Izvršni direktor JPMorgana upozorava da bankarska kriza „još nije gotova“: „Biće posledica u narednim godinama“
Generalni direktor kompanije JPMorgan Chase Džejmi Dajmon upozorio je da se Amerika suočava sa „neviđenim“ rizicima zbog trenutne ekonomske situacije i upozorio da bankarska kriza „još nije gotova“.
U prošlogodišnjem pismu investitorima, Dajmon je tačno predvideo rizike od kombinacije inflacije, rata i posledica Covid-a.
U svom najnovijem pismu, Dajmon nudi sumorno predviđanje napredovanja.
Plašeći se „preterane reakcije” regulatora, Dajmon kaže da bankarska kriza „još nije gotova” i upozorava da će „od toga biti posledica u godinama koje dolaze”.
„Dok pišem ovo pismo, aktuelna kriza još nije gotova, a čak i kada je iza nas, imaće reperkusije u godinama koje dolaze“, piše on.
„Ali što je važno, nedavni događaji nisu nimalo nalik onome što se dogodilo tokom globalne finansijske krize 2008.“
Dajmon brzo upire prstom krivice na regulatore.
„Ironično, banke su bile podstaknute da poseduju veoma sigurne državne hartije od vrednosti jer su ih regulatori smatrali visoko likvidnim i imali su veoma niske kapitalne zahteve“, rekao je Dajmon.
„Još gore“, dodao je on, Federalne rezerve nisu testirale banke na stres o tome šta će se dogoditi kada stope skoče.
Iako priznaje da menadžment banke nije bez krivice.
👉 Na korak od svog cilja! SZO: Svaka šesta osoba na svetu neplodna https://t.co/BEZqf26iTH
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 5, 2023
„Ovo nije da se abolira rukovodstvo banke – samo da se jasno stavi do znanja da ovo nije bio najbolji trenutak za mnoge igrače“, rekao je on.
„Svi ovi faktori u sudaru postali su kritično važni kada su se tržište, rejting agencije i deponenti fokusirali na njih“.
Izvršni direktor najveće američke banke i dalje upozorava na štetu po „poverenje“ u bankarski sistem.
„Svaka kriza koja naruši poverenje Amerikanaca u njihove banke šteti svim bankama – činjenica koja je bila poznata i pre ove krize“, piše Dajmon.
„Iako je istina da je ova bankarska kriza ’koristila’ većim bankama zbog priliva depozita koje su primali od manjih institucija, apsurdna je ideja da je ovaj slom bio dobar za njih na bilo koji način“.
Dajmon je takođe upozorio na promene u regulatornom sistemu.
Dajmon je rekao da bi regulativa trebalo da bude „manje akademska, više kolaborativna“.
Mario Zna Podcast #210 – dr Borislav Antonijević – Teorije nevjere – UŽIVO
On tvrdi da bi kreatori politike trebalo da budu oprezniji u pogledu potencijalnog guranja nekih finansijskih usluga nebankarskim i takozvanim bankama u senci.
Napisao je da se većina rizika, uključujući potencijalne gubitke od obveznica koje se drže do dospeća, „skrivaju na vidiku“.
„Nedavni neuspesi banke Silicijumske doline (SVB) u Sjedinjenim Državama i Credit Suisse u Evropi, i s tim povezan stres u bankarskom sistemu, naglašavaju da jednostavno ispunjavanje regulatornih zahteva nije dovoljno“, napisao je Dajmon.
„Rizika ima u izobilju, a upravljanje tim rizicima zahteva stalnu i budnu kontrolu kako se svet razvija“.
Dajmon je zatim ponudio optimističan ton, prilagođavajući se od pretnji od „uragana“ za ekonomiju do nade da će se „olujni oblaci mirno i bezbolno raspršiti“ sugerišući da su „preduzeća prilično zdrava, a kreditni gubici izuzetno mali“, pažljivo koristeći sadašnje vreme:
„…od 1. aprila 2023. potrošnja je konstantno veća u odnosu na prethodnu godinu“.
„Bilansi potrošača su u odličnom stanju jer, prema našoj sopstvenoj analizi, još uvek imaju 1,2 biliona dolara više „viška gotovine“ na svojim tekućim računima nego pre pandemije (dug po kreditnim karticama se jednostavno normalizuje)“.
Izvršni direktor JPMorgana je tada napustio svoj uobičajeni ritam finansija i pozabavio se „klimatskim promenama“ i veštačkom inteligencijom (AI).
Prema Dajmonu, za prelazak na „zeleno“ biće potrebno više državnih troškova.
„Jednostavno ne dobijamo adekvatne investicije dovoljno brzo za inicijative za mrežu, solarnu energiju, vetar i gasovode“, rekao je on, pozivajući vlasti da olakšaju dobijanje dozvola.
„Da bi ubrzale napredak, vlade, preduzeća i nevladine organizacije moraju da usklade niz praktičnih promena politike koje se sveobuhvatno bave fundamentalnim pitanjima koja nas koče“, napisao je Dajmon.
„Prozor za akciju za sprečavanje najskupljih uticaja globalnih klimatskih promena se zatvara“.
Prema Dajmonu, AI je „izvanredna“ i biće ključna za budućnost JPMorgana:
„Mi veoma ozbiljno shvatamo odgovornu upotrebu veštačke inteligencije i imamo interdisciplinarni tim etičara koji nam pomaže da sprečimo nenamernu zloupotrebu, predvidimo regulativu i promovišemo poverenje naših klijenata, kupaca i zajednica“, napisao je izvršni direktor.
Iako veštačka inteligencija može da bude od pomoći u oblastima kao što su marketing i uočavanje rizika, ona je neophodna za sprečavanje prevara i odbranu od napada na banku i tržišta, rekao je Dajmon.
„Zato što možete biti sigurni da će je i loši momci koristiti“, rekao je.
Bankar milijarder zaključuje da bi trenutna neizvesnost „možda bila velika promena jednom u generaciji, sa materijalnim efektom“.
„Naravno, uvek postoji neizvesnost“, piše on.
„Često sam frustriran kada ljudi govore o današnjoj neizvesnosti kao da se razlikuje od jučerašnje“.
„Međutim, u ovom slučaju, verujem da zaista jeste tako“.
„Manje predvidljiva geopolitika, generalno, i složeno prilagođavanje odnosa sa Kinom verovatno dovode do veće vojne potrošnje i prestrojavanja globalnih ekonomskih i vojnih saveza“.
„Veća fiskalna potrošnja, veći dug prema bruto domaćem proizvodu (BDP), veća investiciona potrošnja uopšte (uključujući potrošnju na klimu), veći troškovi energije i inflatorni efekat prilagođavanja trgovine me navode da verujem da smo možda otišli od štednje. Prezasićenost oskudnim kapitalom i može biti usmerena ka višoj inflaciji i višim kamatnim stopama nego u neposrednoj prošlosti“.
„U suštini, možda se krećemo, kao što sam negde pročitao, iz dobrog ciklusa u začarani krug“.
I konačno, Dajmon jasno daje do znanja šta misli:
„Da neko ne pomisli da sam postao malo mek, budite uvereni da je vaš izvršni direktor čistokrvni, patriotski, slobodoljubivi i kapitalista slobodnog tržišta“.
Naslov ostaje jasan:
„Potencijalni problemi nastaju zbog fiskalne potrošnje bez presedana, kvantitativnog zaoštravanja i geopolitičkih tenzija“.
