Kakva „slučajnost“! EU se bori sa namerno izazvanom nestašicom antibiotika- Osnovnih lekova nema ali „ima vakcina“
Kada globalistička elita ne može da vas natera da kleknete pred mediciniskom sektom i kada se poverenje u medicinu potpuno izgubi onda se koriste nove metode koje za cilj imaju da spreče svakog pojedinca da sam sebe izleči od bilo kakve vrste prehlade.
Ko je još naivan da poveruje da sve što ima veze sa nestašicama bilo koje vrste jeste prirodan a ne isplaniran proces.
Kako prenose mediji od kraja 2022. godine, zemlje EU prijavljuju ozbiljne probleme u pokušaju da nabave određene važne lekove, a većina sada doživljava nestašicu.
Postoji nestašica antibiotika i paracetamola ali ne vakcina. Čudno?
Nestašice lekova u Hrvatskoj
U Hrvatskoj, sudeći po HALMED-u, nema kritične nestašice nijednog leka nego su, kažu, dostupne zamenske terapije sa istim učinkom ili iz istih terapijskih grupa. Ipak, situacija u apotekama je znatno drugačija.
U apotekama trenutno nedostaju brojni lekovi, a kritična je situacija s lekom Litalir, kojim se leči hronična leukemija i za koji nema zamenskog leka. Nadalje, nema Augmentin sirupa, za koji na HALMED-ovim stranicama uopšte nije objavljena nestašica. Nema ni Klavocin sirupa, Hyzaara (za lečenje esencijalne hipertenzije kod bolesnika kojima krvni pririsak nije dobro kontrolisan), Propranolola 40 mg (koristi se u profilaksi stenokardije bolesnika s hroničnom stabilnom anginom pektoris), Tobrex kapi, kao ni Tobrex masti…
„U apotekama i veledrogerijama situacija je barem 30 odsto lošija od onoga što se može videti na HALMED-ovim stranicama, i to se stanje iz dana u dan menja. Agencija o nestašici lekova obaveštava na osnovi informacija koje im daju nosioci odobrenja (proizvođači), a to ne odgovara stvarnom stanju na tržištu“, rekla je za Jutarnji predsednica Hrvatske apotekarske komore Ana Soldo.
Pacijenti se masovno žale da nisu uspeli da dobiju propisani lek, a HALMED tvrdi da nema kritičnih nestašica.
Soldo pojašnjava da lekari ne smeju da izdaju generički, zamenski lek ako na stranicama HALMED-a nije napisano da leka nema na tržištu.
„Trenutno je nestašica pojedinih antibiotika, lekova za ublažavanje bolova, snižavanje povišenog krvnog pritiska, snižavanje holesterola, smanjenje pritiska u oku i slično“, priznaju iz HALMED-a i dodaju da su nestašice uobičajena pojava koju brzo rešavaju zakonski dostupnim alatima, koji se temelje na preraspodeli zaliha istog ili zamenskog leka s tržišta druge države članice EU, čime su dosad uspevali da osiguraju kontinuirano snabdevanje potrebnim lekovima.
Međutim, Hrvatska nije jedina evropska zemlja koja se suočava s nestašicom.
Koliko su velike namerno izazvane nestašice?
U istraživanju grupa koje predstavljaju apoteke u 29 evropskih zemalja, uključujući članice EU, kao i Tursku, Norvešku i Severnu Makedoniju, skoro četvrtina zemalja prijavila je više od 600 lekova u nedostatku, a 20 odsto prijavilo je nedostatak 200-300 lekova. Tri četvrtine zemalja reklo je da su nestašice ove zime bile veće nego pre godinu dana. Grupe u četiri zemlje rekle su da je nestašica povezana sa smrtnim slučajevima.
Belgijske vlasti prijavljuju da skoro 300 lekova nedostaje. U Nemačkoj je taj broj 408, dok se u Austriji trenutno više od 600 lekova ne može kupiti u apotekama. Italijanska lista je još duža — sa preko 3.000 uključenih lekova, iako su mnoge različite formulacije istog leka.
Koji lekovi fale?
Antibiotici – posebno amoksicilin, koji se koristi za lečenje respiratornih infekcija – su u nedostatku (ne ovo nije isplanirano?). Druge klase lekova, uključujući sirup za kašalj, paracetamol za decu i lekove za krvni pritisak, takođe su retke.
Imaju oni i „opravdanje“
Inflacija i energetska kriza takođe pogađaju farmaceutske kompanije, utičući na snabdevanje.
Kako pišu mediji prošle godine, „Centrient Pharmaceuticals“, holandski proizvođač aktivnih farmaceutskih sastojaka, rekao je da njegova fabrika proizvodi četvrtinu manje nego 2021. godine zbog visokih troškova energije. U decembru, „InnoGenerics“, još jedan proizvođač iz Holandije, spašen je od strane vlade nakon što je proglasio bankrot kako bi njegova fabrika ostala otvorena.
Rezultat je, prema „Sandozu“, jednom od najvećih proizvođača na evropskom tržištu generičkih lekova, posebno „zategnuta situacija sa snabdevanjem“. Portparol ove kompanije je za Politiko rekao da drugi krivci uključuju nedostatak sirovina i ograničenja proizvodnih kapaciteta. Dodali su da je „Sandoz“ u stanju da zadovolji potražnju u ovom trenutku, ali da se „suočava sa izazovima“.
