Invazija na Krim dovela bi do smrti 200.000 ukrajinskih vojnika tvrdi bivši savetnik Zelenskog

Cena invazije na Krim bila bi previsoka za Kijev, rekao je ove nedelje bivši savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Aleksej Arestovič. Operacija bi verovatno dovela do stotina hiljada žrtava, rekao je on ruskoj novinarki Juliji Latinjinoj.

„Malo je šansi“ da se poluostrvo Krim zauzme vojnim putem, rekao je Arestovič, razgovarajući o opcijama koje Kijevu ostaju u sukobu sa Moskvom.

„Kolika će biti cena? Istrebljenje 200.000 odrasle muške populacije?” upitao je on, misleći na broj vojnika koji bi Ukrajina verovatno izgubila. Ukrajinska ekonomija bi takođe mogla biti „potpuno uništena“ u tom procesu, upozorio je on.

Kijev je već „potpuno zavisan“ od svojih zapadnih pristalica, rekao je bivši predsednički savetnik. Ako SAD i njeni saveznici prestanu da snabdevaju ukrajinske trupe oružjem, oni ne samo da neće moći da povrate teritorije koje su se pridružile Rusiji, već će se boriti da brane svoje trenutne pozicije, rekao je on.

Ministarka finansija SAD u Kini jela PSIHODELIČNE PEČURKE: Bio je to čaroban danhttps://t.co/fzRISEmWkL

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 16, 2023

Arestovič je takođe optužio da Vašington i njegovi saveznici slede svoje interese u sukobu. „Budimo iskreni: Naši spoljnopolitički ciljevi u ovom ratu su u oštroj suprotnosti sa spoljnopolitičkim ciljevima naših sponzora i podržavalaca“, rekao je on, dodajući da je Zapad spreman da žrtvuje živote Ukrajine da bi postigao željeni ishod.

Ukrajina sada može da utiče na zapadne lidere samo na „emotivnom“ nivou, rekao je bivši predsednički savetnik, dodajući da je Kijev umesto toga trebalo da se fokusira na izgradnju sopstvenog suvereniteta. „Potrebni su nam odnosi… zasnovani na stvarnom profitu. To je jedino što oni [Zapad] razumeju.” On je dodao da su „nemoralna politika… i nemogućnost donošenja ozbiljnih odluka“ „ glavna slabost Zapada“.

Međutim, Ukrajina ne može tek tako da napusti svoje zapadne pristalice i sledi sopstvene ciljeve „po svaku cenu“, naveo je bivši savetnik, rekavši da bi to bila „ćorsokak“ za Kijev, a jedina uteha bi bila mogućnost da u zamenu uđe u NATO. za mir sa Rusijom.

„Zaustaviti rat i ući u NATO? Mnogi ljudi bi rekli da je to istorijska šansa“, rekao je Arestovič. On je takođe opisao garancije NATO-a u zamenu za pristanak na mir sa Rusijom duž sadašnje linije kontakta kao „prilično dobar dogovor“. Prema njegovim rečima, sporazum bi takođe verovatno zahtevao od Zapada da ukine neke od svojih sankcija Rusiji kako bi ubedio Moskvu da pristane na uslove.

Njegove primedbe dolaze usred toliko hvaljene ukrajinske letnje ofanzive, koja nije uspela da donese značajne promene na bojnom polju skoro mesec i po dana nakon što je pokrenuta. Ukrajinske trupe pretrpele su velike gubitke, uključujući tešku oklopnu opremu koju je isporučio Zapad, tokom svojih uglavnom neuspešnih napada na rusku odbranu. Prema zapadnim medijima, pristalice Kijeva su takođe frustrirane sporim tempom operacije.

Moskva je više puta signalizirala da je spremna za mirovne pregovore sa Ukrajinom. Kijev je takođe okrivio Kijev za nedostatak napretka u diplomatiji, pozivajući se na dekret koji je prošle godine potpisao Zelenski i kojim se zabranjuju razgovori sve dok je ruski predsednik Vladimir Putin na vlasti.

Kijev je izneo sopstveni mirovni plan, zahtevajući od Rusije da povuče svoje trupe sa svih teritorija unutar granica Ukrajine iz 1991. godine. Moskva je odbacila predlog, nazivajući ga odvojenim od stvarnosti.

NultaTačka/RT