Kraj suvereniteta nacija? UN će potpisati „Pakt budućnosti“ za 60 dana
U septembru će 79. Generalna skupština Ujedinjenih nacija biti domaćin dugo očekivanog „Samita budućnosti“ na kojem će nacije potpisati „Pakt budućnosti“, što predstavlja veliki korak ka stvaranju svetske vlade.
Dok se Ujedinjene nacije pripremaju za 79. zasedanje Generalne skupštine UN, čini se da šira javnost opasno ne zna za planove UN za „Samit budućnosti“. Očekuje se da će na samitu države članice proglasiti „planetarnu vanrednu situaciju“ kao deo takozvanog „Pakta za budućnost“.
Iako je Generalna skupština UN-a godišnji sastanak, ovogodišnji skup je jedinstven zbog dodavanja Samita budućnosti, koji će se održati u Njujorku 22. i 23. septembra. Samit je u pripremi od najmanje 2022. godine nakon ponovljenih poziva generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da preusmeri finansijska sredstva kako bi se brzo ispunili ciljevi Agende 2030 koje su UN postavile 2015. godine.
U septembru 2021. godine, generalni sekretar je objavio svoj izveštaj, Naša zajednička agenda, koji je pozvao na ubrzanje sprovođenja Ciljeva održivog razvoja i obaveza sadržanih u Deklaraciji UN75. Naša zajednička agenda je takođe pozvala na Samit budućnosti kako bi se „stvorio novi globalni konsenzus o tome da se pripremimo za budućnost koja je puna rizika, ali i prilika“.
Na veb-stranici Samita budućnosti piše da će ishod Pakta za budućnost biti „svet – i međunarodni sistem – koji je bolje pripremljen da se nosi sa izazovima sa kojima se sada suočavamo“. Pakt za budućnost će verovatno biti još jedan deo pomeranja ka svetu kojim će upravljati neizabrani političari internacionalisti.
Tokom Samita budućnosti, zemlje članice UN će takođe verovatno glasati za radikalnu promenu same UN — što neki nazivaju UN 2.0 — i same prirode načina na koji nacionalne države donose odluke u vezi sa budućnošću planete.
Kamala Haris predlaže da mladi ljudi možda ne bi ni trebalo da imaju decu zbog “klimatskih promena” https://t.co/Vb1vG4e1JA
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 29, 2024
UN su takođe nedavno objavile svoj plan za potpisivanje „Globalnog digitalnog dogovora“ na Samitu budućnosti. Navedena svrha GDC-a je „uspostavljanje inkluzivnog globalnog okvira, ključnog za akciju više zainteresovanih strana koja je potrebna za prevazilaženje digitalnih i inovacijskih podela“. UN tvrde da će ovaj sporazum pomoći u unapređenju „otvorene, slobodne, bezbedne i digitalne budućnosti za sve, usredsređene na ljude“ dok će pomoći u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja.
Iako su vesti o Samitu budućnosti i Paktu za budućnost počele da se uvlače u nezavisni medijski prostor, šira javnost još uvek nije upoznata sa ovim podacima i implikacijama dogovora o kojima se razgovara.
Džefri Saks: advokat svetske vlade
Uprkos neznanju javnosti, Samit budućnosti je sve popularniji u akademskim krugovima. Na primer, ekonomista Džefri Saks nedavno je objavio članak o Samitu, veličajući vrline napora UN. Saks je možda poznat čitaocima zbog njegovog predsedavanja Lancet-ovom komisijom za COVID-19 između 2020. i 2022. godine, pozicije koju je koristio da dovodi u pitanje izvor panike COVID-19. U martu 2023, Saks je takođe svedočio pred Kongresom SAD u vezi sa finansiranjem istraživanja povećanja funkcije i „teorije curenja u laboratoriji“. Bio je istaknut u alternativnim medijima, uključujući Džimija Dora i Rasela Brenda.
