LANCET: Klimatske promene su najveća globalna pretnja 21. veka
Nekada poštovani medicinski časopis Lancet objavio je veoma nenaučnu tvrdnju da su klimatske promene „najveća globalna pretnja zdravlju 21. veka“.
Proslavljajući svoju 200. godišnjicu , Lancet tvrdi da je „više od medicinskog časopisa“, izjavljujući da je njegova misija da „pokrene društvene i političke promene“.
Prema Richardu Hortonu, Lancet -ovom glavnom uredniku, publikacija ima „jedinstvenu posvećenost među medicinskim časopisima poboljšanju zdravlja, postizanju zdravstvene jednakosti i unapređenju socijalne pravde“.
Jedan od načina na koji Lancet promoviše socijalnu pravdu je gurajući alarmizam o klimatskim promenama do te mere da se globalno zagrevanje nazove najvećom zdravstvenom pretnjom veka. Ova izuzetna tvrdnja zaslužuje proveru činjenica.
NAJNOVIJA EPIZODA PODCASTA MARIO ZNA! GOST ILIJA BENJAK
Globalno, preko 165.000 ljudi umire svakog dana od bezbroj uzroka, uključujući rak, bolesti srca, respiratorne bolesti, samoubistva i nesreće. Od ovih 165.000 ljudi, međutim, nijedan ne umire od klimatskih promena.
U stvari, širom sveta, manje od 10.000 ljudi umre svake godine od svih incidenata povezanih sa vremenskim prilikama zajedno i taj broj stalno opada svake godine. Postavljanje klimatskih promena kao najveće pretnje globalnom zdravlju je stoga očigledno apsurdno, nedostojno bilo koga ko ima srednjoškolsko obrazovanje, a kamoli diplomu medicine.
Ako ništa drugo, globalno zagrevanje sprečava smrti na globalnom nivou, a ne izaziva ih. U članku iz 2021. sam Lancet je otkrio da je skoro deset puta veća verovatnoća da će ljudi umreti od hladnog vremena nego od vrućeg vremena. Kako su globalne temperature porasle, smrtni slučajevi zbog toplote su se povećali, ali su se smrtni slučajevi od hladnoće istovremeno smanjili za više nego dvostruko više , što je dovelo do značajnog neto pada smrtnih slučajeva uzrokovanih vremenskim prilikama.
Ove čvrste činjenice ne odvraćaju Lancet u njegovoj potrazi za unapređenjem „socijalne pravde“. Iz svog ideološkog balona, on tvrdi da „minorizovano stanovništvo nosi najveći teret zdravstvenih uticaja klimatskih promena, uprkos tome što je najmanje odgovorno za to“.
„Rasizam ubija, a klimatske promene ubijaju“, navodi se. „Zajedno, rasizam i klimatske promene su u interakciji i imaju neproporcionalne efekte na živote manjina unutar zemalja i između globalnog severa i globalnog juga.
Časopis dalje iznosi smešnu tvrdnju da je klimatska nepravda plod… kolonijalizma.
🔶 Japan naredio istragu smrtnih slučajeva nakon COVID vakcina dok mejnstrim mediji priznaju “da vakcine mogu da ubiju” https://t.co/jrUbEOnfuP
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 6, 2023
„Kolonijalizam je izazvao desetkovanje zemlje i resursa, porobljavanje ljudi i opljačkao bogatstvo kolonizovanih regiona kroz kontinuirane mehanizme vađenja i prisvajanja“, tvrdi se u njemu. „Istorije kolonijalne i neokolonijalne ekstrakcije ostavile su regione sa niskim prihodima ranjivijim i manje sposobnim da se prilagode uticajima klimatskih promena.
Štaviše, razvijene nacije prvog sveta „kolonizovale su zajednička dobra u atmosferi radi sopstvenog bogaćenja kroz oblike industrijalizacije i rasta koji su se oslanjali na kolonijalne obrasce prisvajanja“, dodaje se.
Lancet je s ponosom prihvatio svoju ulogu u unapređenju „progresivnog programa“, zamenivši ozbiljno medicinsko novinarstvo buđenim aktivizmom, tužnim stanjem za one koji bi želeli da prate nauku.
