Kolaps Zelene agende? Zeleni dogovor EU ostaje bez finansija
Evropska komisija je procenila troškove Zelenog dogovora. To je 620 milijardi evra. EK je izdvojila 82,5 milijardi evra.
Nefinansirani Green New Deal
EU konačno ima sporazum o Zelenom dogovoru. Međutim, Eurointelligence izveštava da je posao uglavnom ostao bez finansija.
Ako moramo da ukažemo na jednu tragičnu grešku u savremenoj istoriji evropskih integracija, to je trenutak u vreme krize evra kada su proevropljani odustali od evroobveznica i fiskalne unije. Umesto toga, prihvatili su Angelu Merkel kao svog novog uzora, glavnog pragmatičara. Ono što je njihovu nevolju učinilo još tragičnijom bila je pogrešna ideja da su oni posedovali pametan i pravilan mehanizam finansiranja, koji je doveo do programa reosiguranja za slučaj nezaposlenosti, a kasnije i fonda za oporavak.
FAZ nam jutros kaže zašto ova strategija ne funkcioniše. Komisija je navela cifru o godišnjim troškovima Zelenog dogovora, ogromnih 620 milijardi evra. Sama Komisija je za to izdvojila samo 82,5 milijardi evra, preko fonda za socijalnu klimu. Možete dodati koji evro tu i tamo iz raznih drugih izvora, ali ovo se neće realizovati. Tijeri Breton je želeo sredstva od 350 milijardi evra finansirana iz duga za zelene investicije, kako bi odgovarala veličini američkog zakona o smanjenju inflacije. To bio težak zadatak. Ali ovo su stopirale države članice.
Kada je EU pokrenula fond za oporavak 2020. bio je izražen skepticizam u vezi sa tim da li bi on mogao da formira plan za buduće kreditiranje. U EU jednostavno ne postoji konsenzus za održavanje finansijskog instrumenta koji na kraju obezbeđuju same države članice. Ono što takođe ne pomaže je to što finansijska tržišta ne daju vrhunske procene duga koje je izdala EU iz jednostavnog razloga što on nije suveren. Možete spakovati gomilu hipoteka u kolateralnu dužničku obavezu. Ali ne možete prepakovati ili reklasifikovati državni dug. Ono što karakteriše suverenog zajmoprimca je moć prikupljanja sredstava putem poreza. Sve dok se EU oslanja na ljubaznost država članica, nije u poziciji da finansira neke od ovih gigantskih programa. Ono što EU treba, usuđujemo se da kažemo, jeste evroobveznica. U suprotnom, mora da prizna da zbog nedostatka sredstava ne može da uradi onoliko koliko želi.
Zeleni dogovor nije jedini nefinansirani program. U istoj kategoriji je i projekat koji ima veću geopolitičku ulogu u EU. Pored toga, tu su i troškovi rekonstrukcije Ukrajine, koje Komisija procenjuje na 384 milijarde evra godišnje.
Pošto ne postoji način da to finansiraju iz sopstvenih sredstava, verujemo da je to trnovit put. Nema nagrada za pogađanje gde će ovo odvesti finansiranje Zelenog dogovora.
Sporazum EU o klimi finansira se sa 13 odsto. Kako će to funkcionisati?
👉 🇺🇲🏳️🌈 SAD: 40% studenata univerziteta se identifikuje kao LGBTQ
https://t.co/65b1hyKkHb— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 10, 2023
Ponovo se pojavljuje ideja o evroobveznicama
Osnivač Eurointelligence Volfgang Minhau komentariše „Ono što EU treba, usuđujemo se da to kažemo, jeste prava stvar: evroobveznica“.
On želi sjedinjene budžete i Sjedinjene Evropske Države. On takođe uviđa probleme i ne obmanjuje.
Evro ima fatalni nedostatak, a osim slobode kretanja, EU je uglavnom promašaj. Previše je kulturoloških razlika, razlika u pravilima rada, razlika u produktivnosti itd., da bi evro ikada mogao da funkcioniše. Italijanski bankarski sistem je nesolventan, a severne države na čelu sa Nemačkom ne žele da spasu Italiju ili Grčku, od kojih nijedna ionako nije pripadala EU prema budžetskim pravilima.
Francuski predsednik Emanuel Makron želi evropsku vojsku. Nemačka ne želi. Zašto se mučiti kada su SAD spremne da plate odbranu Evrope ogromnim ubrizgavanjem gotovine i opreme Ukrajini dok Nemačka samo malo pomaže.
