Kuvajt će zamrznuti bankovne račune stanovnika koji se opiru biometrijskom otisku prstiju
Kuvajt nalaže proces biometrijske registracije za građane i strance. Oni koji ne registruju otiske prstiju u zadatim rokovima suočiće se sa posledicama kao što su suspendovanje državnih usluga i zamrzavanje bankovnih računa.
Tvrdi se da su razlozi za sprovođenje registracije digitalne biometrije radi povećanja bezbednosti i rešavanja pitanja dvojnog državljanstva. Međutim, ova inicijativa je u skladu sa globalnim trendovima u biometriji i deljenju naših podataka sa odabranim agencijama.
Nije slučajno što se Ujedinjene nacije u isto vreme zalažu za usvajanje Globalnog digitalnog dogovora u 193 zemlje koji bi mogao da igra značajnu ulogu u globalnom upravljanju veštačkom inteligencijom, internetom, digitalnim javnim dobrima i digitalnom infrastrukturom.
Kuvajt se sprema da suspenduje vladine usluge za ljude koji ne uspeju da registruju otiske prstiju do postavljenih rokova, 30. septembra 2024. za Kuvajćane i 30. decembra 2024, za strance.
Ovo je borba za opstanak, slede veliki udari na čovečanstvo | Milan Vilić | Mario Zna, 294 Uživo
Postoji oko 175.000 građana i 800.000 iseljenika koji još moraju da završe proces biometrijske registracije. Centralna banka Kuvajta naložila je bankama da sprovedu mere kao što su suspenzija elektronskih kanala, blokiranje bankovnih kartica i eventualno zamrzavanje računa za one koji ne ispunjavaju uslove za registraciju. Ovo će takođe uticati na finansijska sredstva kao što su akcije, fondovi i investicioni portfelji.
Ukoliko ljudi ne ispoštuju rok za uzimanje otisaka prstiju, biće im onemogućeni kanali elektronskog bankarstva, blokirane bankovne kartice i zamrznuti računi. Međutim, odbici za kredite i hipoteke će se nastaviti. Iako to neće uticati na prava na putovanja, od ilegalnih stanovnika koji prelaze granicu biće potrebno da podnesu registraciju otisaka prstiju.
(Gore je sažeta verzija „Kuvajt se priprema da zaustavi usluge za neregistrovanu biometriju otiska prsta“ koju je objavilo Biometrijsko ažuriranje 9. septembra 2024. Ceo članak možete pročitati OVDE.)
U martu 2024. otkriveno je da zemlja takođe namerava da deli biometrijske podatke kao deo regionalne bezbednosne mreže.
Tvrdi se da je cilj inicijative da se registruju biometrijski otisci prstiju i za građane i za strance i da se pozabave pitanjima dvojnog državljanstva i poboljšaju mere bezbednosti otkrivanjem pojedinaca koji koriste lažne pasoše.
Taker Karlson najavio: Svet čeka kriza gora od COVID-a, Duboka Država pokrenuće haos ukoliko oseti da gubi izbore od Trampa (VIDEO) https://t.co/AYaMJtOiCX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 18, 2024
Kuvajt planira da sarađuje sa Interpolom i zemljama Saveta za saradnju u Zalivu na uspostavljanju snažne bezbednosne mreže. Ovo partnerstvo ima za cilj da odgovori na izazove koje postavljaju dvojni državljani koji koriste višestruke identitete tokom putovanja između zemalja.
Taj potez dolazi pošto je Kuvajt dom velikog broja stranog stanovništva, od kojih mnogi imaju dvojno državljanstvo ili privremene radne vize. Očekuje se da će biometrijski otisak prsta, zvanični metod identifikacije u Kuvajtu, pojednostaviti proces ulaska za posetioce i stanovnike.
Inicijativa je deo šireg trenda u globalnom napretku biometrije, pri čemu druge zemlje usvajaju slične mere za poboljšanje bezbednosti i pojednostavljenje procesa putovanja.
Kao što smo pomenuli u članku ranije ovog meseca, Evropska unija („EU“) uvodi kompjuterski sistem za automatsku registraciju granica za registraciju putnika iz zemalja van EU. I dok EU i zemlje EU uvode biometrijske digitalne lične karte i prepoznavanje lica u raznim javnim službama, uključujući kontrolu granica, vlasti SAD nastavljaju da se zalažu za pristup biometrijskim bazama podataka zemalja članica EU.
Oni centralizuju naše podatke i pristup njima radi globalne centralizovane kontrole.
Ujedinjene nacije („UN“) od 22. do 23. septembra održavaju „Samit budućnosti“. UN se nadaju da će rezultat samita biti da će 193 zemlje usvojiti „Pakt za budućnost“ sa njegovim aneksima „Deklaracija o budućim generacijama“ i „Globalni digitalni dogovor“. Pakt i njegovi aneksi potiču iz izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša „Naša zajednička agenda“.
U pripremama za samit, Gutereš je objavio 11 sažetaka o politici „koji su spremni da preoblikuju naš svet“, saopštila je Fondacija UN.
U članku koji objašnjava pripreme koje se vrše za Samit budućnosti uključujući pregled 11 sažetaka o politici, Jacob Nordangard je rekao:
Jedanaest izveštaja o politici sadrži nacrt za digitalni sistem (Global Digital Compact) koji će biti vođen uz pomoć „pouzdane“ veštačke inteligencije. Možemo pretpostaviti da „pouzdano“ znači da neće kritikovati politike UN (kao što su SDG i Pariski sporazum). AI mora da bude u skladu sa „ritmom Al Gora“. -„Pozivanje pakta za budućnost“, Jacob Nordangard, 3. februar 2024.
U okviru Globalnog digitalnog dogovora, UN se zalažu za to da on igra značajnu i preovlađujuću ulogu u veštačkoj inteligenciji („AI“) na globalnom nivou. Kao što je primetio Institut Brownstone, „UN nekako uspevaju da povežu implementaciju SDG-a sa svojom sposobnošću da kontrolišu i implementiraju veštačku inteligenciju, i vrše upravljanje internetom, digitalnim javnim dobrima i infrastrukturom, kao i AI“.
Gutereš je na konferenciji za novinare 2023. izjavio da je cilj UN da se nametne kao globalni „omogućavač i akcelerator“ veštačke inteligencije. „Agenda 2030 – naš globalni plan za mir i prosperitet na zdravoj planeti – je u velikoj nevolji. AI bi mogao pomoći da se to preokrene. To bi moglo da pojača klimatske akcije i napore za postizanje 17 ciljeva održivog razvoja („SDGs“) do 2030. godine“, rekao je Gutereš.
