Kina predstavila prvi „reaktor bez otapanja jezgra“: Revolucija u nuklearnoj energiji stiže iz pustinje Gobi
Kineski naučnici uspešno pokrenuli torijumski reaktor nove generacije – bezbedniji, čistiji i otporniji od uranijumskih. U trci za energijom budućnosti, Peking preti da pretekne i SAD.
Kineski naučnici postigli su istorijski iskorak u razvoju čiste nuklearne energije, uspešno dodavši sveže gorivo u prvi funkcionalni torijumski reaktor na svetu koji koristi tečnu so kao rashladno i transportno sredstvo.
Reaktor snage 2 megavata nalazi se usred pustinje Gobi, a predstavlja tehnološki podvig koji bi mogao da iz korena promeni način na koji svet proizvodi nuklearnu energiju.
Narod ovo mora da čuje, Ratni veterani ostaju uz decu do kraja | Nenad Stanić | Mario Zna, 328 UŽIVO
U izveštaju kineskih državnih medija, list Guangming Daily navodi da je ova prekretnica značajna jer Kina sada predvodi globalnu trku ka praktičnoj upotrebi torijuma – elementa koji se već decenijama promoviše kao bezbednija i ekološki prihvatljivija alternativa uranijumu.
Povratak zaboravljenim američkim eksperimentima
Zanimljivo je da su kineski naučnici do ove tačke došli oslanjajući se na zaboravljene američke eksperimente iz 1960-ih. Tada su američki istraživači razvijali reaktore na tečnu so, ali su projekti kasnije napušteni u korist uranijuma, delom i zbog vojne upotrebe.
„SAD su ostavile svoja istraživanja dostupna javnosti, čekajući pravog naslednika. Mi smo bili ti naslednici“, izjavio je vodeći naučnik projekta Sju Hongđe.
Dodao je i slikovito poređenje: „Zečevi ponekad prave greške ili se uljuljkaju. Tad kornjača dobija svoju priliku.“
Zašto je torijum toliko važan?
Torijum je poznat po tome što:
- proizvodi manje radioaktivnog otpada,
- nema nusproizvode pogodne za pravljenje oružja,
- ne može doći do topljenja jezgra,
- može da koristi postojeće zalihe plutonijuma,
- i ima veći energetski učinak u odnosu na uranijum.
Osim toga, torijuma ima dva puta više u Zemljinoj kori nego uranijuma, a moguće ga je izdvajati i iz morske vode, što ga čini gotovo neiscrpnim izvorom.
„Odabrali smo teži, ali ispravan put“
Sju navodi da su on i njegov tim od početka birali „stvarno rešenje, a ne samo akademsku potvrdu“ i da su ponovo izvodili stare eksperimente iz deklasifikovanih američkih dokumenata, potom ih unapredili i praktično primenili.
Indija i Pakistan u vatrenom okršaju: Obe strane obećavaju “odgovor” na napad dok svet strahuje od nuklearne eskalacije 🇮🇳🔥🇵🇰 https://t.co/99bt7miyTe
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 7, 2025
„Ovladali smo svakom tehnikom iz literature – i onda otišli korak dalje“, rekao je Sju.
Kina već gradi i mnogo veći, 10-megavatni torijumski reaktor, koji bi trebalo da dostigne kritičnu fazu do 2030. godine.
Američki odgovor: ANEEL tehnologija
Dok Peking grabi napred, i Sjedinjene Američke Države razvijaju sopstvenu torijumsku tehnologiju. Ministarstvo energetike SAD sarađuje sa Tehničkim univerzitetom Teksas A&M, Nacionalnom laboratorijom u Ajdahu i kompanijom Clean Core Thorium Energy iz Čikaga na razvoju goriva nazvanog ANEEL (Advanced Nuclear Energy for Enriched Life).
ANEEL je mešavina torijuma i nisko obogaćenog uranijuma visokog kvaliteta (HALEU) i namenjen je za korišćenje u teškovodnim reaktorima, kao što su oni u Indiji, Kanadi, Kini, Rumuniji i Pakistanu. Ovo gorivo omogućava znatno duži rad reaktora između dva punjenja i značajno smanjuje količinu plutonijumskog otpada – i do 80% manje.
Energetska budućnost se menja
Svet se ponovo okreće nuklearnoj energiji, delom zbog energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Trenutno postoji oko 440 nuklearnih reaktora u svetu, ali samo oko 50 može koristiti torijumsko gorivo bez velikih prepravki.
Ipak, s obzirom na to da više od 50 zemalja planira ili već razvija sopstvene nuklearne programe, jasno je da se nova era energetske nezavisnosti i održivosti već otvara – a torijum bi mogao biti ključ koji je pokreće.