Međutim, Saks je dugo bio zagovornik UN i njihovih ciljeva održivog razvoja. Saks je direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija. Takođe treba napomenuti da je Univerzitet Kolumbija dom originalnog pokreta tehnokratije. Saks je takođe predsednik Mreže UN za rešenja za održivi razvoj i bio je specijalni savetnik generalnog sekretara UN od 2001. do 2018. Takođe je savetovao prethodnog generalnog sekretara UN Ban Ki Muna.
Stoga ne treba da čudi što se 21. juna Saks zalagao za Samit budućnosti i sistem svetske vlade. Naravno, poziv na svetsku vladu je formulisan u terminima poput „multilateralizma“, ali krajnji cilj je isti — kraj nacionalnih država i implementacija svetskog upravljačkog tela da utiče na nacionalnu politiku.
„Svetski geopolitički sistem ne pruža ono što želimo ili nam treba. Održivi razvoj je naš deklarisani cilj, što znači ekonomski prosperitet, socijalnu pravdu, održivost životne sredine i mir. Ipak, naša stvarnost je kontinuirano siromaštvo usred obilja, sve veće nejednakosti, produbljivanje ekoloških kriza i rat“, napisao je Saks.
Saks je nastavio tvrdeći da je Samit budućnosti fokusiran na rešavanje „skupa izazova bez presedana koji se mogu rešiti samo globalnom saradnjom“. Prema Saksu i tehnokratama u UN, „polikrizu“, ili višestruke, istovremene krize, ne može „rešiti nijedna država sama“.
U stvari, Saks savršeno jasno daje do znanja da se sa svoje pozicije zalaže za davanje više ovlašćenja UN za sprovođenje politike za ceo svet.
„U cilju reforme sistema UN, ključ je da se institucijama UN-a da više moći i da one budu reprezentativnije“, navodi on. Saks takođe ponavlja prethodne pozive za nove finansijske instrumente za finansiranje transformacije sveta, uključujući „novi sistem međunarodnih poreza“ na emisije CO2, brodarstvo, avijaciju i finansijske transakcije.
Ovaj cilj reforme međunarodnog finansijskog sistema za finansiranje SDG-a i Agende 2030 oponaša nedavne Guterešove izjave u kojima je pozvao na „novi trenutak Breton Vudsa“, pozivajući se na zloglasni međunarodni sporazum iz 1944. kojim je uspostavljen MMF. Sastanak u Breton Vudsu takođe je usvojio pravila za upravljanje monetarnim odnosima među nezavisnim državama, uključujući i zahtev da svaka nacija garantuje konvertibilnost svojih valuta u američke dolare.
Pored toga, dokument UN o Samitu budućnosti pod naslovom „Šta bi to donelo?“ poziva na „Globalni finansijski sistem koji funkcioniše za sve“.
„Transformisana međunarodna finansijska arhitektura je pogodna za svrhu, inkluzivnija, pravednija, reprezentativna, efektivna i otpornija, odgovorna je za današnji svet, a ne kako je izgledao posle Drugog svetskog rata. Ova arhitektura unapred ulaže u ciljeve održivog razvoja, klimatske akcije i buduće generacije.
Ovi pozivi odražavaju slične pozive upućene tokom „Samita za novi globalni finansijski pakt“ održanog u Parizu, u Francuskoj, juna 2023. Samit, koji je predvodio francuski predsednik Emanuel Makron, poželeo je dobrodošlicu 50 šefova država, predstavnika nevladinih organizacija i organizacija civilnog društva da razgovaraju o naporima da se resetuje međunarodni finansijski sistem kao deo kontinuiranog guranja ka Agendi 2030 i ciljevima Net Zero.
Francuska vlada je navela da je cilj skupa „izgradnja novog ugovora između [globalnog] severa i juga” koji će bolje opremiti nacije da se bore protiv siromaštva i klimatskih promena. Samitu su prisustvovali američki predsednik Džo Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, britanski premijer Riši Sunak i brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva. Pored šefova država, samit je, između ostalih, organizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Fondacije Bila i Melinde Gejts i Rokfelerove fondacije.
