Stav Sve vesti

Ma jel moguće? Klimatske promene pogoršale su 50% bolesti i ujedno oslabile naš imunitet!

Prema novoj studiji objavljenoj u Nature magazinu, klimatske promene negativno su uticale na preko 50% bolesti kod ljudi. Studija je sprovedena od strane istraživača sa Mamoa univerziteta na Havajima.

Istraživači su sproveli sistematsku pretragu trazeći deset različitih klimatskih uslova koji su se pogoršali zbog emisije ugljen-dioksida u atmosferi i pritom imaju negativan uticaj na ljudsko zdravlje. 

Ovo uključuje zagrevanje, sušu, toplotne talase, šumske požare, ekstremne padavine, poplave, oluje, porast nivoa mora, bio-geohemijske promene i promene zemljišnog pokrivača. 

Ne čini li vam se da se zadnjih dvadaeset godina konstantno putem medija priča o katastrofalnim požarima širom sveta? Ne čini li vam se takođe da zadnjih nekoliko meseci svedočimo konstantnom dizanju panike zbog opasnih toplotnih talasa? Kao da ih nikada nije bilo do sada! 

Ljudska se civilizacija zadnje tri godine ponaša kao da sve prirodne pojave dožvljavamo po prvi put. Pojavio se virus – hajde da se svi zaključamo u kuće; Pojavio se toplotni talas u najtoplijim letnjim mesecima, kakvo čudo! Ni slučajno ne izlazite iz svojih domova! 

Mene lično plaši da tokom Decembarskih ili Januarskih dana ne padne rekordna količina snega, tome se u to doba godine baš ne bih nadao! 

Šalu na stranu, da vidimo šta nam to još ova studija otkriva. 

Analizirajući preko 70.000 naučnih radova kao primere direktne veze između poznatih bolesti i klimatskih promena, naučnici su otkrili da su svi ekstremni klimatski uslovi, koji su uzgred postali sve češći i opasniji zbog globalnog zagrevanja, imaju direktnog uticaja na bolesti izazvane virusima, bakterijama, životinjama, gljivama i biljkama. Od 375. analiziranih bolesti, 218. se pokazalo osetljivim na klimatske promene;

Šta ovo znači? 

Da li ćemo u budućnosti možda trebati da se odreknemo kućnih ljubimaca ili ćemo ih uspavati ukoliko budu postali prenosnici virusa koji može zahvatiti čoveka? Poznati su nam primeri iz Kine u kojoj su ubijani kućni ljubimci vlasnika pozitivnih na COVID-19. Ili se uvede zakon po kome se zabranjuje posedovanje kućnih ljubica zarad sveopšteg dobra? Možda ćemo i pojedinih biljaka morati da se otarasimo ako postanu svetska pretnja. Ostaje nam da vidimo. 

Klima povećava rizik od opasnosti? 

Konkretno, istraživači su otkrili da opasnosti povezane sa klimatskim promenama približavaju patogene ljudima. Sve češće padavine i ekstremna toplota dovodi do sve češćih padavina, što je povezano sa sve većim množenjem komaraca, krpelja, buva, ptica i sisara koji su odgovorni za širenje nekoliko vrsta virusa i bakterija kao denga, kuga, lajmska bolest i malarija;

Još nam samo ostaje da se otarasimo komaraca, ptica i određenih sisara i spasićmo se svih bolesti. No šta ako u tom procesu spašavnja ljudske vrste kroz eliminaciju ugljen-dioksida iz atmosfere i pojedinih vrsta iz biljnog i životinjskog sveta ne dovedemo do kolapsa ekosistema i time stvorimo nove probleme koji bi nam mogli doći glave? 

Kakvo je vaše mišljenje? 

Klimatske promene takođe približavaju i ljude patogenima. Kako ekstrenmi vremenski uslovi uzrokuju prisilnu migraciju hiljada ljudi u nekim od najugroženijih delova sveta, kontakt između ljudi i patogena se povećava. 

Istraživači su povezali toplotne talase sa povećanim širenjem bolesti koje se prenose vodom kao što su Vibrio ( infekcije uzrokovane bakterijama ) i gastroenteritisa. 

Sa druge strane, oluje, poplave i porast nivoa mora povezani su sa širenjem kolere, upale pluća, tifusa, hepatitisa i respiratornih bolesti između ostalog; 

Možda bi bilo dobro da se organizuju masovni protesti gde bi se ograničio pristup vodi domaćinstvima zabranom posedovanja bunara u dvorištima na primer. Ovim bi se sigurno uspostavila veća kontrola države nad pijećom vodom i to bi dovelo do bolje kontrole ove bolesti. 

Naravno da ne bi! Međutim, ne bi iznenadilo da država sama stvori organizacije i aktiviste koji će u najboljoj nameri protestovati ne bi li tražili od vlade bolje regulative za prevenciju bolesti ne shvatajući da time sami sebi kopaju rupu. Dobar primer su aktivisti za klimatske promene, koji u najboljoj nameri protestuju, ne shvatajući da ih je država stvorila kako bi lakše uspostavljaja agende. 

Naš imunitet opada

Sa druge strane, kako navodi studija, lošeg načina života i ekonomske nesigurnosti nesigurnosti kao i ograničenog pristupa medicinskim uslugama nakon esktremih nevremena. U isto vreme, patogeni su ojačali kako bi se prilagodili promenljivom vremenu i sve to nas čini znatno podložniji zarazama i bolestima. 

S obzirom kroz šta smo sve prošli tokom pandemije COVID-19, zastrašujuće je otkriti ogromnu zdravstvenu ranjivost uzrokovanu povećanom emisijom ugljen-dioksida u atmosferi. 

Postoji prviše bolesti i načina prenošnja kako bismo pomislisi da se možemo prilagoditi klimatskim promenama. 

Ponestaje nam vremena

Veoma je mala verovatnoća da će ljudi uspeti da se prilagode na vreme i suoče sa ovim jačim, rasprostranjenijim bolestima, sugerišu autori ovog izveštaja. 

Svet nema drugog izbora već da jednostavno eliminiše uzročnika klimatskih promena, a to je smanjenje ugljen-dioksida koji pokreće klimatske promene i stvara haos. 

Šta se da zaključiti?

Ljudi sa oslabljenim imunitetom su generalno govoreći podložniji bolestima, za to možda i ne treba kriviti Klimatkse promene. Podsetimo da je prva žrtva klimatskih promena bila sedamdesetogodišnja Kanađanka koja je bolovala od astme. Pitam se, zašto prva žrtva Klimatskih promena na primer nije bila neka mlada Kanađanka  od 27. godina koja se aktivno bavila sportom? 

Teško da će biti. 

Da se lako zaključti da u svetu u kome se moramo kriti od letnje vrućine u svojim kućama kao u jazbinama, u kojima možda nećemo moći da imamo kućne ljubimce, dok nam deca trčkaraju po Metaverse-u, jer su tamo i rođena, možda se i ne treba boriti protiv klimatskih promena. 

Jer u svetu kao i u životu ako strah stavite ispred slobode, vi ne živite, a takav život nije vredan življenja. 

Nikad sigurnost ne stavljaj ispred svojim prava i sloboda.

Nulta Tačka/Nature Magazine