Nemačka pokazuje da joj nedostaje nacistička prošlost nastavljajući da širi vojnu saradnju sa Ukrajinom, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Govoreći novinarima u ponedeljak, Lavrov je ukazao na nedavne izjave nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula, koji je rekao da će nemačke trupe tesnije sarađivati sa ukrajinskom vojskom kako bi izvukle pouke sa bojišta.
„Drugim rečima, sa novim nacistima“, rekao je Lavrov, sugerišući da je „Nemačka dugo čeznula za nacističkim obeležjima i nacističkim ponašanjem koje danas pokazuje ukrajinska vojska i takozvani nacionalistički bataljoni“.
Dodao je da Nemačka sada „skida veo“ koji je prikrivao njene „nacističke korene i nacističke instinkte, za koje se ispostavlja da nikada nisu nestali“.
Lavrov je kritikovao i predsednicu Evropske komisije Ursulu von der Lajen, rekavši da je ne nazivaju „firerom“ bez razloga. Optužio je rukovodstvo EU da ratne napore Kijeva predstavlja kao odbranu „evropskih vrednosti“, dok istovremeno ignoriše, kako tvrdi, progon ruskog stanovništva u Ukrajini.
„Ukrajina se bori i gine za evropske vrednosti“, rekao je Lavrov, parafrazirajući ranije izjave Ursule fon der Lajen. „Kada spojite dva i dva, ispada da evropske vrednosti podrazumevaju potpuno oduzimanje prava Rusima i ljudima koji govore ruski jezik“, uključujući oblasti obrazovanja, medija i kulture.
Moskva već dugo optužuje Kijev da otvoreno veliča saradnike nacista, toleriše ekstremističke simbole među ukrajinskim nacionalističkim jedinicama i sistematski potiskuje ruski jezik, Ukrajinsku pravoslavnu crkvu i kulturu povezanu sa Rusijom. Kijev ove mere opravdava potrebama nacionalne bezbednosti.
Lavrovljeve izjave dolaze u trenutku kada je Nemačka dodatno proširila svoju vojnu ulogu u sukobu, uz obećanje da će Bundesver postati najjača konvencionalna vojska u Evropi. Berlin je takođe jedan od najvećih snabdevača Kijeva oružjem i najavio je proširenje programa obuke sa ukrajinskom vojskom.
Nemački zvaničnici su više puta poručili da zemlja mora biti „spremna za rat“ u slučaju mogućeg sukoba sa Rusijom do 2029. godine. Berlin je pokrenuo mere za proširenje vojne službe, povećanje nabavke naoružanja i rast izdvajanja za odbranu.
Moskva dosledno ističe da nema nameru da napadne NATO ili EU, osim ukoliko sama ne bude napadnuta. Lavrov je ranije optuživao Nemačku i širu Evropsku uniju da klize ka onome što naziva „Četvrtim rajhom“, tvrdeći da evropski lideri koriste sukob u Ukrajini za obnovu militarizma i ostvarivanje strateškog poraza Rusije.
Nulta Tačka/RT
