IBM prestaje da zapošljava radnike koje može da zameni veštačka inteligencija- Oko 8000 stalnih radnika će biti zamenjeno odmah
Pre mesec dana, na veliko zaprepašćenje i široko rasprostranjeno poricanje, Goldman je predvideo da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do oko 300 miliona otpuštanja među visoko plaćenim radnicima koji su zaposleni u SAD i Evropi. Kako je to rekao glavni ekonomista Goldmana Jan Hacius, „koristeći podatke o profesionalnim zadacima i u SAD i u Evropi, otkrivamo da je otprilike dve trećine trenutnih poslova izloženo nekom stepenu automatizacije veštačke inteligencije i da bi generativna veštačka inteligencija mogla da zameni do jedne četvrtine trenutnog rada. Ekstrapolacija naših procena na globalnom nivou sugeriše da bi generativna veštačka inteligencija mogla da izloži automatizaciji ekvivalent od 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom“ jer bi do „dve trećine zanimanja mogle biti delimično automatizovane pomoću AI“.
Ipak, iako je Goldmanova prognoza dočekana sa emocijama u rasponu od neverice do otvorenog podsmeha, možda nije bila previše daleko od realnosti.
Uzmite u obzir da je samo prošle nedelje Dropbox rekao da će otpustiti 16% kompanije, oko 500 zaposlenih, jer je kompanija nastojala da izgradi svoju AI diviziju. U dopisu zaposlenima, izvršni direktor Dropbox-a Dru Hjuston rekao je da „u idealnom svetu jednostavno bismo prebacivali ljude iz jednog tima u drugi. I to smo uradili gde god je to bilo moguće. Međutim, naša sledeća faza rasta zahteva drugačiju kombinaciju skupova veština, posebno u oblasti veštačke inteligencije i razvoja proizvoda u ranoj fazi. Doveli smo velike talente u ove oblasti u poslednjih nekoliko godina i trebaće nam još više”.
Promene koje najavljujemo danas, iako su bolne, neophodne su za našu budućnost“, napominje Hjuston. „Odlučan sam da osiguram da Dropbox bude na čelu ere AI, baš kao što smo mi bili na čelu prelaska na mobilne uređaje i u „oblak“. Trebaće nam sve ruke na palubi jer nam mašinska inteligencija daje alate da ponovo zamislimo naše postojeće poslove i izmislimo nove”.
Ali dok su otpuštanja u Dropbox-u bila bočna i trebalo je da otvore prostor za više zaposlenih povezanih sa veštačkom inteligencijom, u slučaju IBM-a, sama AI čini radnike viškom.
Kako prenosi Blumberg, izvršni direktor IBM-a Arvind Krišna rekao je da kompanija očekuje da će pauzirati zapošljavanje za uloge za koje misli da bi mogle da budu zamenjene veštačkom inteligencijom u narednim godinama. Kao rezultat toga, zapošljavanje u pozadinskim funkcijama — kao što su ljudski resursi — biće suspendovano ili usporeno, rekao je Krišna u intervjuu. Ove uloge koje nisu okrenute klijentima iznose otprilike 26.000 radnika, rekao je Krišna. „Lako bih mogao da vidim da će 30% toga zameniti AI i automatizacija tokom petogodišnjeg perioda. To bi značilo da je izgubljeno otprilike 7.800 radnih mesta”.
Deo bilo kakvog smanjenja uključivao bi i nezamenu uloga koje su ispražnjene gubitkom, rekao je portparol IBM-a.
Krišnin plan označava jednu od najvećih strategija radne snage objavljene kao odgovor na tehnologiju koja brzo napreduje; sigurno neće biti poslednji jer praktično sve kompanije idu stopama IBM-a i otpuštaju desetine ako ne i stotine miliona radnika u narednim godinama.
Svakodnevni zadaci kao što su davanje potvrda zaposlenja ili premeštanje zaposlenih između odeljenja verovatno će biti potpuno automatizovani, rekao je Krišna. I dok neke HR funkcije, kao što je procena sastava radne snage i produktivnosti, verovatno neće biti zamenjene u narednoj deceniji, samo je pitanje vremena kada će ove uloge takođe biti zamenjene veštačkom inteligencijom.
👉 Mejnstrim mediji i Klaus Švab pripremaju javnost na surovu budućnost: Za koju godinu stotine miliona neće imati za parče hleba- https://t.co/ul1FZbCxgx
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 1, 2023
IBM trenutno zapošljava oko 260.000 radnika i nastavlja da zapošljava za razvoj softvera i uloge koje se suočavaju sa klijentima. Pronalaženje talenata danas je lakše nego pre godinu dana, rekao je Krišna. Kompanija je ranije ove godine najavila otpuštanje zaposlenih, što bi moglo da iznosi oko 5.000 radnika kada se završi. Ipak, Krišna je rekao da je IBM povećao ukupnu radnu snagu, dovodeći oko 7.000 ljudi u prvom kvartalu.
IBM sa sedištem u Armonku u Njujorku nadmašio je procene profita u poslednjem tromesečju zbog upravljanja troškovima, uključujući ranije najavljena otpuštanja radnih mesta. U prošlosti, IBM je uspeo da manipuliše svojim akcijama većim zahvaljujući milijardama otkupa akcija (po mnogo višim cenama). Ali kada je teret duga postao prevelik, igra povrata je završena, Voren Bafet je prodao svoje akcije, a cena akcija je pala najviše u pola decenije. A pošto prihod kompanije u najboljem slučaju stagnira, jedina nada je da će drastično smanjiti troškove.
Uđite u veštačku inteligenciju: očekuje se da će novi koraci „produktivnosti i efikasnosti” doneti 2 milijarde dolara godišnje uštede do kraja 2024, rekao je glavni finansijski direktor Džejms Kavano.
Pomaganje skoroj tranziciji kompanije u korporaciju sa AI osobljem biće nadolazeća recesija. Krišna je rekao da veruje da bi SAD mogle da izbegnu recesiju do kraja 2023. Sada on vidi potencijal za „plitku i kratku” recesiju do kraja ove godine, iako ostaje nejasno kako se može utvrditi da će recesija biti „plitka i kratka”.
