Kina uvela „etičke smernice“ za tehnologiju moždanih čipova kao odgovor na Neuralink Ilona Maska
Kinesko ministarstvo nauke i tehnologije objavilo je u petak „etičke smernice“ za interfejse mozak-kompjuter (BCI), naizgled kao ishitreni odgovor na to što je izvršni direktor Tesle Ilon Mask najavio prvu implantaciju takvog uređaja ljudskom pacijentu.
Mask je u januaru objavio da je njegova kompanija Neuralink razvila BCI koji implantira hiljade elektroda u ljudski mozak, dajući doktorima mogućnost da prate i stimulišu moždanu aktivnost pacijenata. Mask je rekao da su prvi rezultati prvog implanta „obećavajući“.
Mask je rekao da Neuralinkova tehnologija nije namenjena samo da služi kao uređaj za praćenje moždanih talasa i terapeutski uređaj. To je novi proizvod nazvan „Telepatija“ i rekao je da je krajnji cilj omogućiti ljudima da komuniciraju sa mašinama „samo razmišljanjem“.
Najhitnija primena BCI tehnologije bila bi davanje vrhunskih protetskih uređaja osobama sa teškim fizičkim invaliditetom. Neuralink upravo počinje šestogodišnje kliničko ispitivanje za razvoj uređaja koji bi omogućio kvadriplegičarima ili ljudima koji pate od Lu Gerigove bolesti da koriste svoje ruke i noge zaobilazeći oštećeni nervni sistem.
„Prvi korisnici će biti oni koji su izgubili upotrebu svojih ruku i nogu“, rekao je Mask. „Zamislite da bi Stiven Hoking mogao da komunicira brže od brzog daktilografa ili aukcionara. To je cilj.”
Kineski državni Global Times u ponedeljak je naveo Maskov prototip Neuralinka kao razlog zbog kojeg je Ministarstvo nauke i tehnologije sazvalo komisiju za izradu „osnovnih principa koje treba poštovati u sprovođenju BCI istraživanja“.
Studija: mRNA vakcine protiv COVID-19 izazvale više smrtnih slučajeva nego što su spasile života https://t.co/uzutcrNGyF
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 7, 2024
Smernice dozvoljavaju „klinička ispitivanja inovativnih BCI proizvoda“ za „retke bolesti koje ozbiljno ugrožavaju život i nemaju druge efikasne metode lečenja“.
S druge strane, „treba izbegavati istraživanja koja zamenjuju ili slabe ljudsku sposobnost rasuđivanja i donošenja odluka, značajno ometaju ili zamagljuju ljudsku autonomiju i samosvest“, barem dok se te tehnologije „u potpunosti ne dokažu da su superiorne u odnosu na ljudske sposobnosti“ i steknu društveni konsenzus.”
Radovan Spasojević: Ukidanje života kroz ukidanje zemlje, hrane i Boga, 258 Mario Zna, Uživo
Ti parametri zvuče slično drugim slučajevima u kojima je Komunistička partija Kine nametnula naizgled stroge propise, ali je uključivala veoma velikodušne klauzule o izuzecima na koje bi se vlada mogla pozvati ako se zvaničnici plaše da Kina zaostaje za ostatkom sveta. Izbegavanje BCI tehnologije dok se „u potpunosti ne dokaže da je superiorna u odnosu na ljudske sposobnosti“ i ne postigne „društveni konsenzus“ je užasno nejasan i subjektivan standard.
Smernice kineske vlade prave razliku između „invazivnog“, „restorativnog“ i „interventnog“ BCI istraživanja na ljudima, stavljajući generalno manji regulatorni teret na neinvazivna istraživanja koja samo prikupljaju podatke o ljudskim mozgovima, ali određuju mnogo stroža pravila o svemu što uključuje neurohirurgija, kao što to radi Maskov sistem Neuralink Telepathy.
Regulatorni paket koji je opisao Global Times predstavlja prilično široku mrežu, jer uključuje propise o klasi BCI uređaja koji su „generalno neinvazivni“, ali „poboljšavaju percepciju, kogniciju i motoričke sposobnosti korisnika normalnih telesnih funkcija“.
Ovo je tip BCI koji će zaista nestati sa polica ako Mask i njegovi konkurenti u drugim tehnološkim firmama budu u stanju da usavrše sigurne i efikasne uređaje. „Šlemovi“ za razmišljanje se garantovano prodaju bolje od hirurški implantiranih moždanih čipova.
Ako neinvazivna BCI tehnologija ispunjava postojeće standarde u različitim zemljama za sigurnost i efikasnost, može postati teško tvrditi da zaslužuje izuzetno težak regulatorni teret – i jednostavno ne postoji način da se Kina reguliše a da joj tehnološki razvoj zastari dok ostatak planete juri napred sa mišlju kontrolisanim sistemima oružja ili implantima koji omogućavaju ljudima da misle brzo kao kompjuteri, na primer.
Global Times se hvalio da Kina sama pravi BCI proboj i tvrdi da je njena tehnologija čak više obećavajuća od Neuralinka:
Predvođeno glavnim istraživačem biomedicinskog inženjerstva Hong Boom sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tsinghua, ispitivanje je dizajniralo i razvilo bežični minimalno invazivni implantirani BCI tehnološki uređaj pod nazivom NEO (Neural Electronic Opportunity). NEO uređaj je uspešno implantiran u mozak pacijenta za ispitivanje lečenja uz pomoć BCI u bolnici Ksuanvu u Pekingu 24. oktobra 2023.
Vođa tima Hong rekao je za Global Times u ranijem intervjuu da u poređenju sa Neuralink-ovom tehnologijom, NEO tehnologija ima prednosti veće bezbednosti i dugotrajne upotrebe.
U zaključku svog članka, Global Times je naveo da je bezbednost podataka jedna od ozbiljnih zabrinutosti Kine za BCI tehnologiju, citirajući istraživače koji su rekli: „Rukovaoci važnim podacima treba redovno da sprovode procene rizika svojih aktivnosti obrade podataka“.
„Odlazni prenos važnih podataka takođe treba da prođe bezbednosnu procenu“, dodaje Global Times.
Kineski hakeri će ostatku sveta dati mnogo razloga za brigu kada je u pitanju bezbednost BCI podataka. SAD trenutno odbijaju masovne stelt napade na kritičnu infrastrukturu od strane hakera koje sponzoriše kineska država. Mnogo nestašluka bi moglo da se napravi prodorom u interfejse između ljudskog uma i elektronskih računara i planinama osetljivih podataka koje bi takvi interfejsi proizveli.
Ilon Mask je rekao da je jedan od razloga zašto se Neuralink-ov BCI proizvod naziva „Telepatija“ taj što bi ljudi jednog dana mogli koristiti takve sisteme za mentalnu komunikaciju jedni s drugima. Zamislite šta bi se moglo desiti ako bi napredna grupa poput kineskog Volt Typhoon-a to hakovala.