Stimson Center Connection
Jedna od organizacija sa sedištem u SAD koja pomaže u guranju propagande Samita budućnosti je Stimson centar, think tank koji sebe opisuje kao „nestranačku, neprofitnu“ organizaciju fokusiranu na analizu pitanja koja se odnose na međunarodni mir. Centar Stimson se fokusira na nuklearno širenje, upravljanje vodom i odgovore na humanitarne krize, uključujući navodnu klimatsku krizu. Centar takođe savetuje američke i međunarodne institucije.
Centar Stimson je osnovan 1989. godine i nosi ime po američkom advokatu i političaru Henriju L. Stimsonu. Služio je kao vojni sekretar pod predsednikom SAD Frenklinom Delano Ruzveltom 1940, vojni sekretar pod predsednikom Taftom i državni sekretar pod predsednikom Huverom. Prema Službi nacionalnih parkova, Stimson je takođe „imao direktnu kontrolu nad projektom Menhetn“, tajnim naporom vlade SAD da razvije nuklearno oružje.
Fondacija Rokfeler od 2020. godine snabdeva Stimson centar donacijama u vrednosti od stotine hiljada dolara. Iako nije u vezi sa njihovim radom na klimatskim promenama, Gejts fondacija je donirala skoro milion dolara Stimson centru 2008. godine.
Centar Stimson je bio dosledan promoter Samita budućnosti, uključujući pisanje stavova objavljenih na nejasnim veb lokacijama i održavanje virtuelnih konferencija o najnovijim dešavanjima.
Sredinom jula, Stimson centar je održao događaj pod nazivom „Američke perspektive i prioriteti za samit UN budućnosti“. U nacrtu skupa se navodi da je „potreba za inovativnim globalnim upravljanjem sada hitnija nego ikada da bi se bolje ispunile postojeće obaveze UN, kao što su ciljevi održivog razvoja, Pariski klimatski sporazum i principi Povelje UN“.
U diskusiji su učestvovali zvaničnici Centra Stimson, kao i Mišel Sison, pomoćnica američkog državnog sekretara za međunarodne organizacione poslove i dugogodišnja diplomata pri UN, i dr Ester Brimer, bivša pomoćnica državnog sekretara za poslove međunarodnih organizacija.
Tokom diskusije, Sison je istakao podršku vlade SAD Samitu budućnosti i ciljevima održivog razvoja UN.
„Takođe podržavamo nacrt Pakta budućnosti koji priznaje važnost napora UN za razvoj protokola za platformu za hitne slučajeve u slučaju daljih složenih globalnih šokova“, rekao je Sison.
Ovaj poziv na platformu za hitne slučajeve i proglašenje „Planetarnog vanrednog stanja“ jedan je od potencijalno najopasnijih aspekata Samita budućnosti.
Planetarni hitan slučaj
Verzija Pakta za budućnost bez nacrta govori o potrebi za „Platformom za hitne slučajeve“ koja bi se aktivirala u slučaju „takvog šoka koji ima uticaj na više regiona sveta“ i, prema UN, zahteva „koherentan, koordinisan i višedimenzionalan odgovor“.
Nacrt takođe tvrdi da bilo koja platforma za hitne slučajeve „ne bi bila stalna institucija ili telo“. UN takođe tvrde da bi „odluka o sazivanju platforme za vanredne situacije“ „u potpunosti poštovala suverenitet, teritorijalni integritet i političku nezavisnost država“.
UN nisu jedina organizacija koja promoviše ideju proglašenja vanrednog stanja na planeti. Organizacije povezane sa UN-om kao što je Komisija za upravljanje klimom (CGC) takođe se uključuju u zabavu.
