Kina zabranjuje da se negativno govori o ekonomiji i da se spominje „deflacija“
Poslednji put kada je Kina zapretila svojim analitičarima i novinarima zbog „kritike“ ekonomije koja je „u suprotnosti sa vladinim izjavama“ bilo je početkom 2016. godine, kada je Kina upravo pretrpela istorijsku devalvaciju i beg kapitala koji je odneo preko 1 bilion dolara iz kineskih rezervi, i kada strahovi da bi neuspeh u odlivu kapitala (koji bi uskoro pokrenuo bitkoin sa svoje baze oko 400 dolara na najviši nivo od 20.000 dolara u tadašnjem ciklusu) mogao da dovede do potpunog ekonomskog kolapsa.
Kako je WSJ tada izvestio, „pojačana cenzura“ je bila nastojanje Pekinga da „uguši rastuću zabrinutost u vezi sa ekonomskim izgledima zemlje jer doživljava produženo usporavanje rasta“, i to da zaustavi ono što je ranije ove godine bilo mnogo novca koji odlazi iz zemlje, kineski regulatori i cenzori pokušavaju da stvore klimu nazvanu „zhengnengliang“ ili „pozitivna energija“, navodi list.
Ukratko: Peking je shvatio da je od kritične važnosti da se sačuva poverenje u ekonomiju, ma koliko lažno, i pribegao je krajnjem koraku.
Kako prenosi FT, kineske vlasti (ponovo) vrše pritisak, što je ljubazan način da se kaže da zabranjuju istaknutim lokalnim ekonomistima da „izbegavaju diskusiju o negativnim trendovima kao što je deflacija, jer raste zabrinutost oko sposobnosti Pekinga da podstakne oporavak u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji“.
Prema izveštaju, „više lokalnih analitičara i istraživača na vodećim univerzitetima, kao i državnim istraživačkim centrima, rekli su da su dobili uputstva od strane regulatora, njihovih poslodavaca, pa čak i domaćih medija da izbegavaju da govore negativno o temama koje se kreću od bekstva kapitala ka ublažavanju cena“.
Sedam uglednih ekonomista izjavilo je za Fajnenšel tajms da su im poslodavci rekli da su neke teme zabranjene za javnu diskusiju. Kineska komisija za hartije od vrednosti i regulativu, regulatorna agencija za berze, optužila je analitičare da povećavaju rizike sa kojima se suočava ekonomija, koja pati od slabe potražnje potrošača, pada izvoza i lošeg sektora nekretnina.
Načelnici klinika širom Ukrajine prodavali bebe strancimahttps://t.co/ZYZSINLjog
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 9, 2023
Dva naučnika iz istraživačkog centra i dvoje ekonomista za brokerske poslove, od kojih svi služe kao vladini savetnici, rekli su da postoji pritisak da se ekonomske vesti predstave pozitivno kako bi se povećalo poverenje javnosti. „Regulator ne želi da čuje negativne komentare o ekonomiji u javnosti“, rekao je savetnik centralne banke. „Hteli su da loše vesti protumačimo iz pozitivnog ugla“.
Nepotrebno je reći, ali FT u svakom slučaju to kaže, analitičari su primetili da rastuća autocenzura među stručnjacima za ekonomska istraživanja, na koje se investitori često oslanjaju na tržištu gde je teško doći do pouzdanih podataka, naglašava napore Pekinga da kontroliše tok informacija.
„Imate ekonomsko usporavanje koje bi zabrinulo svaku zemlju, zajedno sa Kinom koja uvek voli da ima hrabro lice prema svetu i vođstvom koje je posebno svesno imidža“, rekao je Endru Kolijer, generalni direktor Orient Capital Istraživanja u Hong Kongu. „Stavite ta tri faktora zajedno i to je recept za veoma netransparentnu ekonomiju“.
Ukidanje negativnih ekonomskih komentara usledilo je nakon niza sumornih ekonomskih podataka koji su potkopali poverenje investitora i ometali napore Pekinga da podstakne snažan oporavak posle Covida. Bruto domaći proizvod povećao se za samo 0,8 odsto u drugom kvartalu u odnosu na prethodna tri meseca. Prošlog meseca, Politbiro Komunističke partije priznao je da oporavak ostvaruje „spor napredak“.
Što je još nezgodnije, s obzirom da Peking pokušava da povrati veru ograničenim merama podsticaja, određene teme su tabu, kao što je deflacija.
Indeks cena proizvođača u Kini opao je osam meseci zaredom od oktobra, dok je godišnja inflacija potrošača u junu dostigla dvogodišnji najniži nivo od nultog rasta. Ekonomisti Citygroup-a kažu da su cene osnovnih roba, koje uklanjaju nestabilne troškove hrane i energije, već ušle u „zonu deflacije“ zahvaljujući slaboj potražnji potrošača.
Ipak, visoki zvaničnici državnog zavoda za zvaničnu statistiku i centralne banke odbacili su mogućnost deflacije. „Deflacija ne postoji i neće postojati u Kini“, rekao je prošlog meseca Fu Linghui, portparol Nacionalnog biroa za statistiku.
U odgovoru na ovaj bizarni obračun, Albert Edvards je ispravno istakao da „Kada se ovo desi, to vrišti kriza“ i podseća čitaoce na njegov nedavni članak u kome se govori upravo o tome: da je Kina sada u deflaciji.
A ono što ga čini još nezgodnijim je to što za samo nekoliko minuta (zapadni) ekonomisti očekuju da će Kina izvestiti da je zvanično u deflaciji kada otkrije da je njen CPI za mesec jul pao na negativan nakon štampanja, sa 0,0% prošlog meseca, najniži nivo u poslednje dve godine…
… mada pošto je ovo Kina, izgledi su da će CPI biti jedva pozitivan i da će sve biti u redu… ili ćemo u suprotnom videti mnogo ućutkanih kineskih ekonomista, analitičara i stratega.
