Izveštavanje o ratu u Ukrajini u medijima: Gde istina odlazi na odmor
Dok ukrajinske snage nastavljaju svoju dugo najavljivanu kontraofanzivu da bi navodno povratili sporne teritorije u istočnim i južnim regionima zemlje, suočavamo se sa konfliktnim izveštavanjem o toku operacije.
Mnogi izveštaji kažu da se ukrajinske snage bore da probiju minska polja koja utvrđuju ruske linije. Mnogi priznaju da čak ni iznenadna i dramatična pobuna Vagner grupe nije donela Ukrajini veliku prednost na frontu.
Pre nekoliko dana, u potezu koji liči na kontrolu štete, ukrajinski sekretar odbrane je čak najavio da Kijev više neće meriti uspeh na ponovo osvojenoj teritoriji, već će umesto toga samo imati za cilj da uništi što je moguće više ruske vojne infrastrukture.
Ipak, prema nekim zapadnim novinarima, sve je to deo plana Ukrajine.
Oni samo testiraju ruski otpor kako bi pronašli slabe tačke kako bi bolje raspodelili resurse tokom sledeće faze kontraofanzive. I tada će se desiti veliki dobici. Možda je to tačno, ali ipak, druga izveštavanja o gubicima Ukrajine bi vas navela da mislite da je kontraofanziva bila užasna katastrofa.
Slično kao i u širem ratu, kako vidite ovu kontraofanzivu, gotovo u potpunosti zavisi od toga odakle dobijate svoje vesti. Stanovnici SAD kao građani najbogatije zemlje čija vlada kontroliše najviše vojnog hardvera na svetu, važno je zapamtiti da svo izveštavanje o ovom ratu treba posmatrati sa nekim osnovnim stepenom skepticizma. To je zato što brojne stranke – i u vladama i u samim medijima – naporno rade na tome da percepciju američkoj javnosti o ratu iskrive u svoju korist.
To, naravno, nije ništa novo. 1941. godine — poslednji put kada je evropski rat pretio da postane globalni — Britanci su poslali obaveštajnog oficira po imenu Vilijam Stivenson u Sjedinjene Države i zadužili ga da vodi informativnu operaciju da odvrati američko javno mnjenje od neintervencionizma.
👉 Njujork tajms: Smrtni slučajevi od COVID-a preuveličani za skoro trećinu
https://t.co/KtPbfOHQc9— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 20, 2023
Glavni pristup koji je koristio Stivensonov tim za priče bio je tajno postavljanje pažljivo osmišljenih – a ponekad i potpuno lažnih – priča u najvećim američkim novinama i časopisima. Ove priče su posebno osmišljene da prikažu britanske snage koje imaju više nego dovoljno hrabrosti da se bore protiv Nemaca, ali nemaju dovoljno resursa, bez obzira na to koliko je ta slika bila tačna u bilo kom trenutku.
Bio je to specifičan ton za koji je Tajna obaveštajna služba Ujedinjenog Kraljevstva (MI6) verovala da ima najbolje šanse da ubedi američku javnost da podrži pridruživanje borbi. Od tada, svaka grupa koju američki politički establišment želi da vojno podrži biva predstavljena američkom narodu na sličan način — od mudžahedina preko sirijskih Kurda do sadašnjeg ukrajinskog režima.
Iako možda neko vreme ne znamo za rasprostranjenost tajnih informativnih operacija, par priča objavljenih prošlog meseca nudi prozor u neke otvorenije napore da se oblikuje naša percepcija rata u Ukrajini. Prvo, Tomas Gibons-Nef, ukrajinski dopisnik Njujork tajmsa, napisao je viralnu priču u kojoj je detaljno opisano kako su ukrajinski službenici za štampu i neki zapadni novinari pokušali da umanje, opravdaju ili prikriju upotrebu nacističkih simbola od strane ukrajinskih vojnika.
Jedan konkretan pasus govori o zapadnim fotoreporterima koji traže od svojih subjekata da uklone ševrone sa nacističkim amblemima pre snimanja fotografija. Time su ovi novinari prešli granicu od dokumentovanja svojih tema do njihovog insceniranja.
Istog dana, bivši medijski kolumnista Njujork Tajmsa Ben Smit objavio je članak u kojem izveštava da su mnogi zapadni novinari postali frustrirani zbog toga kako ukrajinska vlada koristi pristup i akreditaciju da oblikuje izveštavanje o ratu. Na primer, ukrajinska vojska je zapretila da će oduzeti akreditive fotoreporteru nakon što je slikao regrutovane vojnike u rovu bez prisustva ili dozvole vojnog službenika za štampu.
U drugom primeru, ekipa NBC News-a otputovala je na Krim da intervjuiše stanovnike o ratu. Nakon što je izvestila da većina ljudi sa kojima su razgovarali preferira da Krim pripada Rusiji, ukrajinska vlada je poništila akreditive NBC-a i ograničila kretanje njihove ekipe u zemlji na hotel.
Smit čak spominje Tomasa Gibonsa-Nefa odozgo, kome su oduzeti pristup i akreditivi nakon što je prijavio da Ukrajina koristi zabranjenu kasetnu municiju. Nema sumnje da, barem u određenoj meri, stalna pretnja od gubitka pristupa utiče na sve koji tamo izveštavaju u zvaničnom svojstvu.
Ovo nije nova ili neobična tehnika. Američka vlada je koristila sličnu taktiku kako bi pomogla u oblikovanju narativa o svojim ratovima u Avganistanu i Iraku. Većina profesionalnih novinara beskrajno se bori da pronađe izvore. Dakle, davanjem opsežnog pristupa koji se uvek može opozvati, vlade mogu da sprovedu efikasan trik da kontrolišu medijsko izveštavanje.
Naši pogledi na rat su iskrivljeni dizajnom. Naravno, ruski režim ulaže slične napore da kontroliše kako ruski narod gleda na rat, ali bi bilo apsurdno reći da Kremlj ima uticaj na američku javnost koji je čak uporediv sa vladama SAD ili Ukrajine.
Bez obzira na to šta mediji, vlada ili vaš nastavnik građanskog vaspitanja žele da mislite, ne morate grozničavo da budete u toku sa svakim razvojem događaja u istočnoj Evropi da biste bili dobar građanin, ali je dobro biti obavešten šta se dešava na svetskoj sceni. Ali ako odlučite da pratite ovaj rat, shvatite koje strane imaju udela u pružanju informacija koje koristite jer ne pokušavaju svi da vam kažu istinu.
