Južna Afrika se suočava sa „građanskim ratom“ zbog mogućnosti kolapsa električne mreže
Južna Afrika je na ivici „kolapsa“ usred stalnih isključenja struje i upozorenja da bi potpuni kvar električne mreže mogao dovesti do masovnih nereda u razmerama „građanskog rata“.
Zapadne ambasade, uključujući Sjedinjene Države i Australiju, savetovale su svoje građane u zemlji da se opskrbe hranom i vodom za „nekoliko dana“ i budu u visokoj pripravnosti tokom dugotrajnih nestanaka struje u zemlji. Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Novog Zelanda savetuje da budete izuzetno oprezni zbog štrajkova i demonstracija. „Bilo je izbijanja nasilja prvenstveno usmerenog prema izbeglicama i drugim afričkim migrantima širom Južne Afrike. Nasilje bi moglo da se ponovi u kratkom roku, a posmatrači bi mogli da budu uhvaćeni”.
Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa proglasio je nacionalno „stanje katastrofe“ 9. februara kao odgovor na rekordnu nestašicu struje, zbog čega je državna elektroprivredna kompanija Eskom institut pokrenula isključenja struje – nazvano „prekidanje opterećenja“ – koja su trajala i do 12 sati u nekim slučajevima.
Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka
„Stanje nestanka struje (smanjenje opterećenja) se dešava širom Južne Afrike i utiče na privatne rezidencije, preduzeća, opštinsko osvetljenje, semafore i hotele“, saopštilo je ranije ovog meseca australijsko Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine.
„Zamračenje takođe može uticati na dostupnost vode, internet konekciju, pokrivenost mrežom mobilne telefonije, dostupnost goriva, bezbednosne karakteristike stanovanja i snabdevanje hranom”.
DFAT je upozorio da nestanak struje može povećati kriminal. „Na primer, saobraćajne gužve zbog nestanka struje pružaju mogućnosti za zločine „razbij i zgrabi“, navodi se.
„Rezidencije mogu biti gađane kada su svetla ugašena i bezbednosni sistemi ne funkcionišu. Takvi uslovi doveli su do pojačanih protesta i demonstracija, a u nekim slučajevima i građanskih nemira, širom zemlje.
Američka ambasada je ovog meseca savetovala građane da „održavaju zalihe u vrednosti od 72 sata kod kuće tako što će praviti zalihe nekvarljive hrane, tri litra vode za piće po osobi dnevno, lekova i zaliha prve pomoći“.
To dolazi nakon što je američka vlada prošlog meseca upozorila svoje zainteresovane strane u Južnoj Africi da se pripreme za potpuni kolaps električne mreže, izvestila je tehnička publikacija MyBroadband.
Savetodavni savet SAD za prekookeansku bezbednost sazvao je sastanak sa predstavnicima nekoliko velikih američkih korporacija koje posluju u Južnoj Africi, kao i brojnim lokalnim kompanijama, kako bi razgovarali o zabrinutostima za bezbednost poslovanja usred energetske krize.
Na sastanku, čiji je snimak pogledao MyBroadband, zvaničnik američke vlade je rekao da je potpuni kvar električne mreže malo verovatan, da je to „nešto o čemu treba da počnemo da razmišljamo“.
Rekli su da je jedna od najvećih opasnosti količina vremena potrebnog da se sistem vrati na mrežu nakon potpunog kolapsa.
„Eskom procenjuje da bi u najboljem slučaju bilo potrebno šest do 14 dana da se ponovo pokrene električna mreža“, rekao je zvaničnik. „Postoji nekoliko dovodnih linija iz drugih zemalja, ali nedovoljno da pomognu u ovoj situaciji.
Zvaničnik je upozorio na masovnu pljačku i građanske nemire ako se mreža uruši, citirajući neimenovanu osobu koja je rekla: „Ono što će preostati nakon nestanka struje biće ono što je preostalo nakon građanskog rata“.
👉 Nova zabrinjavajuća studija: Šteta na mozgu i srcu izazvana Covid vakcinama https://t.co/ILELxtIb5A
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 27, 2023
U viralnoj temi na Tviteru ove nedelje, volonter iz komšiluka sa grupom za ljudska prava AfriForum tvrdio je da je Južna Afrika „propala“.
„Vidimo porast koordinisanih napada na infrastrukturu za vodu, struju i komunikaciju“, napisao je on.
„Pljačka više nije samo svakodnevna stvar, već postaje sve više strukturirana sa uključenim gerilskim planiranjem. Naši putevi više ne postoje. Sve što je državno se raspada. Policijski, vatrogasni i bolnički resursi za državu ne postoje i takođe se polako raspadaju.
Dodao je da su troškovi života „otišli u nebesa“, dok je medicinska pomoć „luksuz koji većina ne može priuštiti“, dok su cene hrane „dostigle vrhunac“.
„Naša stopa ubistava je veća od stope smrtnosti u trenutnom sukobu u Ukrajini“, napisao je on.
„Više od aktivne ratne zone. Stotine silovanja dnevno, hiljade kidnapovanja svakog meseca, 90 otmica dnevno. Poljoprivrednici su ubijani kao muve na najbrutalnije načine koji se mogu zamisliti”.
Eskom je više puta objašnjavao da je smanjenje opterećenja krajnja mera potrebna da se spreči potpuni kolaps električne mreže.
Tokom vikenda, The Sunday Times je izvestio da su ključne industrije širom Južne Afrike počele da se pripremaju za potpuni kolaps mreže, instalirajući rezervno napajanje kako bi se osiguralo da kritične usluge kao što su telekomunikacije i maloprodaja hrane ostanu u funkciji.
