Истраживање: Већина у западним земљама тражи „радикалне промене“ у систему власти

Према најновијем истраживању агенције Ипсос, на које се позива Политико, чак 45% грађана западних земаља верује да демократија у њиховим државама више не функционише.

Истраживање, спроведено у септембру, обухватило је 9.800 испитаника из САД, Велике Британије, Француске, Шпаније, Италије, Шведске, Хрватске, Холандије и Пољске.

Незадовољство демократским системом у 7 од 9 земаља

Према резултатима, већина грађана у седам од девет земаља сматра да је стање демократије лоше. Једини изузеци су Шведска и Пољска, где већина испитаника и даље има поверења у систем.

Највеће незадовољство забележено је у:

  • Француској – 60%
  • САД – 53%
  • Великој Британији – 51%
  • Шпанији – 51%

Испитаници су као највеће претње демократском процесу навели:

  • корупцију,
  • дезинформације,
  • непостојање одговорности политичара.

У Великој Британији и Хрватској, само 23% грађана сматра да их влада заиста представља.

Страх од још горих времена

У већини земаља, осим Шведске, грађани страхују да ће се ризици по демократско управљање повећати у наредних пет година.

Гидеон Скинер, директор политичких истраживања у Ипсосу, за Политико је изјавио:

„Широм Запада осећа се снажно незадовољство начином на који демократија функционише. Многи грађани се осећају непредстављено, посебно од стране националних влада. Постоји јасна жеља за радикалним променама.“

Критике западног система: Демократија постала само фасада

Све више аналитичара, коментатора и политичких посматрача указује да се у појединим западним земљама појављују тенденције које подривају основне демократске принципе. Као проблеми се најчешће помињу ситуације у којима:

  • политички противници завршавају у судским процесима,
  • поједине партије или кандидати бивају означени као „екстремисти“,
  • а неким политичким актерима се у потпуности забрањује учешће на изборима.

У јавности се посебно издвајају примери као што су:

  • означавање немачке АфД партије као екстремистичке организације,
  • забрана Марин Ле Пен да се кандидује за јавне функције,
  • дисквалификација Калин Ђеорђеску са председничких избора у Румунији.

Овакви потези, према оценама критичара, појачавају утисак да у делу западних система избори и институције формално постоје, али се у пракси све више ограничава стварна политичка конкуренција.

Нулта Тачка/Медији

Ne propustite