoba)“.
Meta pokreće “Tim za cenzuru sadržaja u realnom vremenu” za izbore 2024. https://t.co/lfwe5HDDE8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 29, 2024
Već postoje jasni dokazi o značajnoj količini zapadnih plaćenika i stranih boraca među ukrajinskim redovima:
#Breaking! #US SOLDIERS CAPTURED IN #Ukraine BY #Russian FORCES!
WATCH: One of the prisoners cries and shouts, „Don’t Shoot.“
US siding with #Israel in the #Gaza war. #Russia is with #Iran and #Palestinian resistance!
This is a setback for @netanyahu
as well! pic.twitter.com/EOzgddbkks— @Misra_Amaresh (@misra_amaresh) February 25, 2024
Neke zemlje, uključujući Francusku, SAD i UK, takođe su u prošlosti davale izjave koje izgleda potvrđuju da već imaju vojne „savetnike“ na terenu u Ukrajini. Svakako da su zapadne obaveštajne službe tu godinama, čak i u poslednjoj deceniji.
* * *
Ispod je beleška u kojoj se analizira svađa koju su Makronove provokativne reči pokrenule ove nedelje, ljubaznošću Rabobanke…
Izvanredan javni govor predsednika Makrona koji je rekao da će Evropa „učiniti sve što je potrebno“ da spreči Rusiju da pobedi u Ukrajini, a „ne isključujući“ slanje trupa, naravno, izazvao je reakciju predsednika Putina koji je odmah odgovorio da bi ovo drugo značilo rat sa Rusijom; i, naravno, Nemačka je tada izjavila da se protivi ovom pravcu. Makron je možda tada tvitovao video u kojem kaže da Evropa treba da bude spremna da deluje vojno bez SAD u odnosu na Ukrajinu, ali je njena nesposobnost da to uradi bila ogoljena.
Možda mislite da ovo nije važno. Pogrešili biste. Da biste to preveli na nekoga ograničenog na uski svet finansija, zamislite da je centralna banka obećala da će učiniti „šta god je potrebno“, ali kada je nastupila kriza kaže, „osim QE“. Tržišta bi se srušila, a naslovi bi bili strašno poniženje i potpuni gubitak kredibiliteta. Evropa je upravo to isto doživela u realpolitici. Na kraju krajeva, Francuska nije samo članica Saveta bezbednosti UN — pored Velike Britanije čije zastarelo nuklearno odvraćanje podmornica može, ali ne mora da funkcioniše — već jedina država EU sa ozbiljnom vojskom; i upravo je pokazala da se, u okviru mehanizma EU koji je jedini način da se poveća da postane ozbiljan globalni igrač, uopšte ne može biti shvaćena ozbiljno.
Obećanje da će poslati trupe, ali ne i novo oružje, uvek je bila opasno kontradiktorna, eskalirajuća akcija koja je pozivala Putina da pokaže da on neće trepnuti, a Evropa hoće – što je i učinila. Jedini pravi napredak od Makrona bila su obećanja o neodređenoj količini raketa dugog dometa u neotkrivenom budućem datumu, i zaokret oko korišćenja novih fondova EU za Ukrajinu za kupovinu strane municije u svetlu činjenice da Evropa ne može sama da je proizvodi u potrebnom obimu, ovaj poslednji pragmatizam je skandalozan odraz njegove vojne nesposobnosti.
Da bi ga vratili na tržišta, ako bi se centralna banka (ne)ponašala kao Makron, svi bi znali da bi konačni račun bio znatno veći nego što je prvobitno izgledalo. Isto važi i za EU u smislu bilo kakvih snova o bilo kakvoj „strateškoj autonomiji“ u sve „geopolitičkom“ svetu. Taj svet je gledao ili smejao se; kao rezultat, mogli biste, bukvalno, da govorite o potrebi da potrošite mnogo desetina, možda mnogo stotina, milijardi više na odbranu EU da biste pokušali da ponovo instalirate element stvarnog odvraćanja. Ukratko, kada je u pitanju nasilje, reputacija je važnija nego u svetu centralnog bankarstva.
Ipak, Makron je samo pokazao da većina zapadnih lidera nikada nije bila fizički zabrinuta za sopstvenu bezbednost u svetu uličnih boraca, koji gledaju u svoje „priče“ i kažu „šta god“. To je kao što čak i Fajnenšel tajms donosi mišljenje koje upozorava da Evropa treba da razmotri širi spektar potencijalnih budućih geoekonomskih pretnji, uključujući i pretnje od SAD pod Trampom, a ne samo od Rusije i Kine. (A američki autor je ignorisao Iran; i, kako Volstrit džornal kaže, „Dok je svet gledao negde drugde, Severna Koreja je postala veća pretnja: Kim je proširio svoj nuklearni arsenal i izgradio veze sa Rusijom, ne težeći više ujedinjenju sa Južnom Korejom. SAD i njihovi saveznici su uznemireni.’)
I sve dok Evropa gleda na naoružavanje Ukrajine kao nešto dobro i „napredak“ neće biti mira u Evropi, a ekonomska situacija će se samo pogoršavati.
