Kazna za uvredu poslanika: Da li je sloboda govora u Nemačkoj pod pretnjom?
U Nemačkoj je muškarac iz Donje Saksonije kažnjen sa 1.800 evra zbog uvrede poslanika Zelenih, Janosa Dahmena. Ovaj slučaj deo je rastućeg trenda kažnjavanja građana zbog komentara na društvenim mrežama, što sve više otvara pitanje slobode govora.
Godinu dana nakon objave komentara na društvenoj mreži X (bivši Twitter), Daniel Kindl iznenada je dobio rešenje o kazni.
Sporna objava datira iz 4. januara 2024. godine, kada je Dahmen izrazio zabrinutost zbog navodnog napada na ministra ekonomije Roberta Habeka u mestu Šlicil. Incident je kasnije ocenjen kao preuveličan, jer su protesti poljoprivrednika, nezadovoljnih ekološkom politikom levo orijentisane vlade, bili mirni.
Kindl je na Dahmenovu objavu odgovorio rečima: „Plači tiho, krpo, ovo je tek početak.” Dahmen je taj komentar ocenio uvredljivim i podneo krivičnu prijavu 19. februara 2024. godine.
Kindlova odbrana
Daniel Kindl tvrdi da njegov komentar nije bio uvreda, već odraz frustracije ruralnog stanovništva prema politikama koje pogađaju poljoprivrednike.
„U tom trenutku već je bilo jasno da napad na Habeka nije bio onakav kakvim su ga Zeleni predstavili. Poljoprivrednici su samo mirno protestovali. Moj komentar je bio poruka da ćemo mi, ruralni građani, nastaviti da pružamo otpor neprijateljskim politikama,“ izjavio je Kindl za medije.
Nakon što ga je policija kontaktirala u decembru 2024. godine, Kindl je angažovao advokata i odbio da daje izjave. Uprkos tome, rešenje o kazni je stiglo bez prethodnog uvida u sudske spise.
Kindl je najavio žalbu.
Sve češći slučajevi kažnjavanja
Ovaj slučaj nije usamljen – Nemačka sve češće kažnjava građane zbog kritika na društvenim mrežama:
- Jedan penzioner kažnjen je sa 800 evra zbog satiričnog komentara na račun ministarke spoljnih poslova Analene Berbok.
- Drugi građanin uhapšen je zbog retvita mima koji je ministra ekonomije Roberta Habeka nazivao „idiotom.”
- Građevinski inženjer iz Donje Saksonije proveo je 30 dana u zatvoru jer nije uložio žalbu na kaznu za komentar u kojem je političarku Manuela Švezig nazvao „pripovedačem.”
Sloboda govora pod znakom pitanja
Porast ovakvih slučajeva izaziva zabrinutost za slobodu govora u Nemačkoj. Prema istraživanju iz novembra 2024. godine, čak 74% Nemaca smatra da se ljudi autocenzurišu iz straha od pravnih posledica.
Mladi i desno orijentisani građani posebno su pogođeni ovom atmosferom.
Da li ovakva praksa zaista štiti javni red ili ugrožava osnovna demokratska prava? Debata o granicama slobode govora u digitalnom dobu postaje sve intenzivnija, dok se mnogi pitaju gde leži granica između zaštite od uvreda i cenzure.
Nulta Tačka/RMX
