Led u Arktičkom moru na rekordno visokim nivoima
Dramatičan, iako uglavnom neobjavljen u medijima, oporavak arktičkog morskog leda nastavlja se i posle Nove godine. Uprkos spornim tvrdnjama o „najtoplijoj godini ikada“ (i još toplijoj 2024.), arktički morski led 8. januara bio je na najvišem nivou za 21 godinu. Prošlog decembra, Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu (NSIDC) sa sedištem u SAD otkrio je da je morski led zabeležio treći najveći mesečni porast u modernom 45-godišnjem rekordu. Prema naučnom blogu No Tricks Zone, čitanje do 8. januara sada je daleko premašilo prosek za godine 2011-2020. Takođe premašuje prosek za godine 2001-2010, i pokazuje direktno povećanje u odnosu na prosek za godine 1991-2000.
Grafikon ispod pokazuje razmere oporavka u poređenju sa svim godinama praćenim u savremenom satelitskom zapisu.
Naravno, ovo je samo oko pola zimske vrednosti podataka, i moramo biti oprezni da ne pratimo alarmiste na njihovom izabranom političkom putu armagedona i upozoravanja na klimatski kolaps na osnovu pojedinačnih događaja. Ali, kao što smo videli u nedavnim člancima Daily Skeptic-a, trenutni oporavak arktičkog morskog leda je klimatski trend koji se može vratiti otprilike u 2007. U nedavnom radu, danski naučnik Allan Astrup Jensen dao je podatke koji pokazuju pad leda između 1997. i 2007. ali minimalni gubici su u 45-godišnjem rekordu i pre i posle ovog perioda. Istraživački novinar Toni Heler izvlači četvorogodišnji pokretni prosek kako bi pokazao mali oporavak najniže površine leda u septembru od otprilike 2012. On takođe napominje da je 1979. bila nedavna vrhunska tačka, sa nižim nivoom leda u 1970-im godinama unazad do 1950-ih.
Ivan Hrast: Njihov plan je da nas nema, smanjenje i robotizacija stanovništva, Mario Zna 255, Uživo
Gde sve ovo ostavlja alarmiste koji promovišu svoj ludi kolektivistički projekat Net Zero? Moglo bi se predložiti da se zaglavi u zaleđenom potoku bez šiljaka za led. Sir David Attenborough je 2022. rekao gledaocima BBC-a da bi letnji morski led mogao nestati u roku od 12 godina. Čini se da su ga klimatski modeli hranjeni mišljenjima i željama vodili u njegovim jadikovkama, a ne stvarnim podacima. Ali ako led nastavi da se vraća, verovatno će strah od morskog leda morati da se povuče, zajedno sa svim nestalim koralima koji iskaču u rekordnim količinama na Velikom koralnom grebenu.
Ciklične prirodne klimatske varijacije, primećene u prethodnim zapisima koji sežu do ranih 1800-ih, izgleda da nude bolje objašnjenje trendova u opsegu polarnog morskog leda. Malo shvaćeni efekti okeanskih struja i atmosferske razmene toplote su očigledni pokretači klime na krajnjem severu. Zauzimanje gledišta da ljudi, i samo ljudi, kontrolišu temperaturu klime, izgledalo bi kao ćorsokak u razumevanju arktičke glaciologije.
Isto tako na Antarktiku, gde se činilo da narativ za katastrofiste u poslednje vreme nudi dobre izglede. Prošle godine BBC je izvestio o nižim nivoima zimskog leda u moru od onih zabeleženih u nedavnoj prošlosti. Bi-Bi-Si je rekao da je pokazao novo merilo za region „koji je nekada izgledao otporan na globalno zagrevanje”. Ovaj nezgodan otpor se naravno odnosi na činjenicu da je Antarktik pokazao „skoro nepostojeće“ zagrevanje tokom poslednjih 70 godina. Dr Valter Majer iz NSIDC-a je dodao: „Toliko je daleko od svega što smo videli, da je skoro zapanjujuće.“ „Zapanjujući“ citat dospeo je na naslove mejnstrim medija. Avaj, činilo se da je dr Majer zaboravio da je pre jedva deceniju bio deo naučnog tima koji je otkrio tajne ranih satelitskih podataka Nimbusa koji su pokazali još niže zimske nivoe morskog leda 1966.
U to vreme, tim Nimbusa je osvajao nagrade i Daily Skeptic je uspeo da podseti dr Majera na ono što je tada rekao.
Čak i u pasivnom mikrotalasnom zapisu [dostupnom od 1979.] za Antarktik vidite ove klackalice gde koncentracije leda rastu i opadaju, tako da ekstremno visoki ili ekstremno niski nivoi nisu toliko neobični. Ono što nam podaci Nimbusa govore je da postoji varijabilnost morskog leda na Antarktiku koja je veća od bilo koje koju smo videli iz pasivnih mikrotalasnih podataka. Nimbus pomaže da se ovo stavi u dugoročniji kontekst i proširuje rekord.
Tri puta uzdravlje za duži rekord. Čini se da se ovih dana ne možemo baš uveriti da Zemlja počinje da ključa. U nastavku, profesor Ole Humlum mapira obim morskog leda na Antarktiku od 1979. godine.
Allan Jensen razmatra iste podatke i primećuje da je svaki opadajući trend u tom periodu bio veoma mali. Jedini uočljivi trend je porast od oko jula 2013. praćen malim padom. Džensen ukazuje na nedavni pad u 2022. i 2023. Ali, u poslednje vreme, svaki pad je usporen sa obimom koji je zabeležio NSIDC na kraju prošlog meseca, tek šestim najnižim u rekordu.
