Kako umire evropska demokratija: Zeleni i SPD traže zabranu AfD-a, jer im se ne dopada mišljenje
Dok se Evropska unija i Nemačka rado predstavljaju kao bastioni demokratije, slobode i vladavine prava, iza kulisa se odvija sistematsko gušenje političke opozicije — naročito ako dolazi s desne strane spektra.
Najnoviji primer stiže iz Berlina, gde su Zeleni, uz podršku Socijaldemokratske partije (SPD), pokrenuli inicijativu za zabranu Alternative za Nemačku (AfD), trenutno najveće opozicione stranke u zemlji, prenosi dpa.
Zamislite samo taj paradoks: najveća opozicija u jednoj „demokratskoj“ zemlji biva targetirana da bude izbačena iz političkog procesa — dekretom. Jer, eto, ima „pogrešno mišljenje“. AfD je zaista desna stranka. Protivi se masovnoj migraciji, kritikuje EU birokratiju i promoviše nacionalni suverenitet. Međutim, u savremenom političkom diskursu to je već dovoljno da budete proglašeni za „ekstremistu“, „pretnju demokratiji“, pa čak i – implicitno – za nacistu.
Zeleni sada traže hitnu konferenciju ministara unutrašnjih poslova saveznih pokrajina, kako bi se razgovaralo o formalnom pokretanju zabrane stranke. SPD je već na poslednjoj stranačkoj konvenciji pozvao nadležna ustavna tela da započnu pravni proces protiv AfD-a. Šefica poslaničke grupe Zelenih Irena Mihalić i njen zamenik Konstantin fon Notc tvrde da je „već izgubljeno previše vremena“ i da vlada „mora da deluje“.
Ako neko još uvek misli da živimo u pluralističkom društvu koje toleriše različite ideje — vredi se probuditi.
Ovde se više ne radi o politici, već o totalitarnoj kontroli narativa. Jedna legalna stranka koja ima podršku miliona građana pokušava se ućutkati, ne kroz argumente ili debatu, već kroz zabrane i etikete.
Oni koji danas demonizuju AfD kao „opasnost za demokratiju“ ne razumeju da najveća opasnost za demokratiju dolazi upravo od njih — od onih koji žele da se zabrani mišljenje, opozicija, drugačiji pogled na svet. Ako neko veruje da će se ovde stati, vara se. Kad se jednom otvori vrata represiji, ona više ne bira mete.
Demokratija ne umire uz fanfare.
Umire tiho — kroz zakonske odredbe koje zabranjuju „nepoželjne“ ideje, kroz medije koji cenzurišu, kroz institucije koje brane jednu „dozvoljenu“ istinu. Danas AfD. Sutra bilo ko drugi.
Ako demokratija ne može da izdrži postojanje partije s kojom se ne slaže — onda to više nije demokratija. A “savršeni” evropski savez postaje samo jeftino mastilo na starom papiru.
