Izveštaj otkriva skriveni plan Evropske komisije da promoviše pro-EU narative uz marginalizaciju kritičara
Evropska komisija je kanalisala milijarde evra javnih sredstava za finansiranje nevladinih organizacija i istraživačkih centara koji su, daleko od samostalnog delovanja, služili kao instrumenti za promociju njene političke agende. Ovo otkriva novoobjavljeni izveštaj MCC Brisela pod naslovom „Propaganda Komisije preko proksija“, razotkrivajući programe poput Građani, jednakost, prava i vrednosti (CERV) koji imaju za cilj da konsoliduju pro-EU narative uz marginalizaciju kritičara.
Izveštaj osuđuje način na koji Evropska komisija dodeljuje sredstva nevladinim organizacijama u skladu sa njenim vrednostima i ciljevima. „Komisija finansira organizacije koje su ekonomski zavisne od njenih grantova i koje deluju kao portparoli za njenu agendu“, navodi se u dokumentu, naglašavajući jasno izobličenje tradicionalne uloge civilnog društva. Kritikuje i samu Komisiju, koja je, kao izvršno telo, poslednjih godina evoluirala u ideološku celinu, udaljavajući se od svoje prvobitne uloge pukog političkog upravljanja zbog kojeg je i stvorena.
Među navedenim primerima je i finansiranje Mladih evropskih federalista (JEF), koji su od 2021. do 2025. godine dobili više od 1,2 miliona evra za mobilizaciju mladih u korist evropske federalizacije. Drugi slučaj je Evropski centar za politiku (EPC), think tank koji je u poslednjoj deceniji dobio skoro 30 miliona evra i otvoreno se zalaže za veću nadnacionalnu integraciju.
Jedan od glavnih mehanizama koje koristi Komisija je CERV program, sa budžetom od 1,5 milijardi evra. Zvanično, ovaj fond je namenjen „jačanju demokratije i prava u EU“, ali u stvarnosti finansira niz projekata sa jasnim propagandističkim ciljevima. Među slučajevima navedenim u izveštaju je i projekat RevivEU, kojim rukovodi Institut za evropsku politiku EUROPEUM, koji ima za cilj „borbu protiv evroskeptičkih narativa koje promovišu autokratske elite“ u zemljama Višegradske grupe (Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka). Ovaj projekat je dobio 645.000 evra između 2023. i 2024. godine.
Još jedan paradigmatičan slučaj je projekat Drži se Evrope, finansiran sa 27.500 evra, čiji je cilj „povećati interesovanje građana za EU i potrebu za većom integracijom“. Ove inicijative pokazuju da, pod izgovorom „promovisanja evropskih vrednosti“, Komisija gura strategiju indoktrinacije koja se finansira javnim novcem.
Totalna cenzura u Kanadi: Zakon koji vodi u zatvor ako podržavaš fosilna goriva!? ⚖️🇨🇦 https://t.co/rpjccD0ChI
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 16, 2025
Od propagande do političkog mešanja
Izveštaj takođe ističe slučajeve u kojima su ova sredstva korišćena za mešanje u unutrašnju politiku pojedinih država članica. U zemljama kojima upravljaju evroskeptične stranke, kao što su Poljska i Mađarska, Komisija je finansirala opozicione nevladine organizacije protiv demokratski izabranih vlada.
U slučaju Mađarske, Okotars fondacija je 2022. godine dobila 4 miliona evra, uprkos tome što ju je vlada Viktora Orbana identifikovala kao „centar za distribuciju“ stranog novca namenjenog slabljenju njegove administracije. Mađarska vlada je više puta ponavljala da meka moć Brisela ne utiče samo na politiku zemalja koje nisu članice EU, već i na politiku samih država članica Unije.
U Poljskoj, Komisija je finansirala različite nevladine organizacije aktivne u protestima protiv prethodne konzervativne vlade, uključujući Res Publica fondaciju, koja je dobila sredstva za „suprotstavljanje demokratskom nazadovanju“.
Jedan od aspekata izveštaja koji najviše zabrinjavaju jeste nedostatak transparentnosti u raspodeli ovih sredstava. Prema dokumentu, „nadzor nad ovim resursima je minimalan, a Komisija ih odobrava bez uključivanja nacionalnih vlasti“. U stvari, revizija Evropskog revizorskog suda iz 2018. već je upozorila na „nedostatak informacija o konačnoj destinaciji javnog novca“.
Izveštaj naglašava hitnu potrebu za većom transparentnošću i odgovornošću u raspodeli javnih sredstava i za revizijom mehanizama finansiranja EU kako bi se osiguralo da oni ne postanu oruđe za tajnu propagandu. Kako se u izveštaju s pravom ističe, evropski građani zaslužuju da znaju kako se njihov novac troši i da li se istinski koristi za odbranu demokratije ili za nametanje političke agende.
Ova strategija selektivnog finansiranja izaziva ozbiljne sumnje u nepristrasnost Komisije i da li ona istinski promoviše demokratske vrednosti ili jednostavno konsoliduje sopstvenu moć na račun suvereniteta država članica. Štaviše, dovodi u pitanje ulogu mnogih NVO koje su, daleko od toga da deluju kao istinski predstavnici civilnog društva, postale oruđe nadnacionalne birokratije.
Korišćenje budžeta EU za finansiranje mreže organizacija istomišljenika je praksa koja podriva pluralizam i demokratiju u Evropi. Umesto da neguje otvorenu i raznoliku debatu, Komisija promoviše jednostranu agendu koju finansiraju evropski poreski obveznici.
Nulta Tačka/InfoWars
