Najnovija akcija kineskih vlasti zbog sve dramatičnijih suša u zemlji između ostalog dokazuje mogućnost manipulacije vremenskim prilikama.
S obzirom da se kinesko vodosnabdevanje brzo pogoršava do katastrofalnih nivoa – nešto što bi moglo imati duboke posledice na globalno tržište hrane, energije i materijala – zvaničnici u jugozapadnoj provinciji Sečuan rasporedili su dva džinovska drona za zasijavanje oblaka u nadi da će preokrenuti strašnu situaciju što sada utiče na proizvodnju hidroenergije.
Bespilotne letelice Ving Loong-2H postavljaju šipke srebrnog jodida tokom četvorosatnih letova kako bi stvorili „veštačku kišu“.
NAJNOVIJA EPIZODA PODKASTA MARIO ZNA! GOST NOVINAR VEČERNJIH NOVOSTI I PISAC DRAGA VUJIČIĆ
Taj potez dolazi pošto skoro polovina zemlje pati od rekordnog toplotnog talasa, prema njegovom Nacionalnom centru za klimu – koji je uticao na sposobnost provincije Sečuan da isporučuje hidroenergiju gradovima poput Đangsua i Šangaja, koji se nalaze udaljeni više od 1.000 milja, prenosi Insajder .
Da bi se situacija poboljšala, dve bespilotne letelice raspoređene u četvrtak će na kraju pokriti oblast u Sečuanu koja se prostire na 2.317 kvadratnih milja, prema državnoj CCTV. Operacija zasijavanja oblaka biće obavljena do ponedeljka.
People’s Daili u vlasništvu Komunističke partije takođe je objavio vest.
China on Thursday used its self-developed Wing Loong-2H UAV to assist fight against drought in SW China’s Sichuan. The drone ignited 20 silver iodide flame bars during its 4-hour flight to create "artificial rain" for the drought-hit region. pic.twitter.com/BhMkuWm0GW
— People's Daily, China (@PDChina) August 26, 2022
Od početka meseca, hidroelektrane u Sečuanu bile su prinuđene da rade ispod 50% normalnog kapaciteta, što je dovelo do nestanka struje u pokrajini i primoralo kompanije poput Tojote i dobavljača Epla Fokskon da obustave rad , navodi Caikin .
U nekim slučajevima, nivoi podzemnih voda su postali toliko niski da su se podzemni vodonosni slojevi urušili – izazivajući fenomen koji se zove sleganje zemljišta , što može dovesti do urušavanja tla na velikim površinama, što u nekim slučajevima čini vodonosni sloj neupotrebljivim u budućnosti.
Suša je takođe oštetila useve i ugrozila jesenju žetvu, primoravajući Kinu da se takmiči za izvoz na već napuhanom tržištu. Kao što smo primetili ranije ove nedelje, 60% kineske pšenice, 45% kukuruza, 35% pamuka i 64% kikirikija dolazi iz rizične Severnokineske ravnice – gde, na primeru pšenice, njihov godišnji proizvodnja od više od 80 miliona tona je u rangu sa godišnjom proizvodnjom Rusije, dok je njihovih 125 miliona tona kukuruza skoro 3 puta više od predratne proizvodnje u Ukrajini.
Da bi se održale ove žetve, voda se pumpa na farme brže nego što priroda može da je dopuni. Prema satelitskim podacima, između 2003. i 2010. godine, severna Kina je izgubila onoliko podzemnih voda koliko Peking godišnje potroši – ostavljajući poljoprivrednike da se bore da pronađu nove izvore.
