Konzervativni kardinali pozivaju papu Franciska da razjasni blagoslove za gej parove
Pet istaknutih kardinala izazvalo je papu Franciska da razjasni očigledne nejasnoće u svom učenju u vezi sa temama kao što su blagoslovi za gej parove, rukopoloženje žena i autoritet biskupskog sinoda.
Kardinali su prvobitno predstavili svojih pet „dubia“ (crkvena reč za formalna pitanja ili sumnje) u pismu papi Francisku od 10. jula, na koje je on odmah odgovorio u pismu od sledećeg dana.
U pitanju su nemački kardinal Valter Brandmiler, predsednik Papskog komiteta za istorijske nauke; američki kardinal Rejmond Berk, bivši šef najvišeg suda Vatikana; kardinal Džozef Zen, bivši biskup Hong Konga; kardinal Huan Sandoval, bivši nadbiskup Gvadalahare; i gvinejski kardinal Robert Sarah, bivši prefekt Vatikanskog dikasterija za bogosluženje.
Vatikanski veteran Sandro Magister rekao je da je papin brz odgovor kardinalima najverovatnije napisao njegov prijatelj od poverenja i duhovni pisac, otac Viktor Manuel Fernandez, koji je nedavno imenovan prefektom doktrinarne kancelarije Vatikana.
Kao odgovor na papino pismo od 11. jula, pet kardinala je preformulisalo svoja pitanja, insistirajući da pontifik nikada nije odgovorio na pitanja koja su postavili. U novoj formulaciji, kardinali traže da papa jednostavno odgovori sa da ili ne.
U svom prvom pitanju, kardinali pitaju da li „kulturne i antropološke promene našeg vremena treba da podstaknu Crkvu da uči suprotno od onoga što je uvek propovedala“, kao što su neki prelati nedavno predložili.
Pitanje verovatno potiče iz izjava jezuitskog kardinala Žan-Kloda Holeriha, koji je tvrdio da Crkva treba da ažurira svoje učenje o gej seksu kako bi išla ukorak sa savremenim kulturnim razvojem.
Evropska komisija označila mrežu X (Tviter) kao sredstvo ruske propagandehttps://t.co/l3oPHFZ5PM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 4, 2023
„Verujem da sociološko-naučna osnova ovog učenja više nije tačna“, rekao je Holerih 2022. godine, pozivajući na jednoobrazno učenje Crkve o homoseksualnim odnosima.
Holerihovu izjavu ponovio je kardinal iz San Dijega Robert MekElroj, koji je na sličan način predložio prepisivanje katoličkog katihizisa kako bi se omogućilo veće moralne slobode za gej seks.
U svom prvobitnom odgovoru na sumnju kardinala, Francisko je rekao da Crkva mora „stalno razlikovati između onoga što je neophodno za spasenje i onoga što je sekundarno ili manje direktno povezano sa ovim ciljem“, sugerišući da bi se određena učenja mogla promeniti tokom vremena.
Drugo pitanje kardinala odnosilo se na legitimnost crkvenih blagoslova za gej parove, praksu koju je vatikanska doktrinarna kancelarija već formalno isključila.
Ipak, u svom odgovoru, papa Francisko nikada nije izričito odgovorio na sumnju, sugerišući umesto toga da ako bi se takav blagoslov dao, trebalo bi da bude jasno da taj blagoslov nije uporediv sa sakramentom braka.
Ova dvosmislenost navela je nekoliko mejnstrim medija da tvrde da je Francisko sada provizorno otvorio vrata za crkvene blagoslove gej parova.
U svom prvobitnom odgovoru na ovo pitanje iz 2021. godine, doktrinarna kancelarija Vatikana (CDF) izdala je dokument u kome se izjavljuje da Crkva nema ovlašćenja da blagosilja homoseksualne zajednice, dodajući da sam Bog „ne i ne može blagosloviti greh“.
Blagoslovi zahtevaju i „ispravnu nameru onih koji učestvuju“ i „da ono što je blagosloveno bude objektivno i pozitivno naređeno da primi i izrazi blagodat, prema zamislima Božijim upisanim u stvaranje“, navodi se u tekstu koji je objavljen uz izričito odobrenje pape Franciska.
Iz tog razloga, nije dozvoljeno davati blagoslov vezama koje uključuju „seksualnu aktivnost van braka“, pisalo je, „kao što je slučaj sa zajednicama između osoba istog pola“.
Blagoslov za takvu zajednicu bio bi „odobrenje i podsticanje izbora i načina života koji se ne mogu prepoznati kao objektivno uređeni otkrivenim Božjim planovima“, kaže se u njemu.
Prema Katekizmu Katoličke crkve, homoseksualne osobe su „pozvane na čednost“.
„Vrlinama samosavladavanja koje ih uče unutrašnjoj slobodi, ponekad uz podršku nezainteresovanog prijateljstva, molitvom i svetotajinskom blagodati, oni mogu i treba da se postepeno i odlučno približavaju hrišćanskom savršenstvu“, navodi se.
Papa Francisko je u svom odgovoru od 11. jula rekao kardinalima da nije dobro „plašiti se“ pitanja koja ljudi postavljaju, na šta su kardinali odgovorili da to „nije iz straha od dijaloga sa ljudima našeg vremena, niti o pitanjima koja bi nam mogli postaviti” što ih je navelo da izraze svoju zabrinutost.
Umesto toga, to su učinili zato što „postoje pastiri koji sumnjaju u sposobnost Jevanđelja da preobrazi ljudska srca i na kraju im ne predlažu više zdravu doktrinu, već ’učenja prema njihovim sopstvenim željama‘“.
U otvorenom pismu katoličkim vernicima objavljenom 2. oktobra, kardinali su dodali da su papi izrazili zabrinutost „s obzirom na različite izjave visoko postavljenih prelata“, koje su „otvoreno u suprotnosti sa stalnom doktrinom i disciplinom crkve“.
Ove izjave, koje Rim nije jasno opovrgnuo, „stvorile su i nastavljaju da stvaraju veliku zabunu i zabludu među vernicima i drugim osobama dobre volje“, rekli su oni.
„S obzirom na težinu pitanja dubie, posebno s obzirom na skoru sednicu Arhijerejskog sabora, smatramo da je naša dužnost da vas, verne, obavestimo kako ne biste bili podložni zabuni, greškama i obeshrabrenju već se možete moliti za vaseljensku Crkvu, a posebno za rimskog Pontifiksa, da se Jevanđelje sve jasnije podučava i da se sve vernije sledi“, zaključili su oni.
