Ulazak Švedske i Finske u NATO je njihov izbor, ali te države moraju da razumeju kakve će to posledice imati na njihove veze sa Rusijom, saopštio Leonid Slucki.
Lider Liberalnodemokratske partije Rusije (LDPR) i predsednik komiteta Državne dume za međunarodne poslove je na Telegram kanalu naveo i da je Severnoatlantski savez predvođen SAD, od raspada SSSR dosledno nastojao da se približi ruskim granicama, a da su mantre o njegovoj odbrambenoj prirodi bile „dimna zavesa“.
„Za Rusiju, proširenje NATO na istok nije počelo tako što je Alijansa pozvala Švedsku i Finsku da se pridruže, već kršenjem obećanja koja su nekada data Sovjetskom savezu“, saopštio je ruski poslanik.
Slucki je rekao da je od tada bilo nekoliko ovakvih talasa, koji su „s vremena na vreme pokretali nove brige o obezbeđivanju sigurnosti i nacionalnih interesa“ za Rusiju.
„Da sam na mestu Turske, ne bih bio previše ponesen uveravanjima koja sam dobio u zamenu da ne stavim veto na ulazak Finaca i Šveđana u NATO. Gorbačovu je takođe jednom obećano nešto“, naveo je Slucki.
Finska i Švedska su 18. maja podnele kandidaturu za ulazak u NATO. Trebalo je da dobiju poziv za pridruživanje na samitu bloka u Madridu, ali je veto Turske blokirao proces.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, finski predsednik Sauli Niinisto, švedska premijerka Magdalena Anderson i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg održali su 28. juna pregovore u Madridu na tu temu.
Kao rezultat toga, Turska je povukla svoj veto, a zatim su tri strane potpisale memorandum kojim je ucrtan put Švedskoj i Finskoj za pridruživanje u NATO. Zauzvrat, zabrana prodaje oružja Ankari je ukinuta i strane su obećale da će se boriti protiv terorizma, navodi Tas.
Nulta Tačka/SrbinInfo