Nemačka ne finansira NATO, neće finansirati vojsku i neće uložiti svoj deo od 384 milijarde evra godišnje za rekonstrukciju Ukrajine. Nemačka neće prstom mrdnuti da pomogne južnoj Evropi.
Prvo se moraju promeniti stavovi
EMU, Evropska monetarna unija, je savez 20 evropskih država koje pripadaju Evropskoj uniji i koje su uvele zajedničku valutu, evro.
Svaka od tih nacija bi morala da pristane na evroobveznicu. Jednoglasni dogovor da se mnogo toga promeni je sam po sebi fatalna mana u izgradnji evra.
U međuvremenu, jedna veličina ne odgovara svima kada je u pitanju politika kamatnih stopa, i nikada neće, sve dok Italija, Nemačka, Francuska i Španija ne budu imale slična pravila rada, pravne sisteme, imovinska prava, produktivnost i poreske strukture.
Osnivači evra su mislili da će se stavovi približiti kada evro bude uspostavljen. Nisu i neće. Francuska ima pravo veta na poljoprivrednu politiku i to se takođe neće promeniti.
Zanimljivo je da se ova ideja pojavila juče u vezi sa BRIKS savezom. Kladim se da većina to nije primetila. Hajde da pogledamo.
BRICS valuta podržana zlatom i svrgavanje dolara
Thorsten Polleit, glavni ekonomista u Degussa, rekao je: „Da bi nova valuta bila dobra kao zlato, zaista zdrava valuta, ona mora biti konvertibilna u zlato na zahtev. Nisam siguran da li je to ono što Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika imaju na umu“.
Mark Čendler, generalni direktor Bannockburn Global Forex-a, rekao je za Kitco „Razgovor o valuti BRICS-a sa zlatom izgleda kao eho komora. Oni nemaju zlata da smisleno podrže valutu. Zar nismo ništa naučili iz iskustva EMU o monetarnoj uniji bez fiskalne unije. Ja sam duboko skeptičan“.
Šta tačno Brazil, Rusija, Indija i Kina imaju zajedničko osim želje da pobegnu od dolara?
Lista proširenja BRIKS-a
Bloomberg izveštava da je lista proširenja BRIKS-a sada do 19 članica.
Južna Afrika se pridružila 2010. To je sigurno imalo smisla, zar ne?
Saudijska Arabija i Iran su zvanično zatražili da se pridruže. Druge zemlje koje su izrazile interesovanje su Argentina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir, Egipat, Bahrein i Indonezija, zajedno sa dve neotkrivene zemlje iz istočne Afrike i jedna iz zapadne Afrike.
Možda mogu smisliti način da izbegnu SWIFT, konstrukciju plaćanja u dolarima koja otežava izbegavanje američkih sankcija. Ako je tako, navijaću, i to će biti od koristi. Ali EU je objavila takve planove i nije uspela.
„Upotreba američkog dolara će prirodno opasti ako i kada se tržišta u razvoju konačno pojave, a BRIKS neće imati mnogo posla s tim? Jednostavno će biti više prekogranične trgovine“.
Koliko bilo koja od ovih nacija trguje jedni sa drugima?
To je trik pitanje jer nacije ne trguju, već pojedinci.
Ipak, u nedavnom saopštenju iz Rusije pominje se „trgovinska valuta“. Šta to uopšte znači?
Hajde da vidimo detalje o tome kako će ovo funkcionisati u praksi, da li je valuta konvertibilna na zahtev, kolika je zlatna podrška i ko može da je koristi.
Neprekidno rastući bilioni dolara godišnje zahtevaju borbu protiv klimatskih promena
Imajte na umu da elite izražavaju sve veće potrebe od biliona dolara godišnje za borbu protiv klimatskih promena
Ekspertska grupa pod okriljem UN procenjuje da investicije moraju dostići red od 1 bilion dolara godišnje do 2030. da bi se odgovorilo na krizu klime i biodiverziteta.
Oksfam je procenio da će u istom vremenskom periodu biti potrebno 3,9 biliona dolara godišnje za borbu protiv siromaštva, nejednakosti i klimatskih promena.
Svetska banka je procenila da je potrebno 4 biliona dolara godišnje za izgradnju infrastrukture za ovo.
To je samo 8,9 biliona dolara godišnje do 2030. godine, 7-godišnji trošak od 62,3 biliona dolara. Ko će to finansirati?
Nemačka se okreće protiv Zelenog novog dogovora
Bez evroobveznice, ne očekujte da će 20 nacija koje imaju malo toga zajedničkog osim blizine da urade mnogo toga na ujedinjen način.