Komisiju za upravljanje klimom sazvala je Maja Groff, članica Globalnog foruma upravljanja, sa širokim vezama sa tehnokratama, uključujući Rokfelerovu fondaciju, koji su pomogli u finansiranju rada CGC-a. Ovo ima savršenog smisla kada se setite da je 2023. godine Rokfelerova fondacija jasno stavila do znanja da je klimatska agenda njihov novi fokus. Stimson centar je takođe „bliski saradnik“ Komisije za upravljanje klimom.
Krajem novembra 2023., neposredno pre otvaranja Konferencije UN o klimatskim promenama COP28, Komisija za upravljanje klimom objavila je izveštaj pod nazivom Upravljanje našom planetarnom vanrednom situacijom. U ovom izveštaju, CGC nastavlja svoje zalaganje za ažuriranje naših ideja o upravljanju.
U dokumentu Upravljamo našom planetarnom vanrednom situacijom, u odeljku pod nazivom „Near-Term International Governance Innovations”, CGC ponovo kaže da UN treba da proglase planetarnu vanrednu situaciju.
„Zbog toga apelujemo na Generalnu skupštinu UN-a, na Samitu budućnosti 2024., da proglasi planetarnu vanrednu situaciju, priznajući da trostruka planetarna kriza predstavlja ozbiljan rizik za globalnu stabilnost i bezbednost, između ostalog, da bude pojačana sličnim izjavama tela i agencije sistema UN, regionalnih tela i nacionalnih i lokalnih vlada.“
Oni takođe ponavljaju pozive za „Platformu za hitne slučajeve“ na koju se poziva nulti nacrt Pakta o budućnosti. Izveštaj preporučuje sazivanje „Planetarne platforme za hitne slučajeve“ kako bi se rešile posledice klimatskih promena koje se brzo ubrzavaju.
Poziv za planetarnu hitnu pomoć možemo pratiti do zloglasne, ali opskurne grupe, Rimskog kluba. Izveštaj CGC-a iz novembra 2023. čak primećuje da je vera u „polikrizu“ „prepoznata u radu Planetarnog projekta za vanredne situacije Rimskog kluba“. Ova referenca na Rimski klub otkriva još jedan razlog zašto bi javnost trebalo da bude zabrinuta zbog pritiska na planetarnu vanrednu situaciju i tvrdnju o prelasku planetarnih granica
Rimski klub poziva na proglašenje vanrednog stanja na planeti od najmanje 2019. godine objavljivanjem njihovog „Planetarnog plana za vanredne situacije“. Izveštaj će biti ažuriran u avgustu 2020, nakon početka COVID1984. Plan za hitne slučajeve Rimskog kluba je opisan kao „mapa puta za vlade i druge zainteresovane strane da promene naša društva i ekonomije kako bi vratili ravnotežu između ljudi, planete i prosperiteta“.
Kao i sa nultim nacrtom Pakta za budućnost i izveštajem Komisije za upravljanje klimom iz 2023. godine, Rimski klub poziva nacije da proglase planetarnu vanrednu situaciju i usvoje Planetarni plan za vanredne situacije. Kažu da bi takav plan trebalo da bude „utemeljen na hitnoj potrebi da se najmanje prepolovi emisije gasova staklene bašte do 2030. godine“.
Ovi ekstremni pozivi za smanjenjem emisija gasova staklene bašte, posebno ugljenika, naveli su neke istraživače da zaključe da je vodeća filozofija Rimskog kluba zapravo vera u eugeniku, maskirana lažnom ekološkom agendom. Razumevanje istorije organizacije može dati neke naznake.