Gradonačelnik Kejptauna Džordin Hil-Luis rekao je za France24 ranije ovog meseca da nestanci struje stvaraju „veliki pritisak na svu našu osnovnu infrastrukturu“.
„Olakšavaju krađu kablova kada je struja isključena… i finansijski to ima veliki uticaj, moramo da kupimo stotine generatora i milione litara dizela da bismo pokrenuli te generatore, tako da je uticaj veoma ozbiljan“, on je rekao.
Ongama Mtimka, predavač na Univerzitetu Nelson Mandela, rekao je za Al Jazeeru da je „situacija veoma teška“. „Južna Afrika je najindustrijalizovanija zemlja na kontinentu i gradovi u nekim od najsiromašnijih provincija privlače mnogo poslova“, rekao je on.
Južnoafrička Republika trenutno ima stopu inflacije od 6,9 odsto i 32,9 odsto nezaposlenosti, prema Stats SA.
Dodatno mnogim finansijskim problemima, valuta je pala blizu nivoa koji je poslednji put viđen tokom vrhunca pandemije 2020. godine nakon što je zemlja stavljena na „sivu listu“ od strane globalnog tela za borbu protiv pranja novca.
Siva lista Radne grupe za finansijsku akciju ukazuje finansijskim institucijama da zemlja nije u potpunosti usklađena sa standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Usred uskovitlane energetske krize, odlazeći izvršni direktor Eskoma – koji je u decembru preživeo navodni pokušaj trovanja cijanidom – dao je prošle nedelje intervju u kojem je detaljno objasnio razmere korupcije koja muči javno preduzeće.
Andreu de Rujteru pozlilo je nakon što je 13. decembra u svojoj kancelariji u Johanesburgu popio šoljicu kafe za koju se sumnja da je bila natopljena cijanidom, dan nakon što je podneo ostavku zbog političkog pritiska.
„De Rujter je postao slab, imao je vrtoglavicu i bio je zbunjen, nekontrolisano se tresao i obilno povraćao“, prvo je objavila energetska publikacija EE Business Intelligence.
„Nakon toga se srušio, nesposoban da hoda. On je hitno prebačen kod lekara od strane njegovog obezbeđenja, gde je njegovo stanje dijagnostifikovano kao trovanje cijanidom i tretirano u skladu sa tim.
„Naknadno sprovedeni testovi potvrdili su masovno povišen nivo cijanida u njegovom telu”.
De Rujter je preuzeo funkciju u januaru 2020. godine, započevši veliku borbu protiv korupcije i organizovanog kriminalnog ponašanja, uključujući sabotažu u elektranama Eskom.
Njegov poslednji dan trebalo je da bude 31. mart, ali je odmah podneo ostavku 22. februara nakon tvrdnje da je neimenovani visoki poslanik u vladajućoj stranci ANC umešan u sistemsku korupciju u Eskomu.
ANC je od tada uzvratio na de Rujterove komentare kao „potpuno neprihvatljive“ i zapretio pravnim postupkom ako ne bude mogao da potkrepi svoje „neosnovane“ tvrdnje.
U intervjuu za News24, de Rujter je rekao da postoji „duga lista“ ljudi koji bi mogli da ga žele mrtvog.
„Kada počnete da zatvarate otvore, ljudi će se uznemiriti“, rekao je.
Rekao je da je njegova „gruba procena“ da je negde oko 1 milijarde randa (81 milion dolara) ukradeno u Eskomu svakog meseca.
„Napravili smo neke prodore, definitivno smo počeli da zatvaramo slavine, a to vas ne čini da imate mnogo prijatelja“, rekao je on.
„Teško je spekulisati o tome ko je mogao da pokuša da izvrši ubistvo, ali broj ljudi koji imaju motiv, očigledno je prilično duga lista”.
On je opisao korupciju u javnom preduzeću kao rak koji se proširio u celom telu organizacije“.
U severoistočnoj provinciji Mpumalanga, gde se nalazi većina Eskomovih elektrana na ugalj, de Rujter je rekao da u okviru kompanije deluju najmanje četiri veoma sofisticirana, „mafijaška“ kartela organizovanog kriminala.
„Imaju hitni tim [od] između 60 i 70 visoko obučenih, dobro naoružanih ljudi, a ljudi bivaju ubijeni u Mpumalangi“, rekao je on. „Svake nedelje se dešava atentat. Duboko je to ukorenjeno i visoko organizovano”.
Odlazeći izvršni direktor je detaljno opisao kako se kompanija suočila sa „sistemskim“ problemom sabotaže.
Dodao je: „Ali pojedinac koji je počinio čin sabotaže nije glavni. To je samo jedan od učesnika. I tu mislim da imamo sistemski problem.”
On je upozorio kompaniju da „ne može postaviti policajca preko ramena svakog zaposlenog da gleda šta rade“, ali je rekao da je Eskom implementirao kamere visoke definicije sa veštačkom inteligencijom kako bi prepoznao određena ponašanja.
„Ako neko luta u određenom području gde ne bi trebalo da bude, ili ako puši ili šta god… onda se aktivira alarm“, rekao je de Rujter.
„Ono što smo otkrili je da kad god se ove kamere pokvare, dolazi do niza incidenata. Dakle, ove stvari su veoma dobro organizovane, veoma dobro koordinisane”.
Govoreći za novinski kanal SABC tokom vikenda, stručnjak za energetiku Kris Jelend rekao je da se Južna Afrika „suočava sa veoma, veoma neizvesnom godinom koja je pred nama”.
„Vidimo promenu bez presedana u okviru Eskom-a kao organizacije, a ovo nagoveštava period neizvesnosti i opasnosti za Južnu Afriku”.
