Krize hrane, goriva i inflacije potiču iz globalističkih politika
Globalne elite napustile su Davos prošle nedelje nakon što su se borile sa rešenjima za duboke krize sa kojima se svet suočava. Otišli su kao što su i stigli, nesvesni da su krize u potpunosti oni sami napravili.
Uzmimo npr energiju, gde je nestašica dovela do najviših cena benzina u istoriji SAD i Velike Britanije i do podsticanja siromaštva koje pogađa milione ljudi. Da nije bauka klimatskih promena – decenijama jedna od centralnih preokupacija globalista – svetska energetska situacija bi bila radikalno drugačija.
Kanadski katranski pesak ne bi bio demonizovan i zemlja bi izgradila cevovod Keystone XL i druge cevovode za transport sve veće količine energije širom kontinenta a i šire.
Postrojenja za tečni prirodni gas na atlantskim i pacifičkim obalama Azije, Amerike i Evrope bila bi izgrađena za otpremu i prijem prirodnog gasa.
Politike „neto nule“ ne bi osakatile finansiranje novih postrojenja za fosilna goriva. Porezi na ugljenik ne bi učinili energiju sve skupljom.
Na isti način na koji su Sjedinjene Države brzo postale najveći svetski izvoznik nafte i gasa nakon što je Trampova administracija smanjila klimatske propise, Evropa bi bila preplavljena energijom da su ukinute zabrane frakiranja i razvoja fosilnih goriva na moru kako bi se omogućio razvoj ogromnih rezervi nafte i gasa. Umesto nestašice goriva, Evropa bi iskusila obilje goriva.
Globalisti koji guraju politiku klimatskih promena govore nam da nema izbora ako želimo da planeta bude spasena od katastrofe u narednim decenijama, ako ne i vekovima. Ono što nam ne govore je da su njihova proročanstva o propasti zasnovana na kompjuterskim klimatskim modelima, a svi su se do danas pokazali lažnim.
Nijedna tvrdnja – da li će se arktičke ledene kape otopiti ili će populacija polarnih medveda opasti ili da će se učestalost tornada povećati – nije materijalizovana. Razumni ljudi mogu osporiti da li će se proročanstva o propasti ostvariti u budućnosti. Razumni ljudi ne mogu osporiti da su odluke globalista da unište slobodno tržište stvorile današnju energetsku krizu.
Uprkos politici globalista o klimatskim promenama, ugljen-dioksid u atmosferi – koji sada iznosi 400 delova na milion – dostigao je rekordne nivoe. Ovo je bila blagodat za planetu jer je CO2—poznat i kao prirodno đubrivo—proizveo je obilje odličnih useva. Australija izveštava o rekordnim usevima pšenice, ječma i repice i skoro rekordnom rodu sirka. Indija, drugi najveći proizvođač pšenice na svetu, ove godine očekuje rekordan izvoz. Brazil očekuje rekordni prinos kukuruza. Rusija će, sa još jednom rekordnom žetvom, biti najveći svetski izvoznik pšenice.
Ipak, glad je u porastu. Ujedinjene nacije upozoravaju da smo usred „globalne krize hrane“ u kojoj je „44 miliona ljudi u 38 zemalja u vanrednom stanju gladi“. I ovde je odgovornost na globalističkim politikama koje hranu čine nedostupnom.
Dominantan doprinos gladi su poremećaji u lancu snabdevanja uzrokovani odlukom globalista da napuste tradicionalne odgovore na pandemije u korist eksperimentalnog zatvaranja većeg dela svetske ekonomije. Haos i troškovi ove odluke vlada da primene svoju teoriju o blokadi usled COVID-19 preokrenuli su svetske sisteme distribucije hrane i podigli cenu hrane. Inflacija stvorena kada su vlade štampale novac za podršku industrijama i pojedincima koji nisu bili na poslu tokom karantina onda je učinila cene hrane još većim.
Pogoršanje poremećaja u lancu snabdevanja bila je odluka globalista da produže rat Rusije i Ukrajine tako što će Ukrajini obezbediti milijarde u naoružanju, što je odstupanje od prethodne norme pritiska na zaraćene strane da reše svoje nesuglasice pregovorima. Kao rezultat toga, poljoprivredna proizvodnja u Ukrajini, nekada poznata kao žitnica Evrope, propala je, pri čemu je proizvodnja pšenice opala za 44 odsto, a kukuruza za 39 odsto.
Razumni ljudi mogu osporiti da li su zapadne vlade bile mudre u sprovođenju i finansiranju blokada ili u produžavanju rata Rusije i Ukrajine, ali ne mogu osporiti da su njihove akcije podstakle povećanje gladi koju svet danas doživljava.
Globalisti mogu verovati da je svetu potreban njihov novi svetski poredak. Ali oni takođe predstavljaju primer izreke da je put u pakao popločan dobrim namerama.
