Izrael koristi palestinske teritorije da testira svoje tehnologije nadzora i kontrole stanovništva
U svojoj knjizi „Palestinska laboratorija: Kako Izrael izvozi tehnologiju okupacije širom sveta“, Antoni Levenštajn otkriva kako je Izrael koristio palestinske teritorije kao poligon za nadzor i kontrolu tehnologija, koje se zatim prodaju širom sveta. Knjiga istražuje etičke implikacije ovog izvoza, njegove istorijske korene i uticaj na ljudska prava, nudeći pravovremenu kritiku uloge Izraela u održavanju sistema ugnjetavanja kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou.
Levenštajn, novinar i pisac, počinje sa oštrim poređenjem: dok je južnoafrički režim aparthejda trajao 46 godina, izraelska okupacija palestinskih teritorija traje preko 70 godina. Ova produžena okupacija omogućila je Izraelu da unapredi i izveze svoje vojne i tehnologije za nadzor, oblikujući svoju ulogu globalnog igrača u industriji bezbednosti.
Levenštajnovo lično putovanje od njegovog liberalnog cionističkog odrastanja u Melburnu, u Australiji, do razvoja kritičke perspektive o cionizmu postavlja teren za njegov istraživački pristup. Njegovo rano verovanje u rešenje dve države promenilo se nakon što je bio svedok svakodnevnog rada okupacije u Gazi i na Zapadnoj obali. On opisuje sistemsko ugnjetavanje sa kojim se Palestinci suočavaju od strane izraelskih bezbednosnih snaga, sa kojim se susreo iz prve ruke tokom svog izveštavanja.
Ovo su odlučujući dani, narod je gladan istine | Ratko Ristić | Mario Zna, 316 Uživo
U središtu Levenštajnovog argumenta je ideja da Izrael dugo koristi svoj beskrajni sukob sa svojim susedima i okupaciju palestinskih teritorija kao laboratoriju za testiranje i razvoj naprednih tehnologija nadzora i kontrole. Od 1950-ih, Izrael izvozi vojnu tehnologiju, uključujući čuveni pištolj Uzi, u zemlje širom sveta. Međutim, knjiga prevazilazi samo prodaju oružja, fokusirajući se na izraelski razvoj sofisticiranih sistema nadzora dizajniranih da nadgledaju i kontrolišu stanovništvo.
Jedan zastrašujući primer je Tadiran Israel Electronics Industries, koja je instalirala centar za kompjutersko slušanje u Gvatemali kasnih 1970-ih. Ovaj centar je pratio najmanje 80 odsto stanovništva, omogućavajući vladi Gvatemale da suzbije neslaganje. Slično tome, izraelske puške Galil, korišćene u genocidu u Gvatemali, kasnije su našle put u rukama kolumbijskih narko-bosova.
Napadi 11. septembra 2001. dodatno su pojačali ulogu Izraela u globalnom bezbednosnom aparatu. Vlade Evrope i Sjedinjenih Država su sve više tražile izraelsku ekspertizu u borbi protiv terorizma, postavljajući ga kao krajnji autoritet u „Ratu protiv terorizma“. Izraelske tehnologije, kao što su dronovi i sistemi za nadzor, plasirali su se kao rešenja za upravljanje neželjenim populacijama, od izbeglica na američko-meksičkoj granici do neistomišljenika u autoritarnim režimima.
Naučnici upozoravaju: mRNA „vakcine“ slabe imuni sistem i izazivaju toleranciju na smrtonosne bolesti 💉⚠️https://t.co/SvZtNIWxsa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 18, 2025
Za Palestince je okupacija bila sumorni poligon za testiranje ovih tehnologija. Levenštajn ističe razvoj izraelske vojne aplikacije koja omogućava komandantima da naređuju udare na Palestince sa lakoćom naručivanja pice, naglašavajući dehumanizaciju Palestinaca. Tokom protesta Velikog marša povratka 2018. u Pojasu Gaze, Izrael je testirao eksperimentalno oružje kao što su bespilotne letelice sa suzavcem i bespilotne letelice sa „skank vodom“, pokazujući presek tehnoloških inovacija i nasilja.
Knjiga takođe istražuje privatizaciju okupacije, sa izraelskim kompanijama kao što je AnyVision koje se šire širom sveta. Veštačka inteligencija i sistemi za prepoznavanje lica kompanije AnyVision, testirani na okupiranim teritorijama, sada se prodaju zemljama poput Rusije, Kine i SAD, što izaziva zabrinutost zbog njihove upotrebe u održavanju kršenja ljudskih prava.
Levenštajn ne beži od razmatranja moralnih protivrečnosti u Izraelu. Dok neki Izraelci ustuknu pred idejom da prodaju oružje autoritarnim režimima, drugi vide ove sporazume kao ključne za opstanak nacionalnog stanovništva. Industrija oružja, koja je značajan doprinos izraelskoj ekonomiji, napredovala je zahvaljujući dvostrukoj ulozi okupacije kao zone sukoba i laboratorije za nove tehnologije.
Knjiga se završava pozivom na odgovornost, pozivajući Izrael i njegove međunarodne partnere da se suoče sa etičkim implikacijama svoje uključenosti u ovaj globalni sistem ugnjetavanja. Ona izaziva zapadne demokratije da preispitaju svoju podršku izraelskoj politici, naglašavajući saučesništvo ćutanja u održavanju kršenja ljudskih prava.
