Kada ovo pročitate sve će vam biti jasno! Aleksandar Dugin u novom teksu o SUKOBU Palestine i Izraela
Nakon što je zvanično počeo novi rat na Bliskom Istoku i nakon što su predstavnici svih zemalja se oglasili te izrazili podršku Izraelu dok su muslimanske zemlje sem „Kosova“ podržale Palestinu ili pozvale na mir oglasio se i Aleksandar Dugin.
On je na društvenoj mreži X ostavio svoje viđenje situacije a ekipa redakcije Nulta Tačka vam toplo preporučuje da je pročitate kako bi izbegli histeriju koja je po ko zna koji put dovela do ničega drugog nego do podela i stavljanja zastavica na profile društvenih mreža.
Eskalacija u Izraelu mogla bi da izazove lančanu reakciju. Palestinci u takvom ratu nemaju šanse, jer ne mogu da unište Izrael niti da mu nanesu značajan vojni poraz, ali ni Izrael nema za šta da se bori. Palestina je tehnički izraelska teritorija koju ne kontroliše i ne može ni pod kojim uslovima. Podjednako je nemoguće fizički uništiti sve Palestince.
Da smo u drugačijoj međunarodnoj situaciji, Palestinci bi mogli da računaju na saosećanje međunarodne levice, ali SAD predvode neokonzervativci i globalisti. Njima sigurno nije stalo do Palestinaca, mada ni njima nije previše bliska izraelska nacionalistička politika.
Ali lančana reakcija – a posebno ponašanje islamskih država (pre svega Irana, Turske, Saudijske Arabije, drugih zalivskih država i Egipta) – može biti logičan nastavak. Ili su barem ovo možda imali na umu Hamasovi stratezi kada su odlučili da započnu sukob.
Multipolarizam jača, intenzitet zapadne hegemonije u kolektivnom ne-zapadu slabi. Saveznici Zapada u islamskom svetu – posebno Turska i Saudijci – ne slede automatski svaki nalog iz Vašingtona. Ovo je situacija u kojoj će islamski pol, koji je nedavno provokativno pristupio BRIKS-u, biti stavljen na iskušenje.
Naravno, sukob bi se mogao proširiti i na druge teritorije. Ne može se isključiti umešanost Irana i Hezbolaha, što znači potencijalno prenošenje neprijateljstava na teritorije Libana i Sirije. U samom Izraelu ima dovoljno Palestinaca koji žestoko mrze Jevreje. Sve ovo može imati nepredvidive posledice.
Po mom mišljenju, SAD i globalisti će sada pokušati sve da ugase, jer od dalje eskalacije ne mogu ništa dobro da postignu.
Još nešto: analogije između separatizma, iredentizma itd. u različitim delovima sveta više ne važe. Zapad priznaje i teritorijalno jedinstvo i pravo naroda na otcepljenje kada im to koristi, a ne priznaje ih kada im to nije od koristi. Nema pravila. U stvari, trebalo bi da tretiramo stvar na isti način (i zaista mi do) . Ono što je povoljno za nas je ispravno.
U izraelsko-palestinskom sukobu Rusiji je teško – bar za sada – da izabere jednu stranu. U svakoj konfiguraciji postoje prednosti i mane. Veze sa Palestincima su drevne i, naravno, žrtve, ali i desni bok Izraela pokušava da vodi neutralno prijateljsku politiku prema Rusiji i na taj način odstupa od divlje i nedvosmislene rusofobije kolektivnog Zapada.
Mnogo će sada zavisiti od toga kako će se događaji odvijati u budućnosti.
Da, i naravno, ne smemo izgubiti iz vida eshatološku dimenziju događaja. Palestinci su svoju operaciju nazvali ‘Oluja Al-Aksa’, odnosno napetost oko Jerusalima i mesijanski (za Izrael) horizont izgradnje Trećeg hrama na Brdu hrama (nemoguće bez rušenja džamije Al-Aksa, važnog muslimanskog svetilišta ) ponovo raste. Palestinci pokušavaju da rasplamsaju eshatološki senzibilitet muslimana – kako šiita, koji su sve osetljiviji na ovo pitanje, tako i sunita (uostalom, nisu im strani razlozi za smak sveta i konačnu bitku). Izrael i cionizam su Dedžal za muslimane.
Koliko je to ozbiljno, videćemo uskoro, ali je u svakom slučaju jasno da oni koji ignorišu eshatologiju neće razumeti ništa o velikoj modernoj politici. I to ne samo na Bliskom istoku, mada je tamo očiglednije.
— Aleksandar Dugin
