Irska otvara vrata cenzuri: Zakon protiv dezinformacija bez ikakve kontrole posledica
Irske vlasti nastavljaju sa donošenjem obimnih zakona usmerenih na borbu protiv “dezinformacija”, ali nisu sprovele nikakvu analizu o tome da li ti propisi ugrožavaju slobodu izražavanja. Ministarstvo za komunikacije, medije i zaštitu životne sredine priznalo je da nije urađena nijedna procena uticaja ovih zakona na slobodu govora.
U odgovoru na pitanje medija Gript, Ministarstvo životne sredine, klimatskih promena i komunikacija jasno je saopštilo: „Ministarstvo nije sprovelo nijednu analizu ili istraživanje o potencijalnom uticaju zakona o dezinformacijama na slobodu govora.“
Vreme razotkrivanja: U toku je političko čišćenje Srbije | Ilija Vuksanović | Mario Zna, 332 Uživo
Uprkos nedostatku ove procene, irska vlada i dalje brani svoju strategiju. Premijer Mihael Martin (Micheál Martin) je, izlazeći iz zgrade Vlade, insistirao da je borba protiv lažnih informacija na internetu opravdana, tvrdeći da određeni izrazi mišljenja ne zaslužuju zaštitu. „To nije sloboda govora kada je u pitanju obična laž i neistina koja može izazvati veliki javni nemir, kao što smo videli,“ rekao je Martin.
On je umanjio zabrinutost da bi regulisanje dezinformacija moglo ozbiljno ugroziti slobode izražavanja, ističući: „Naša ustavna prava i zakoni pružaju veoma jaku zaštitu slobode govora.“ Dodao je: „Ne bih preuveličavao uticaj na suzbijanje otvorenih laži na internetu kao neku vrstu ugrožavanja slobode govora.“
Na pitanje da li je nepostojanje analiza uticaja neodgovorno, Martin je naveo primer nedavne radio emisije RTÉ u kojoj je istraživač ukazao na jasne dezinformacije o pucnjavi u mestu Karlou. „Bilo je reči o istraživanju koje je identifikovalo očigledne laži i neistine o događajima u Karlou,“ rekao je on. „Smatram da je apsolutno važno da se vlada fokusira na ovo pitanje.“
🐔 Ptičiji grip u industrijskim farmama: Panika, vakcine i kolaps prehrambenog sistemahttps://t.co/k5LtnGRZGt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 5, 2025
Martin je osudio lažne priče koje su kružile na internetu u vezi sa tim incidentom, tvrdeći da su širene netačne tvrdnje o broju žrtava. „Ljudi su na društvenim mrežama tvrdili da je sedam ljudi ubijeno, da su ljudi ranjeni iako to nije tačno,“ rekao je. „Nivo dezinformacija u nedelju je bio šokantan.“ Za Martina, ovaj slučaj pokazuje zašto vlasti moraju da reaguju: „Ne možete samo da ignorišete takve stvari i kažete – nema potrebe da nešto radimo povodom toga.“
Takođe je odbacio zabrinutosti da bi regulacija dezinformacija mogla ozbiljno ugroziti građanske slobode. „Verujem da ljudi preteruju sa strahovima od ugrožavanja slobode govora u pokušajima da se suzbiju dezinformacije i neistine,“ zaključio je. „I mislim da to moramo da uradimo.“
Slični talas cenzure i represije sve jače udara i u Velikoj Britaniji, gde su ljudi hapšeni zbog tvitova i objava na društvenim mrežama. Zakonodavstvo se zaoštrava, a kazne za “govor mržnje” i “širenje lažnih informacija” često idu i do nekoliko godina zatvora. Sve češće se viđa da vlast koristi ove zakone da ućutka kritičare i političke neistomišljenike, što izaziva strah i samocenzuru među građanima.