Rimski klub je osnovan 1968. godine i odigrao je glavnu ulogu u razvoju poznatijeg Svetskog ekonomskog foruma (WEF). Na 50. godišnjicu WEF-a, organizacija se osvrnula na njihovu istoriju i primetila da je na sastanku 1973. Aurelio Pečei, italijanski industrijalac koji je zajedno sa Aleksandrom Kingom osnovao Rimski klub, izneo govor o svojoj sada već ozloglašenoj knjizi „Granice rasta“. Aleksandar King je takođe bio odgovoran za naknadni izveštaj objavljen 1991. pod nazivom „Prva globalna revolucija“. Ovaj kontroverzni izveštaj uključuje deo pod nazivom „Zajednički neprijatelj čovečanstva je čovek“, koji sadrži ovaj često citirani odeljak:
„U potrazi za novim neprijateljem koji bi nas ujedinio, došli smo do ideje da bi zagađenje, pretnja globalnog zagrevanja, nestašica vode, glad i slično odgovarali ovome. U svojoj sveukupnosti i u svojim interakcijama ovi fenomeni zaista predstavljaju zajedničku pretnju koja zahteva solidarnost svih naroda. Ali, označavajući ih kao neprijatelja, upadamo u zamku na koju smo već upozorili, odnosno pogrešno shvatanje simptoma za uzroke. Sve ove opasnosti su uzrokovane ljudskom intervencijom i jedino se promenjenim stavovima i ponašanjem mogu prevazići. Pravi neprijatelj je, dakle, samo čovečanstvo.“
Šta dolazi nakon samita budućnosti?
Kao što primećuje Michele Sison u svojoj prezentaciji centra Stimson, globalistički sastanci se nadovezuju jedan na drugi, dodajući nove delove tehnokratskoj državi, malo po malo. Kao takav, uprkos važnosti Samita budućnosti, to neće biti poslednji pokušaj da se čovečanstvo gurne ka jednoj svetskoj vladi.
„Samit budućnosti je korak, to je važan korak, to je samo jedan korak u kontinuitetu napora da se popune praznine i učini UN efikasnijim u rešavanju ovih izazova“, rekla je Sison.
Sison takođe napominje da će se rad na pretvaranju UN u svetsku vladu nastaviti budućim sastancima, uključujući Drugi svetski samit za društveni razvoj.
„Drugi svetski samit za društveni razvoj“ trebalo bi da se sastane 2025. godine, skoro 30 godina nakon prvog Svetskog samita za društveni razvoj u Kopenhagenu, Danska. UN kažu da samit 2025. „ima za cilj da osnaži podršku obavezama preuzetim u Kopenhagenu“ i unapredi Agendu UN-a za održivi razvoj 2030.
Jedno je jasno, Samit budućnosti, Pakt za budućnost i Deklaracija o vanrednom stanju na planeti zahtevaju više pažnje. I brzo. U suprotnom, slobodoumni ljudi sveta će biti u istoj poziciji u kojoj smo se često nalazili – osvrćući se na prošlost uz pomoć retrospektiva, želeći da smo obratili pažnju pre nego što je bilo prekasno da zaustavimo napredak tehnokratske države.
Ako želimo smisleno da izazovemo Stimson centar, Rokfelerovu fondaciju, Gejts fondaciju, Ujedinjene nacije, Svetski ekonomski forum i mnoge druge pipke ove hobotnice vlade u senci, moramo da širimo ovo znanje što je dalje moguće, što brže možemo.
Sa manje od 60 dana do Samita budućnosti UN-a i potencijalnog proglašenja vanrednog stanja na planeti, moramo učiniti sve što možemo da edukujemo javnost o ovom sastanku i opasnostima koje on predstavlja za nacionalni suverenitet, a time i individualni suverenitet.
Osim obrazovanja masa, moramo se pripremiti i za potencijal da „Veliko resetovanje“, Agenda 2030 i 4. industrijska revolucija koju predlažu UN i WEF kabala postanu stvarnost u nekom obliku. Ovo ne znači da treba da „odustanemo“ i da svoje slobode prepustimo tehnokratama. Umesto toga, treba da priznamo da izborna politika i glasanje za predsedničke marionete neće dovesti do veće slobode u našem životu ili za buduće generacije. Zajedno možemo stvoriti lepši svet za koji znamo da je moguć.
