Kina prozvala Ameriku zbog kreiranja OBOJENIH REVOLUCIJA širom sveta

Uprkos tome što je američka pažnja u inostranstvu u poslednje vreme uglavnom usmerena na Rusiju, najveća riba koju treba pržiti u očima Vašingtona je Kina.

Čak i dok SAD jednom rukom pružaju paket za paketom pomoći Ukrajini, one i dalje uspevaju da dignu drugu ruku da bi prstom mahale preko Tihog okeana prema svojoj rivalskoj supersili. Ali, kao i svaka druga zemlja na svetu, Kina je posmatrala američku kavalirsku spoljnu politiku i intervencionizam poslednjih decenija. Sada Kina odmahuje rukom.

Kina je nedavno bila domaćin dvodnevnog samita Kina-centralna Azija u istorijskom gradu Sianu gde je drevni put svile povezao carsku Kinu sa kulturama na njenom zapadu. Obraćajući se liderima zemalja Centralne Azije, kineski predsednik Si Đinping dao je izjave o budućnosti angažovanja Pekinga sa susednim regionom kroz investicione planove, slobodnije trgovinske uslove, razmenu nauke i tehnologije, jačanje turizma i poljoprivrede i bezbednosnu saradnju.

Na poslednjoj tački, Si je skrenuo pažnju na Sjedinjene Države. Nije se usprotivio rečima rekavši: „Trebalo bi da delujemo u skladu sa Inicijativom za globalnu bezbednost i da budemo čvrsti protiv spoljnih pokušaja mešanja u unutrašnje poslove zemalja u regionu ili podsticanja obojenih revolucija. Ovom izjavom, Si je pozvao SAD i upozorio na vrstu mešanja koje je Vašington sprovodio poslednjih decenija.

Osnove obojenih revolucija

Obojene revolucije su dosledno primećene od ranih 90-ih nakon pada Sovjetskog Saveza i njegove sfere uticaja. Odlikuju ih naizgled masovni narodni pokreti u ime postizanja slobode u nominalno manje demokratskim zemljama. Ovi pokreti obično uključuju masovne proteste, demonstracije i pokrete građanskog otpora koji imaju za cilj rušenje ili promenu postojećeg režima vlade. Često malo shvaćene ili odbačene kao teorije zavere ili dezinformacije, američka vlada je finansirala i vodila takozvane obojene revolucije u desetinama zemalja, posebno u onima koje su naginjale Rusiji ili Kini na ključnim geografskim lokacijama na njihovim periferijama i šire.

Mehanizam sprovođenja obojenih revolucija je nevladina organizacija (NVO). Dok na površini, nevladine organizacije tvrde da promovišu demokratske institucije, građansko društvo i dobro upravljanje, grupe poput Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) i Fondacije za otvoreno društvo odigrale su odlučujuću ulogu u izazivanju političkih nemira, remećenju unutrašnjih institucija i izbora, i dovođenju proameričkih lidera na vlast. Tako, pod maskom zaštite demokratije i slobode, obojene revolucije potkopavaju izbore i suverenitet u ime američke imperije.

👉 Glavni mediji krive „klimatske promene“ za požare u Kanadi uprkos hapšenju više piromana https://t.co/DARdexkK9k

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 15, 2023

Kineska spoljna politika

Ostavljajući po strani autoritarno vođstvo Kine, spoljna politika Pekinga nudi alternativu američkom pristupu međunarodnim odnosima „moj put ili autoput“ (ili još gore). Za razliku od američkog intervencionizma, kineska spoljna politika se vrti oko njenih takozvanih pet principa miroljubive koegzistencije: međusobnog poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, međusobne neagresije, nemešanja u unutrašnje stvari jednih drugih, jednakosti i uzajamne koristi i mirne koegzistencije. Ovi principi su se pojavili sredinom 1950-ih kada je nova komunistička vlada Narodne Republike Kine htela da se sprijatelji sa stranim zemljama.

Obećavanje da se Kina neće mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja i poštovanje nacionalnog suvereniteta bili su ključne razlike u kineskom pristupu međunarodnoj saradnji i razvoju u poređenju sa zapadnim zemljama i njihovim organizacijama. Sada se čini da bi Peking mogao otići korak dalje i raditi zajedno sa svojim saveznicima na kolektivnoj zaštiti domaćih stvari od stranih uticaja poput onih nevladinih organizacija koje finansira vlada SAD.

Ovo ne bi bio prvi put da je kineski lider eksplicitno govorio protiv obojenih revolucija. Na najnovijem samitu Šangajske organizacije za saradnju u Samarkandu, Uzbekistan — slučajno, još jedno ključno čvorište na Putu svile — Si je upozorio lidere Centralne Azije, Rusije, Indije, Pakistana i Irana da je „važno ne dozvoliti pokušaje spoljnih sila da izazovu obojenu revoluciju“ i da bi države članice trebalo da se „zajedno suprotstave mešanju u poslove drugih zemalja pod bilo kojim izgovorom“.

„Pokušaj da sve ove vlade prikriveno pretvorimo u Džefersonove republike je lažan i tera te zemlje da u potpunosti ne veruju SAD i njihovim vrednostima“. Na kraju krajeva, dve obojene revolucije u toku jedne decenije koje su rasparčale Ukrajinu bile su glavni faktori koji su doprineli trenutnom sukobu sa Rusijom.

Kina je postala zemlja koja nudi ekonomsku saradnju pod uslovima nacionalnog suvereniteta i podstiče mir, dok SAD tvrde da podržavaju međunarodni „poredak zasnovan na pravilima“ koji je svrgavao vlade, doneo ekonomska previranja i vodio odvratne ratove i militarizam širom sveta. Kako tenzije i rivalstvo između SAD i Kine nastavljaju da rastu u doglednoj budućnosti, sve više zemalja će možda početi da favorizuje kineski pristup poslovanju i postati sigurnije u suprotstavljanju već oslabljenom uticaju Amerike na svetskoj sceni. Vašingtonu bi moglo biti sve rizičnije da nastavi da vodi obojene revolucije širom sveta.

Nulta Tačka/InfoWars