KAKO NAJLAKŠE PREPOZNATI PSIHOPATE: ONI NE POMERAJU GLAVU DOK PRIČAJU

Nova studija otkrila je da će ljudi koji su postigli visoke rezultate u određenim psihopatskim osobinama verovatnije ograničiti kretanje glave.

Možete li uočiti psihopatu posmatrajući samo njihovo fizičko ponašanje? Iako bi zvanična dijagnoza bila nemoguća, psihopati pokazuju neverovatno ponašanje tokom neverbalne komunikacije.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Jedan je psihopatski pogled

Doktor Robert Hare, kanadski psiholog koji je razvio uobičajenu kontrolnu listu za psihologe (revidirana PCL-Hare Psychopathy Checklist). Opisao je taj pogled kao „intenzivan kontakt očima i prodorne oči“, savetujući ljudima da ne uspostavljaju kontakt očima sa psihopatama. Studije su dokumentovale da se zenice psihopata ne šire kada gledaju zastrašujuće ili grafičke slike i da imaju tendenciju da dugo drže poglede koji je neprijatan, posebno kada se upuštaju u prevaru ili ubeđivanje.

Nova studija objavljena u Journal of Research in Personaliti nudi nove uvide u psihopatsko zurenje, otkrivajući da zatvorenici koji su postigli visoke psihopatske osobine imaju tendenciju da ne pomeraju mnogo glavu tokom forenzičkih intervjua. To je nalaz koji može biti povezan sa neurološkim osnovama stanja.

Praćenje psihopatskih pokreta glave

Studija je koristila AI(veštačku inteligenciju) za analizu video snimaka intervjua sa 507 zatvorenika u Novom Meksiku. Tokom svakog intervjua, koji je trajao između jednog i četiri sata, zatvorenik je sedeo direktno preko puta ispitivača i kamere koja je bila opremljena algoritmima za praćenje za snimanje pokreta glave.

Zatvorenici su takođe završili Hare Psychopathy Checklist-Revised (PCL-R), koji meri međuljudske, afektivne, stilove života i razvojne i antisocijalne osobine povezane sa psihopatijom. U SAD -u, ljudi koji postignu najmanje 30 od 40, generalno su klasifikovani kao psihopatski. Ocene zatvorenika kretale su se od 3,2 do 37, sa prosekom od 20,35.

Rezultati su pokazali da je veća verovatnoća da će zatvorenici koji su postigli visoke rezultate u psihopatiji ostati mirni tokom intervjua. Ali, dok je korelacija između psihopatije i stacionarnih pokreta glave bila statistički značajna i robusna, primećena je samo za jedan aspekt-nazvan aspekt 4 na PCL-R-psihopatije: razvojne i antisocijalne osobine, koje uključuju agresivnost, impulsivnost i kriminalno ponašanje.

Ovaj rezultat je bio pomalo kontraintuitivan, primetili su istraživači. Na kraju krajeva, moglo bi izgledati da je kretanje glave tokom komunikacije ponašanje koje bi bilo povezano sa međuljudskim osobinama psihopatije, poput patološkog laganja ili manipulacije.

Ali istraživači su ukazali da aspekt 4 takođe objašnjava razvojne osobine i da je važno prepoznati „razvojnu prirodu antisocijalne patologije i koliko je to relevantno za suptilne međuljudske znakove kvantifikovane trenutnim metodama“.

Identifikovanje atipične neverbalne komunikacije

Pa, zašto uopšte proučavati kretanje glave? Istraživači su primetili da neverbalno ponašanje igra ključnu ulogu u komunikaciji. Na primer, prošla istraživanja o međuljudskoj komunikaciji otkrila su da kretanje i pravac glave mogu da pomognu u prenošenju saglasnosti, neslaganja i zabune, dok radnje poput odmahivanja glavom ili klimanja mogu da istaknu stav.

U kombinaciji sa pogledom, istraživači su primetili, kretanje glave može izraziti još složenije funkcije, poput stepena emocija, društvene kontrole i regulacije sekvenciranja razgovora (na primer, čiji je red da razgovara). Jedinstveni načini na koje psihopati komuniciraju neverbalno mogli bi ponuditi tragove o neurološkim osnovama stanja i poboljšati način na koji kliničari identifikuju psihopate.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Studija nije osmišljena da utvrdi zašto su psihopatske osobe sa posebno visokim antisocijalnim osobinama ograničile kretanje glavom. Ali istraživači su predložili hipotezu: disfunkcija amigdale, „karakteristična neurobiološka karakteristika psihopatije, koja utiče na emocionalnu obradu, pojačavanje učenja i međuljudske interakcije“.

Takođe su napisali: „Kršenja ličnog prostora (npr. Stajanje preblizu), neprikladno ponašanje u pristupu i intenzivno orijentisanje mogu odražavati poremećaje u funkciji amigdale u psihopatiji, jer su oni takođe karakteristični za pacijente sa oštećenjem amigdale.“

Istraživači su zaključili napominjući da bi poboljšanja u automatizovanim sistemima za praćenje ponašanja-koja eliminišu potrebu za subjektivnim izveštajima-mogla da pruže dublji i objektivniji uvid u psihopatiju.

Linkovi:
https://orca.cardiff.ac.uk/115032/15/Burley.%20Emotional%20modulation.pub.pdf
https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0092656621000301

Nulta Tačka/BigThink