Procenjuje se da više od 100.000 trenutno živi u Švedskoj bez dozvole
Švedska vlada nastoji da suzbije ilegalnu imigraciju uvođenjem obaveznog zahteva za javne institucije da prijave slučajeve kada dođu u kontakt sa migrantima u neregularnoj situaciji usred izveštaja da više od 100.000 ljudi živi u zemlji ilegalno.
Na konferenciji za novinare u četvrtak , švedska ministarka za migracije Marija Malmer Stenergard najavila je da će zaposleni u javnim institucijama uskoro biti u obavezi da obaveste vlasti o susretima sa ilegalnim imigrantima i da će se suočiti sa kaznenim merama ako se ne povinuju.
„Predlog za obavezno prijavljivanje ilegalaca u javnom sektoru može da se suprotstavi društvu u senci“, rekla je Stenergard novinarima.
Ona je objasnila da je taj potez „važan korak u promeni paradigme koju sadašnja vlada sprovodi u politici migracija“.
Državne službe koje bi mogle biti prinuđene da prijave ilegalne imigrante mogle bi uključivati centre za zapošljavanje, službe socijalne zaštite i biblioteke, iako neke institucije mogu biti izuzete.
Desničarska vlada je bila nemilosrdna u svojim imigracionim reformama od dolaska na vlast u septembru prošle godine
„Zdravstvene službe mogu biti izuzete od obaveze prijavljivanja ilegalnih imigranata; još nije jasno da li će i škole biti izuzete“, rekao je Stenergard.
Oni za koje se utvrdi da se ne pridržavaju zahteva za prijavljivanje mogli bi se naći u nevolji.
„Danas imamo pravila o nedoličnom ponašanju, a to bi mogao biti građanski postupak u kojem su uključene novčane kazne. Ali istražitelj mora da gleda šta je razumno i prikladno u smislu posledica“, rekao je ministar.
Ona je dodala da su planovi neophodni za obračun sa oko 100.000 osoba koje trenutno žive u Švedskoj bez dozvole.
Oni koji su kritični prema planu tvrde da bi takav potez mogao odvratiti pojedince od traženja pomoći od vlasti i pogoršati „društvo u senci“ koje ministarkq želi da iskoreni.
Pored predloženih zahteva za izveštavanje, vlada desnog centra, koju podržavaju desničarske Švedske demokrate, planira da proširi upotrebu biometrijskog skrininga, uključujući korišćenje otisaka prstiju i prepoznavanje lica, kako bi pojačala proveru ljudi koji već žive u država.
Vlasti veruju da potreba za suzbijanjem rastućeg sukoba bandi nadmašuje zabrinutost koju mnogi imaju zbog invazije na privatnost
„To može uključivati uzimanje i čuvanje otisaka prstiju i fotografija u više slučajeva i na duži vremenski period“, objasnio je Kristijan Karlson, portparol za migracije suvladivih Demohrišćana.
Nasumične imigracione provere, koje trenutno nisu dozvoljene u zemlji, takođe mogu biti uvedene.
Pored toga, rokovi važenja naloga za proterivanje, koji trenutno traju četiri godine, mogli bi da budu ukinuti, a vlada takođe istražuje mogućnost uvođenja zabrana ponovnog ulaska u zemlju.
Očekuje se da će planovi proći kroz proces konsultacija pre nego što budu zvanično predstavljeni u januaru, a konačni izveštaj se očekuje u septembru sledeće godine.
