KUDA SVE OVO IDE?! URAĐENO PRVO PRESAĐIVANJE SVINJSKOG BUBREGA U TELO ČOVEKA!
Čovek je još od najranije spoznaje ljudske anatomije, pokušavao da eksperimentiše i manipuliše sa svim delovima ljudskog tela.
Međutim od vremena nacističke nemačke i eksperimenata doktora Jozefa Mengela nad ljudima u logorima, ovi eksperimenti su se jako radikalizovali. Naučnici i hirurzi su pokušavali da izvode razne eksperimente nad ljudima i životinjama kada je u pitanju transplantacija tkiva i čitavih organa.
Razvoj medicine u savremenom dobu kroz tehnički i tehnološki razvoj, svakako je olakšao dalji put ekperimentisanju.
Da je napravljen iskorak unapred, potvrđuje naredna priča koja nam dolazi iz SAD-a iz Vašingtona.
Naime, američki medicinski tim uspeo je privremeno pričvrstiti svinjski bubreg na čoveka, što je hirurg koji je vodio proceduru nazvao uspešnom transplantacijom.
Intervencija koja je izvedena 25. septembra, uključivala je genetski modifikovanog životinjskog donora i moždano mrtvog pacijenta sa respiratora, čija je porodica dala dozvolu za dvodnevni eksperiment, u svrhu naučnog razvoja.
TEHNOLOGIJA LIPOZOMA KOJA SE KORISTI ZA STVARANJA NOVIH mRNA VAKCINA USKORO BI MOGLA DA POČNE DA SE KORISTI ZA DOSTAVLJANJE MIKROSKOPSKIH RAČUNARA U TELO
https://t.co/2HFsjSdOEX— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 21, 2021
„Organ je uradio ono što je trebao da uradi, a to je uklanjanje otpada i stvaranje urina“, rekao je u intervjuu za AFP Robert Montgomery, direktor instituta za transplantaciju na Univerzitetu New York (NYU) Langone.“
Ključno je da je organ uspeo smanjiti nivo molekula kreatinina, osnovnog pokazatelja zdravlja bubrega koji je bio povišen kod pacijenta pre transplantacije.
Montgomery je operaciju izveo sa nekoliko kolega u trajanju od oko dva časa.
Spojili su bubreg sa krvnim sudovima na vrhu jedne od nogu pacijenta, tako da su ga mogli posmatrati i uzeti uzorke biopsije.
Pacijent je želeo biti donor organa, a njegova porodica je u početku bila razočarana kada im je rečeno da organi njihovog bližnjeg nisu dobri za doniranje, rekao je Montgomery. Ali „osećali su olakšanje što je ovo još jedna prilika za buduću donaciju“, rekao je. Pacijent je skinut sa respiratora i preminuo je nakon 54 časa od testa.
Ranija istraživanja pokazala su takođe da su bubrezi svinja održivi kod primata koji nisu ljudi i do godinu dana, ali to je bio prvi put da je presađivanje pokušano sa ljudskim pacijentom.
Svinja donor pripadala je stadu koje je prošlo genetsku proceduru uređivanja kako bi izbacilo gen koji proizvodi određeni šećer, što bi inače izazvalo snažan imunološki odgovor i dovelo do odbacivanja organa. Uređivanje je izvršila biotehnološka firma Revivicor, firma ćerka United Therapeutics.
„Još uvek je pitanje šta bi se dogodilo za tri nedelje, tri meseca, tri godine“, rekao je Montgomery.
“VOZILA” VEĆA OD ZEMLJE LEBDE OKO SATURNA, KAŽE BIVŠI NAUČNIK NASE
https://t.co/iCsU47O0rH— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 20, 2021
„Jedini način na koji ćemo zaista moći odgovoriti je da ovo transplaniramo u živog čoveka. Ali mislim da je ovo zaista važan indirektni korak, koji nam govori da će se barem u početku stvari odvijati u najboljem redu.“
On planira predati sprovedeno istraživanje naučnom časopisu u narednih mesec dana, a kaže da bi se kliničko ispitivanje moglo sprovesti za otprilike godinu ili dve.
Grupa drugih stručnjaka oprezno su dočekali ovu vest, koja je ipak rekla da bi voleli videti stručno ispitane podatke pre nego što donesu čvrste zaključke.
„Ova vest je značajno naučno dostignuće na polju ksenotransplantacije“, rekao je Hynek Mergental, hirurg sa Univerziteta u Birminghamu u Velikoj Britaniji.
Ako bude potvrđeno, „to bi bio veliki korak napred na polju transplantacije organa koji bi mogao rešiti kritični nedostatak organa donora“, dodao je.
Nedostatak organa
Vest dolazi usred strahovitog nedostatka organa za transplantaciju.
Prema službenim američkim podacima, gotovo 107.000 Amerikanaca čeka organ – od kojih 90.000 treba bubreg. Sedamnaest Amerikanaca umre svaki dan dok čekaju organ.
Kako bi zadovoljili potražnju, lekari su dugo bili zainteresovani za takozvanu ksenotransplantaciju ili donaciju organa među različitim vrstama, sa eksperimentima koji datiraju još iz 17.veka.
Rana istraživanja su se fokusirala na vađenje organa primata – na primjer, srce pavijana je transplantirano u novorođenče poznato pod imenom „Baby Fae“ 1984. godine, ali je preživela samo 20 dana.
Danas se srčani zalisci svinja široko koriste kod ljudi, a svinjska koža se koristi kod ljudi sa opekotinama visokog stepena.
Svinje su idealni donatori zbog svoje veličine, brzog rasta i velikih legla, te činjenice da su već uzgajane kao izvor hrane, rekao je Montgomery.
Za Montgomeryja, istraživanje ima ličnu dimenziju: on sam bio je na listi čekanja za transplantaciju srca, koju je konačno primio pre dve godine.
Tehnika bi jednog dana mogla osigurati „obnovljivi izvor organa“, slično kao što vetar i solarna energija daju održivu energiju, rekao je.
„Mislim da će ljudi to videti i prihvatiti, posebno ljudi koji čekaju i očajavaju – videće ovo kao potencijalno čudo za njih dok mi idemo dalje.“
Između koristi i štete, treba odabrati, naročito kada znamo do kojih granica monstruoznosti se ide kada je u pitanju genetski inženjering.
Treba se dobro zapitati, da li je nauka na pravom putu? Da li treba poboljšati opšte zdravlje čoveka ili ići u radikalne metode kao što su transplantacije sa drugih vrsta na čoveka!? U kom smeru bi to sve moglo da ode, pisali smo već na našem portalu.
NultaTačka/NDTV
